ШТА ЗНАЧИ "ЗАБРАНА СЕЋАЊА": Један догађај са Југославијом је РАЗБЕСНЕО СТАЉИНА и натерао га да уништи све доказе

Стаљин / Извор: Фото: СД илустрација/Википедија

Најпознатији пример из савремене историје јесте уклањање портерта, књига, као и људи са слика који су били Стаљинови противници током Велике чистке.

Јесте ли икада чули за латински израз "дамнатио мемориае"? Он у буквалном преводу значи "забрана сећања", у смислу да особа која је осуђена на ту забрану не сме да буде упамћена, тј. протерана је из јавне успомене. Израз се користио за врсту јавне постхумне казне коју је Сенат у Римском царству могао да изриче против издајица и других који су осрамотили Рим.

Принцеза из династије Немањића је имала необично име: Осим ње у историји се нико није овако звао

ВАМПИР САВА ХАРА ВЕЋ 300 ГОДИНА: Свештеник који га је пробо глоговим коцем ЗАБОРАВИО ДА УРАДИ КЉУЧНУ СТВАР

ДОГАЂАЈ СВЕТСКОГ ГЛАСА! На венчање краља Александра су дошли сви: Само једној земљи је био ЗАБРАЊЕН ДОЛАЗАК (ВИДЕО)

ДОГАЂАЈ СВЕТСКОГ ГЛАСА! На венчање краља Александра су дошли сви: Само једној земљи је био ЗАБРАЊЕН ДОЛАЗАК (ВИДЕО)

Намера је била да се избрише сваки траг сећања или постојања особе против које је казна изречена. Брисање из историје било је много лакше у античко доба, када су документи били раштрканији и ређи. Оваква казна изрицала се како би се сачувала част и углед града. У граду који је истицао друштвени изглед, углед и понос припадности Риму, као основне захтеве да би неко био његов грађанин, ово је била можда најгора могућа казна, пише Натионал Геограпхиц.

У старом Риму, пракса забране сећања била је осуда римских елита и царева након њихове смрти. Уколико се Сенату или новом цару нису допадала дела појединаца, они су могли да заплене његову имовину, избришу његово име и одузму му све титуле. Због економског подстицаја који таква могућност носи, историчари и археолози имају велике потешкоће да установе када је званично забрана сећања први пут изречена и уведена, мада се чини да је била јако ретко коришћена.

Због тога историчари понекад користе израз "де факто забрана сећања" када осуда није званична. Пример за то је уништавање статуа и других приказа две чланице Калигулине породице -његове жене Милоније Цезоније и његове кћерке Јулије Друзиле, до којег је дошло након атентата на цара. Међу оних неколико који су осуђени на забрану сећања спадају Луције Елије Сејан, који је ковао заверу против цара Тиберија 31. године, а касније и Ливила, која је била његова саучесница.

Римски цар / Извор: Профимедиа

До сада је познато да су само три цара осуђена на забрану сећања. То су били Домицијан чијом се насилном смрћу 96. године угасила династија Флавија, савладар римског цара Публије Септимије Гета, чије је јавно сећање забранио његов савладар и брат Каракала након што га је убио 211. године и 311. године Максимијан, кога је заробио Константин Велики и натерао да изврши самоубиство.

Није познато да ли је оваква казна била тотално успешна, јер би била неприметна за касније историчаре - по дефиницији значи потпуно и апсолутно брисање особе из историјских докумената. Међутим, тешко је применити такву праксу у потпуности. На пример, Сенат је желео да забрани сећање на Калигулу, али је Клаудије то спречио.

Нерон је проглашен за непријатеља државе од стране Сената, али је потом добио огромну сахрану у своју част након што га је убио Вителије. Иако су многи кипови царева били уништавани или прерађивани након њихове смрти, многи су и поново дизани. Такође, многе кованице с ликовима дискредитованих особа су и даље биле у оптицају, што је нарочито видљиво у случају Гете.

Слична пракса у другим друштвима

У античкој Грчкој, Херострат је запалио Артемидин храм у Ефесу како би постао познат. Да би обесхрабрили таква деловања, лидери Ефеса одлучили су да његово име буде забрањено за изговор или помињање, по цену казне смрћу. Покушај је, међутим, био безуспешан, што потврђује чињеница да за њега и данас знамо.

Стари Египћани су придавали велики значај памћењу имена. Веровало се да онај ко "уништи" име особе, на неки начин уништава и саму особу, што утиче и на загробни живот. Најпознатији случај јесу картуши јеретичког фараона XVIII династије Ехнатона и његовог наследика Сменкхара које је уништио Хоремхеб. Он је био толико успешан у брисању њихових имена да су поново откривена тек у XIX веку. Сличан напад изведен је и на Хатшепсут, међутим једино су натписи и статуе које су је приказивале као краља Египта били уништавани. Све што ју је приказивало као краљицу остало је нетакнуто.

У Норвешкој из X века ерла Хакона Сигурдарсона народ Трондхајма је толико презирао да је након његове смрти сваки човек зазирао да га зове по имену, већ само по надимку "зли ерл". Након смрти папе Александра ВИ, нови папа Јулије II на дан свог избора забранио је било коме да икада говори или мисли о Борџији под претњом екскомуникације, да име и сећање на претходног "ђавољег" папу морају бити заборављени и прецртани из сваког документа.

Све слике породице Борџија или у њиховом поседу морале су бити прекривене црним крепом. Све гробнице су морале бити отворене, а њихова тела послата назад тамо где припадају - у Шпанију. Борџијини апартмани остали су запечаћени све до XIX века.

Југославија на удару савремене забране сећања

Најпознатији пример из савремене историје јесте уклањање портерта, књига, као и људи са слика који су били Стаљинови противници током Велике чистке. Када је Совјетски Савез изгубио фудбалску утакмицу против Југославије на Летњим олимпијским играма 1952. године, Стаљин је наредио да се сви снимци догађаја униште. Сам Стаљин је уклоњен из неколико пропагандних снимака када је Никита Хрушчов постао лидер СССР-а, а град Царицин, који је раније био назван Стаљинград, постао је Волгоград 1961. године.

Стаљин, Лењин / Извор: Профимедиа

У Аргентини, било је забрањено изговорити име Хуана Доминга Перона, након државног удара којим је збачен са власти 1955. године, а медији су га ословљавали са "свргнути тиранин". Уз то, болнице и друге јавне зграде које су називане по њему током његовог председниковања брзо су преименоване. Фотографије и други прикази аргентинског вође такође су забрањене. Такође 2003. године након избора председника Нестора Кирхнера, уложен је велики напор да се покаже незаконитост владавине Хорхеа Рафаела Видела. Влада више није признавала Видела као бившег законитог председника земље и његов портрет је уклоњен из Националне аргентинске војне школе.

Имена Хоснија Мубарака и његове жене Сузан избрисана су са свих египатских споменика након што су збачени са власти 2011. године. У 2012. у светлу оптужби за сексуално злостављање деце поднетих против преминулог ди-џеја и водитеља Џимија Савила, његов надгробни споменик је уклоњен са његовог гроба, а зграде и улице са његовим именом су преименоване. Би-Би-Си је објавио да неће више приказивати емисије које је водио Савил, а хуманитарне организације са његовим именом су угашене.

УЏБЕНИКЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ПИСАЋЕМО ИСПОЧЕТКА: Непозната писма КРАЉА МИЛАНА стигла у Србију