Храброст о којој се мало зна: 8.000 Ираца стало у одбрану Србије!

Ових дана навршава се тачно 110 година година од када је ирска Десета дивизија, састављена од око 8.000 добровољаца, код села Костурино покушала немогуће. Да заустави целу једну бугарску армију од 99.497 људи.

Србија је била пред колапсом децембра 1915. године. Нападнута од Аустроугарске, Немачке и Бугарске, држава је кренула пут голготе преко албанских планина. Премало савезника је било ту, али су уз Французе, раме уз раме са нашим војницима, ту стајали И Ирци када је било најпотребније.

Бугарска је у септембру 1915, добрим делом и због очигледног неуспеха Савезника у Дарданелама, потписала споразум и ушла у рат на страни Централних сила. Бугари су покренули велику војну силу ка југу како би опколили српску војску у повлачењу.

На граници Краљевине Србије и Грчке, ирска Десета дивизија, састављена од око 8.000 добровољаца, код села Костурино покушала је да заустави читаву бугарску армију од 99.497 војника.

Дошли су да помогну Србима и стајали су часно. У првом удару борбе прса у прса погинуло је 138 Ираца из петог, даблинског батаљона. Након три дана борби, тај ирски батаљон је са 1.042 спао на 565 војника. Ништа боље нису прошле ни остале ирске јединице.

Како је у тим нападима погинуло више од 1800 француска војника, даљи отпор био је узалудан. Бугари су успели да се увуку између две савезничке војске, те је наређено француско-ирско повлачење.

Бугари су славили победу, али су Срби захваљујући Французима и Ирцима успели да се домогну обале. 

У славу Ираца који су се борили да би Србија опстала, тамо негде код Дојрана и дан данас стоји Келтски крст. На њему пише:

“У знак сећања на оне из Десете Ирске дивизије који су пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије, а и у славу свих Ираца који су дали своје животе у Великом рату”.