НАЈСТАРИЈА КУЋА У БЕОГРАДУ И ДАН ДАНАС КРИЈЕ МИСТЕРИЈЕ: Обновио Калемегдан пред којим је страдао и доживео НАЈБОЛНИЈУ СМРТ ИКАДА
Нестварне сцене на егзекуцији.
Швајцарски генерал и инжењер, Никола Доксат, остаће упамћен у историји Србије као први београдски урбаниста, а његов живот који крије једну велику тајну, окончан је на најболнији начин.
"КОСОВО ПРЕ КОСОВА"? Ово је најважнија битка која је одредила судбину Српског царства
РАТОВАО РАМЕ УЗ РАМЕ СА СРБИМА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ, САЊАО УНИЈУ АЛБАНИЈЕ И СРБИЈЕ! Ово је војсковођа и политичар који је задужио наш народ (ВИДЕО)
Потицао је из породице барона, успешно је службовао у војци и учествовао у биткама широм Старог континента, услед којих је и рањаван, због чега је имао трајне последице, попут храмања.
Управо после опоравка од повреда задобијених у боју, кренуо је пут Београда, који је био у власти Аустро-Угара, како би обновио Калемегдан, који је требало да буде најмоћнија тврђава те монархије.
Тајна коју је Доксат однео у гроб, била је за власти и ваљан разлог да га тамо и пошаљу, а реч је о подземним тунелима кроз Београд. Швајцарац је саградио и прву кућу у престоници Србије, која је данас под заштитом државе и налази се у улици Цара Душана, а према наводима кроз њен подрум воде путеви до самог Калемегдана, па чак и до Земуна.
На војну сцену вратио се у окршају са Турцима, код Ниша, где се лукавством послужио избећи капитулацију, али је у Беч стигао извештај пун лажи, што је аустроугарске власти навело да га оптуже за издају и погубе.
Иако је у бици код Ниша са небројано пута мањом армијом успео да надмудри противника и спаси бројне војнике, одлучено је да му одсеку главу као казну за наводно непружање одбране Турцима.
Егзекуција смртне казне одиграла се у Кнез Михаиловој, пред самим Калемегданом, који је уткан у последње Доксатове речи.
-О тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада узимаш живот- рекао је инжењер пре него што је џелат замахнуо секиром.
Само извршење смртне казне изазива још већу језу, а то је чињеница да је први замах секиром промашио готово цео врат, те га је погодио већим делом у тело, што није одмах проузроковало смрт, већ велику бол коју је трпео Доксат. Да ствар буде још гора, ни два наредна ударца секиром га нису усмртила, већ је то "одрађено" тек из четвртог замаха.
Постоје две теорије о болној смрти самог Доксата (1682 -1738), прва је да није имао довољно новца да плати искусног џелата, а друга да је толико био омиљен у самом Београду, те да је и самом крвнику дрхтала рука што мора погубити једног од најугледнијих грађана престонице.