НА ДАНАШЊИ ДАН АУСТРОУГАРСКА ЈЕ ОБЈАВИЛА РАТ СРБИЈИ: Телеграм је садржао три ВАЖНЕ реченице! (ВИДЕО)
Тачан укупан број српских жртава у Првом светском рату није познат.
На данашњи дан, пре 107. година почео је Први светски рат – Аустроугарска је објавила рат Србији.
МЛАЂИ ПОСТАЈУ СВЕ РИЗИЧНИЈА ГРУПА? Педијатар Невенка Ракетић објашњава да ли је безбедно да се деца вакцинишу против короне
СРПКИЊА СЕ ЈАВИЛА ИЗ ГРЧКЕ И САОПШТИЛА ВАЖНУ ВЕСТ: Апеловала на све наше туристе да не раде ову ствар (ФОТО)
Забрињава пораст броја пацијената - више није ситуација као пре: Ево који пацијенти имају тежу клиничку слику
Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом, а телеграм је садржао три реченице.
У првој је стајало да влада Србије није "на задовољавајући начин одговорила на ноту" из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум.
Потом је следио став да је отуда Аустро-Угарска "принуђена да се ослони на силу оружја".
А трећа, последња реченица гласила је:
"Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом".
Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске.
Објава рата Аустроугарске Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.
Проглас регента Александара Карађорђевића
Дан након објаве рата, 29. јула, регент Александар Карађорђевић објавио је проглас народу:
"На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат (... ) Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку..."
Тог 29. јула, руски цар Николај Други објавио је делимичну мобилизацију, стављајући до знања да Србију неће препустити на милост и немилост. Сутрадан, 30. јула, Немачка је увела општу мобилизацију, а 1. августа објавила је рат Русији.
Већ 2. августа Немачка је напала Луксембург, а 3. августа објавила је рат и Француској.
Пошто је Белгија одбила немачки захтев за прелазак преко њене територије, Немачка је 4. августа објавила рат и Белгији, а одмах потом Британија је, због немачког непоштовања неутралности Белгије, 4. августа 1914. објавила рат Немачкој.
Започео је Велики рат, касније назван Први светски рат.
Крај рата
Слом Централних сила уследио је веома брзо. Бугарска је прва потписала примирје 29. септембра 1918. у Солуну. 30. октобра 1918. Османско царство је капитулирало са примирјем у Мудросу.
Током последње недеље октобра донете су декларације о независности у Будимпешти, Прагу и Загребу. 29. октобра Аустроугарска је затражила примирје али су Италијани наставили са наступањем заузевши Тренто, Удине и Трст. 3. новембра Аустроугарска је послала парламентарце и поново затражила примирје. Услови који су формулисани заједно са савезничком командом у Паризу убрзо су прихваћени од стране Аустро-угарске. Примирје са Аустроугарском потписано је 3. новембра у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарска склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања Хабзбуршке монархије.
У 11.00 часова, 11. новембра 1918 — једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца — примирје је ступило на снагу. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција. Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс традиционално се сматра последњом жртвом Првог светског рата: погодио га је немачки снајпериста и умро је у 10.58 часова 11. новембра 1918.
Тачан укупан број српских жртава у Првом светском рату није познат.
Када су у питању војни губици, процене различитих историчара говоре о бројци од око 400.000 жртава.