НОСИЛАЦ ПРИЗНАЊА "ХЕРОЈ ЋУТАЊА": Жена која је бранила Србију и њен народ свим силама
Дан њене сахране, 20. децембар био је проглашен за Дан жалости на територији Социјалистичке Републике Србије.
На данашњи дан, 17. децембра, 1977. године умрла је Спасенија Цана Бабовић, револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунакиња социјалистичког рада и народна хероина Југославије.
ЊЕГОВ КУМ ТИТО ДРХТАО ОД ЊЕГА: Најмоћнијем човеку Југославије забили нож у леђа, народ му на сахрани клицао име
ЈЕЗИВА СУДБИНА КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ: Славили Светог Климента, а због једне трагичне приче Петар је променио КРСНО ИМЕ
КАКО ЈЕ НАШ СРЕЋКО ПОСТАО ПАПА: Био је Србин, владао гвозденом руком, убијао протестанте, данас га својатају Хрвати (ВИДЕО)
Спасенија је доказ да жене нису ништа мање храбрије од мушкараца нити слабије. Већ са својих 18 година показала је смелост и укључила у раднички и синдикални покрет. Због учешћа у радничким штрајковима 1930-их је више пута хапшена, а 1937. је осуђена по антикомунистичком закону на две године затвора.
Њена биографија је заиста богата, једна је од организаторки устанка у Србији 1941. Била је заменик политичког комесара II пролетерске бригаде, радила на организовању жена у Народноослободилачком покрету, била је чланица Председништва АВНОЈ-а, а једна је и од најпознатијих лидерки АФЖ-а.
Обављала је и веома одговорне политичке дужности - била је министарка – председница Савета за народно здравље и социјалну политику у Влади Народне Републике Србије (1951).
Носилац бројних одликовања и признања за револуционарни, ратни и друштвено-политички рад
Спасенија и Крсто Попивода, су једини носиоци, мало познатог, партијског признања „Херој ћутања“, које су добили од Комунистичке партије Југославије због тога што и без обзира на окрутна мучења нису одавали информације о илегалном партијском раду.
Била је добитник Повеље „Црвени барјак слободе“ Скупштина општине Кргујевац, „Златне плакете“ Скупштине општине Лазаревац, Повеље „Против насиља и рата и за мир у свету“ Скупштине општине Краљево.
Носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним венцем и Орден за храброст.
Поред ових, била је и носилац три највиша југословенска одликовања, којима ју је одликовао председник СФРЈ Јосип Броз Тито — Ордена народног хероја, којим је одликована 5. јула 1952. за заслуге у току Народноослободилачке борбе; Ордена јунака социјалистичког рада, којим је одликована 3. јула 1963. за заслуге у изградњи социјалистичке и самоуправне Југославије и Ордена југословенске звезде са лентом, којим је одликована 25. марта 1977. године поводом 70-ог рођендана.
Смрт
Као последица вишегодишњег напорног илегалног партијског рада, стравичног мучења у полицији 1937. године, као и напора током Народноослободилачког рата, здравље Цане Бабовић је почело да попушта — 1969. је имала инфаркт, а 1975. године је оболела од рака бубрега. Са овом опаком болешћу борила се све до пред крај 1977. године. Умрла је 17. децембра 1977. године на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.
Ковчег, са њеним посмртним остацима, био је изложен у Великој сали зграде Председништва СР Србије, где су јој почаст одавале бројне делегације, као и грађани. Дан њене сахране, 20. децембар био је проглашен за Дан жалости на територији Социјалистичке Републике Србије.
Уз највише државне и војне почасти, сахрањена је у централном делу Алеје заслужних грађана на Новом гробљу.