Српски динар је некада личио на амерички долар? Тајна необјављених новчаница Краљевине Југославије (ФОТО)
Данас, након скоро осам деценија, нису познати аутори ових банкота
Почевши од 12. децембра 1873. године, Србија је увела динар као своју националну валуту. Од тада до данас, кроз 147 година, новчаница је прошла кроз бројне трансформације, пратећи прво династије које су се смењивале, а након тога, по завршетку Другог светског рата, и политичка уверења. Иако су у народу најсвежија сећања на новчанице које су штампане деведесетих година у доба највеће инфлације, једна новчаница штампана за време Другог светског рата, заокупила је пажњу јавности.
Јесте ли чули за ПУПИНОВУ ВОЈСКУ: Научник командовао победом у Првом светском рату! (ФОТО)
КАКО ЈЕ ТИТО НАПРАВИО ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЋИХ ПРОВОКАЦИЈА УСРЕД БЕЛЕ КУЋЕ: Пре 49 година десила се историјска посета
ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ БИО КАПЕТАН МИЛИСАВ ЧАМЏИЈА? Сазнајте све о јунаку који је освојио Београд!
Након почетка Другог светског рата на територији Краљевине Југославије и одлуке да се сам врх државе, на челу са краљевском породицом Карађорђевић, склони на сигурно у Енглеску. Управо тамо је 1943. године, по налогу народне банке Краљевине Југосалвије штампана серија новчаница у апоенима од 5, 10, 25, 100, 500 и 1.000 динара, а, на којима се налазио лик краља Петра Другог Карађорђевића. Нажалост, данас, након скоро осам деценија, нису познати аутори ових банкота.
Главни разлог зашто новчанице никада нису пуштене у промет лежи у промени режима и уверења Југославије, која је из монархије прешла у социјализам. Наиме, на крају Другог светског рата званично су постојале две управе Народне банке Краљевине Југославије. Прва се налазила у Лондону, са краљем у избеглиштву, док се друга формирала након ослобођења Београда, новембра 1944
Оваква подела трајала је све до синхронизованог укидања Привремене управе у Београду и гувернерства у Лондону 27. новембра 1945, када је престала да постоји Народна банка Југославије у емиграцији, а за гувернера је постављен Танасије Здравковић. Ликвидирани су приватни новчани заводи, а Народна банка Југославије, пословала је као акционарско друштво све до јануара 1946, када ју је држава узела под своје, те јој и променила име у Народну банку Федеративне Народне Републике Југославије.
Такође, са доласком Тита и Комунистичке партије на чело државе, све новчанице које су на себи имале мотиве Краљевине Југославије и чланове краљевске породице Карађорђевић, повучене су из употребе, чиме је судбина динара који је на себи имао лик краља Петра Другог Карађорђевића и званично постала неважећа, иако ни пре тога није била у оптицају, па ни доспела на тло Југославије.
На ове банкоте, јавност је сетио историчар Милош Вујиновић, који је у објави на друштвеним мрежама, поделио две слике новчаница, једну са ликом краља Петра Другог и другу, која је била у оптицају за време Федеративне народне републике Југославије у вредности 5.000 динара, чији је изглед такође подсећао на амерички долар. Уз евоцирање успомена на овај новац, Вујиновић је истакао да је новчаница из доба ФНРЈ била и на мети фалсихикатора из дијаспоре, који су новац прво фалсификовали, а затим га и растурали на тлу нове државе, због чега су касније, неки од њих ухапшени те и осуђени на казну затовра у Југославији.