ДАНАС ЈЕ ГОДИШЊИЦА СЛЕТАЊА НА МЕСЕЦ: Теорија о томе како је Тито продао свемирски програм Американцима

Тито / Извор: Профимедиа

Према тврдњама аутора псеудодокументрца, САД су крајем 1960. године сазнале за југословенски свемирски програм, а у марту 1961. Југославија га је продала Американцима.

Мит је понекад већи од стварности, а како је данас годишњица свемирске мисије Аполо 11 која је 20. јула 1969. године довела прве људе на Месец, преносимо вам причу о документарцу ХБО "Хјутоне, имамо проблем!", тачније псеудодокументарној комедији, која говори о томе како је Тито својевремено продао југословенски свемирски програм америчкој НАСА.

НИЈЕ БИЛА ТРОБОЈКА: Како је изгледала најстарија српска застава коју су користили Немањићи (ФОТО)

Вео мистерије се и даље надвија над причом о ЛИКВИДАЦИЈИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА: Датум овог чина је посебно биран

Ова зграда у центру Београда ЧУВА ТАЈНУ ПОСЛЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА: Бела лепотица где су се састајали љубавници (ФОТО)

Ова зграда у центру Београда ЧУВА ТАЈНУ ПОСЛЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА: Бела лепотица где су се састајали љубавници (ФОТО)

Словенски редитељ Жига Вирц доноси причу југословенском миту, али и стварности. У првој регионалној ХБО копродукцији 2016. године произведен је документарни филм о Титу који је успео да превари Американце да поседује високо развијени свемирски програм.

Због очајничке потребе да парира Русима и њиховој тадашњој доминацији у свемирским подухватима, Џон Ф. Кенеди је поверовао у фикцију и, наводно, откупио програм за новац који би данас износио импозантних 50 милијарди долара.

Период шездесетих година обележили су хладни рат и подухвати слетања на Месец, али и бројне теорије завера, међу којима је била и смрт највеће холивудске звезде свих времена Марилин Монро. Доку-фикција "Хоустон, We Хаве а Проблем!" истражује тајни посао вредан милијарде долара, којим је Тито избегао неминовни банкрот према којем је хрлила тадашња Југославија.

Међутим, један инжињер југославенског свемирског програма је одлучио да проговори о целом случају. Смрт Ивана Павића (Божидар Смиљанић) је била инсценирана како би он наставио да ради за НАСА-у, а његов повратак на Паг у Хрватску је у филму заправо фикција изведена уз помоћ глумаца.

Дело неприкосновеног владара који се у бившој држави развио свој ауторитет до култа личности, најбоље илуструје цигара коју је мимо протокола и без пардона пушио у Белој кући, па није искључено да је успео да завара најмоћнију нацију на свету, на чијем челу је тада био Џон Ф. Кенеди.

Југославија је поседовала нуклеарни програм, па није било искључено да су Титове амбиције стремиле и ка космичким висинама. Филм говори о томе како су Американци купили свемирски програм, транспортовали комплетну документацију у тајности, али тај програм у коначници једноставно није био функционалан.

Стотину пута поновљена лаж постаје истина

Истина или мит, престаје бити важно већ на самом почетку филма "Хоустон, We Хаве а Проблем!" с појавом словенског филозофа Славоја Жижека, који презентује метафоричну причу о томе како деца и родитељи заједно креирају лаж о постојању Деда Мраза.

Деца знају да он не постоји, претварају се да су изненађени пакетићима под јелком, а родитељи су срећни када виде своју децу како отварају новогодишње поклоне. И једни и други знају да то није истина, али обостраним чињењем, мит се годинама одржава и преноси генерацијама. Према речима редитеља Вирца, намера му је била да исприча питку причу о успону и паду Југославије, а наводни распад државе догодио се као одмазда ЦИА за купопродајну превару.

Југословенски свемирски програм наводно је био мотив да се изгради подземни Објекат 505 на "Жељави" поред Бихаћа, један од највећих подземних аеродрома у Европи. Филм обилује мноштвом архивских снимака, који су комбиновани са чињеницама из садашњости. Врло је занимљиво видети Титов брод "Галеб" у пуном сјају шездесетих и претапање на руину привезану у ријечкој луци.

"Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство"

Међу снимцима је и Титова посета Њујорку 1963. године, када је преживео атентат. Затим, ту је и документарни снимак Тита и Јованке који у друштву својих паса гледају телевизијски пренос слетања на Месец, 20. јула 1969. године. Аполо 11 је била свемирска мисија која је тамо одвела прве особе - Нила Алдена Армстронга и "Buzza" Алдрина, а да је Титов свемирски програм "радио", можда би (следећи иронични тон Вирцовог филма) на површину Месеца, поред америчке заставе била забодена и југославенска тробојка са звездом.

ШТА ЗНАТЕ О ЧОВЕКУ СА "ХИЉАДАРКЕ": Ко је био Немац Ђорђе који је говорио да је у души Србин?