НАЈВЕЋА МИСТЕРИЈА ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА! Калабићева смрт и ДАЉЕ ЕНИГМА - убила га ОЗНА или је ПРОМЕНИО ИДЕНТИТЕТ?
Судбина Николе Калабића до данас није расветљена.
Никола Калабић рођен је у Подновљу код Добоја 1906. од оца Милана и мајке Јоке, који су се развели после Првог светског рата.
ОВАКО ЈЕ ТИТО ГОВОРИО О КОСОВУ и МЕТОХИЈИ: Пустио Албанце, а онда КУКАО НА СТРАНИ ФАКТОР! (ВИДЕО)
Комунисти ископали СРПСКОГ ВЛАДАРА из гроба и ДРЖАЛИ ГА У ПОДРУМУ! Четврт века био ЗАТВОРЕН, па га сахранили БЕЗ ОПЕЛА
"Султан је слаб на ПАРЕ и на МУШКО Д*ПЕ, а ми паре НЕМАМО" Овако је кнез Милош писао ПРВОМ српском амбасадору у Турској
У Београду је завршио шест разреда гимназије, а затим уписао геодезијски одсек у средњој техничкој школи.
На студијама је упознао годину дана млађу колегиницу Борку, рођену у Рајковићима код Ваљева, у породици старих радикала-пашићеваца. Борка и Никола су се венчали 1929. године у ваљевској цркви, а годину дана касније добили су близанце Мирјану и Мила.
После студија службовао је у Београду, Аранђеловцу и Ваљеву, где је до почетка рата био начелник ваљевске катастарске управе. Био је члан соколских организација и соколски инструктор. Као активни припадник "Удружења четника за част и слободу отаџбине" Косте Пећанца одликован је 1936. године Орденом Југословенске круне.
Први дан рата, 6. април 1941. године, резервног поручника Николу Калабића затекао је у кревету: нога му је била у гипсу због повреде у саобраћајној несрећи. Ускоро је сазнао да се у немачком заробљеништву, рањен, налази генерал Љубо Новаковић, командант Ваљевског гарнизона Пети пук. Помогао је генералу да се извуче, а затим му је однео неопходне потрепштине на Букуљу. Ту је срео војводу Косту Пећанца, и прикључио се његовој четничкој организацији.
По Пећанчевим директивама, међу првима је почео формирање четничког одреда у Ваљеву и Колубари, у коме је касније вршио функцију обавештајног официра. За овај рад Пећанац га је наградио звањем војводе церског и ваљевског. Али убрзо Никола се вратио са Букуље када је Пећанцу послао униформу с поруком да га напушта зато што је кренуо са Недићем.
Средином августа 1941. Калабић је ступио у везу и с Дражом Михаиловићем и одлази на Равну Гору. Гестапо је 3. октобра 1942. ухапсио и и потом стрељао Николиног оца Милана Калабића, потпуковника СДС и начелника пожаревачког округа за време окупације, пошто су утврдили да је четницима давао оружје и информације.
Нешто касније, Немци су одвели у логор Бањица Николину и Боркину родбину, где је требало да буду стрељани. Међутим у јесен 1943. године, Никола је успео да их избави из логора, преко свог обавештајног официра Јанка Кошутића, преко његових веза у управи града.
Све до маја 1945, када је Југословенска војска у отаџбини доживела потпуни дебакл на Зеленгори, Калабић је непрекидно био уз Дражу Михаиловића и беспоговорно, извршавао сва његова наређења.
Пред сам крај рата Никола Калабић као и многи други припадници ЈВУО покушавали су да се сакрију у забаченим деловима земље и да тамо сачекају покушај буне против комунистичке власти.
ОЗНА је кренула са широким планом ликвидације бивших припадника ЈВУО и осталих војних организација ван територији Југославије. Тако су успели своје агенте да убаце у мрежу подршке Николе Калабића, и да га у тајној операцији 5. децембра 1945. године ухапсе.
Судбина Николе Калабића до данас није расветљена док донета судска пресуда и утврђен датум погибије 19. јануар 1946. године. Ваљевски Основни суд званично је прогласио мртвим Николу Калабића, команданта Горске гарде Југословенске краљевске војске у отаџбини током Другог светског рата.
Поред тога што је озваничио Калабићеву смрт 65 година после његове погибије, суд је прихватио и аргумент да је Калабић убијен два месеца пре хватања Драже Михаиловића, чиме је довео у питање дуго важећу верзију да је некадашњи геометар из Ваљева издао свог команданта Озни.
Том судском решењу, на основу захтева Калабићевих потомака, претходио је оглас ваљевског суда у Службеним гласнику, у поступку проглашења нестале особе умрлом, у којем је стајао позив свима који нешто знају о животу или смрти Николе Калабића да се јаве у року од месец дана.
