"НЕМА СВРХЕ, ОНИ СУ МРТВИ ЉУДИ" Оставили би нас на цедилу, али је стигао телеграм који је променио српску историју!
Уочи почетка Првог светског рата, Србија суочена са претњама Аустраугарске обраћа се руском цару Николају Другом за помоћ
Руси и Срби, браћа по крви, заувек су постали и браћа по вери. И наша је обавеза да се сећамо свих славних страница ове хиљадугодишње историје пријатељства и узајамне помоћи.
15 ГОДИНА ОД СМРТИ СЛОБЕ: Његов говор на Газиместану и данас ОДЗВАЊА - сахрањен без опела и почасти
ПОСЛЕДЊА СМРТНА КАЗНА У СРБИЈИ - НЕ ТАКО ДАВНО: Због бицикла циглом убио девојчицу (6), па је силовао - град у Војводини завио у црно
ПА ДРУГИ ПУТ ПАЗИ ШТА ПИШЕШ! Како је српски мајор дословно ишамарао Винстона Черчила
Уочи почетка првог светског рата, Србија суочена са претњама Аустраугарске обраћа се руском цару Николају Другом за помоћ. У јулу 1914. регент Александар Карађорђевић шаље један од својих првих телеграма цару Николају Другом. Регент Александар пише: "У овим мучним тренуцима ја износим осећаје свога народа који преклиње Ваше величанство да се заинтересује за судбину Краљевине Србије".
Одговор цара Николаја Другог стигао је 27. јула, дан уочи објаве рата. Он се у одговору залаже за мирно решење сукоба, али каже: "Ако пак не успем, упркос наше најискреније жеље, нека Ваше величанство буде уверено да у томе случају Русија неће напустити Србију".
Тако је и било, у јеку Првог светског рата, док су наши исцрпљени и промрзли војници стизали на јадранску обалу, француска штампа је писала како нема сврхе превозити људе који су већ практично мртви.
Николај II је инсистирао на одбрани Србије, иако је опомињан од својих војних експерата да Русија није спремна и да не може војно да парира Немачкој.
У сећању на та дешавања остало је чувено ултимативно писмо које је руски цар упутио савезницима. У писму је запретио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Немачком, ако савезници, а пре свих Италија и Француска, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике на сигурно. Енергично и кратко писмо Николаја Другог гласило је:
"Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком."
Бродови су, недуго потом, стигли на обале Албаније.
Руски цар је штитио је интересе Србије, поготово од италијанских претензија на јадранској обали. Руски цар је директно заслужан за преживљавање српске војске током њеног повлачења ка Грчкој.
О његовим србофилским ставовима сведоче и речи министра иностраних послова Сергеја Сазонова, који је у пролеће 1915. године пренео нашим дипломатама речи руског цара:
- Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа...