ДАН КАДА СУ НЕМАЧКИ НАЦИСТИ СРУШИЛИ БЕОГРАД: Навршава се 80 година од почетка Другог светског рата у нашој земљи
Данас се навршава 80 година од избијања Другог светског рата на тлу Краљевине Југославије, који је Немачка отпочела изненадним бомбардовањем 6. априла 1941. године.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања "Тројног пакта", и рушењу владе Цветковић-Мачек. Тог 6. априла, рано ујутро, 6.30 часова, 234 бомбардера и 120 ловаца напали су Београд. Већину Београђана страшно бомбардовање прубудило је из сна, била је недеља.
Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генерал-пуковника Александра Лера, а операција уништења Београда је носила назив "Страшни суд" (Strafgericht).
ИЗГЛЕДА ИМПОЗАНТНО ЧАК И ИЗДАЛЕКА: Шта све крије "Палата Србија" унутар својих зидина (ВИДЕО)
ОВОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА СУ СВИ ВОЛЕЛИ: Био је прави ЦАР чије се анегдоте и данас препричавају!
ИЗДАЊЕ КОЈЕ НИКАД НИЈЕ ИЗАШЛО! Док су у штампарији слагали ове редове, Хитлерови пилоти стартовали су моторе бомбардера
Југословенску престоницу је од најезде јата Хителерових "флуг-цојг" формација бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.
Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 немачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука. У тој неравноправној борби, упркос срчаности наше војске, победу је однела нацистичка сила. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота.
Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, иако су југословенске владе, и пре и после пуча, свим могућим средствима настојале то да избегну.
Гађан је насељени део града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, главна пошта, земунски аеродром.
Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у великом склоништу у Карађорђевом парку који су директно гађани 6. априла 1941. године, убијено је више стотина људи.
Потпуно је уништена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, подигнута 1832. године. То је била једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата, а скоро цели фонд од 350.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вриједности, нестао је у пожару.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а делимично оштећено 6.829 зграда.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене иду и до близу 4.000 страдалих. Немачки авиони су бомбардовали и Краљево, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је око 600 људи.