Како се нико није јавио, оспорио или допунио сведочење проте Мијаила Даниловића, Основни суд је 2011. констатовао да постоје законски услови да Николу Калабића званично прогласи мртвим.
Према протином сведочењу, командант Горске гарде убијен је 20. јануара 1946. године у једној пећини у кањону реке Градац у близини Ваљева, где се крио са групом својих највернијих следбеника. Тога дана, стоји у сведочењу Даниловића, открила га је и опколила група припадника Озне.
У покушају да се пробије кроз њихов обруч покошен је рафалом. Док су се изненађени Ознаши надвили над Калабићем и сами не верујући кога су убили, његови пратиоци су се разбежали.
Заправо, тачан датум Калабићеве смрти нити место његове сахране нису познат. Помињу се 13, 19. и 20. јануар. У званичним архивама нема некаквих података о његовој судбини; на темељу сведочанстава из друге руке се шпекулише како је био "дискретно" ликвидиран "месец-два после Драже".
1980-их, поготово након емитовања ТВ-серије "Последњи чин", појавиле су се гласине о томе да му је ипак поштеђен живот те да је живео још двадесет година под новим идентитом, било у иностранству, било у самој Југославији. Наводило се да је 1960-их погинуо у саобраћајној несрећи, односно да је убијен у кафанској тучи када се напио и открио свој идентитет.
Двојица одбеглих касније се прикључила Копаоничком четничком одреду у којем је био и прота Мијаило Даниловић. Судско решење да је званично мртав на такав начин са сузама у очима дочекали су потомци Николе Калабића у Ваљеву.
Прихваћена верзија да је најоданији сарадник Драже Михаиловића убијен пре него што је могао да га изда и учествује у његовом хватању, како тврди историја коју су писали комунистички победници, дошла им је као велико олакшање.
- Моја баба Борка је увек говорила да ће умрети са два највећа бола, због смрти свог малолетног сина којег су стрељали комунисти и због наводне Николине издаје Драже у замену за његов живот. Увек је говорила да је Никола дао заклетву и да није издао Дражу. На овај начин са његовог имена је скинута љага коју су деценијама Озна и Удба пласирале - изјавила је Весна Калабић.
Чувени београдски адвокат Тома Фила открио је недавно породичну причу која говори о последњим данима Николе Калабића. Игром случаја, причу о Калабићу испричао му је возач његовог оца, човек по имену Јосиф.
- Јосиф је по занимању био возач, а у Озни никада није догурао више од стражара. Када је отишао у пензију, био је возач мога оца, а краће време је возио и мене. Показао ми је зграду у Косовској улици, иза Скупштине, зграду која се налази одмах до данашњег кафића "Ајс бар". На последњем спрату су биле гарсоњере које су издаване пре рата. То је Озна држала и Јосиф је био одређен да спава са Калабићем. И Калабић је свако јутро добијао следовање - чутуру ракије и храну.
Јосиф му је, тако ми је причао, додавао још једну чутуру за храну, јер је волео много да једе, а Калабић је волео да пије. Рекао ми је да га је Калабић једно јутро питао: "Је ли, Јосифе, хоће ли ови да одрже реч?", Јосиф је већ тада знао да неће, али није хтео да му каже. Провео је с њим дуго времена, можда и две године, али то не знам прецизно. Када је ухваћен Дража и када је осуђен, једног јутра дошао је полицајац и дао задатак Јосифу да оде у Беч и преузме неке камионе које наша држава добија као помоћ. Помислили су да су се можда зближили и хтели су да га удаље. Када се Јосиф вратио, више никада није видео Калабића - испричао је Фила.
ШТА ЈЕ ХИТЛЕР СТВАРНО НУДИО ЈУГОСЛАВИЈИ? Фирер тражио од Срба ЈЕДНУ СТВАР, заузврат обећао КУЛЕ И ГРАДОВЕ
ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ НАШЕ ЗЕМЉЕ! Од УСТАША ОТЕО ВОЗ пун СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА, а онда је почела ПОТЕРА ВЕКА
"ИДИ БРЕ У П*ЗДУ МАТЕРИНУ!" Овако је српски ГВОЗДЕНИ ГЕНЕРАЛ одговорио на АУСТРИЈСКИ УЛТИМАТУМ
КРАЉЕВИЋ ЂОРЂЕ био је ПАТРИОТА изузетне храбрости! Због сукоба са братом завршио у азилу за УМОБОЛНЕ (ФОТО)
ЊЕГОВА СМРТ ЈЕ ПОДИГЛА БЕОГРАД НА НОГЕ: Навршава се скоро шест деценија од нереда у престоници (ФОТО)
Сахрана овог владара била је догађај какав Југославија није видела, а НИЈЕ РЕЧ О ТИТУ (ВИДЕО)