Нестварна легенда за коју мало ко зна: ЗМАЈ ОГЊЕНИ ВУК - чувар Срба који је с Турцима преговарао на ћирилици
Мит надјачао стварност.
Током историје постоје догађаји и ликови где мит надјача факте, легенда надживи биографију, а култ преовлада свим записима. У немилосрдном вихору околности, бајковити приказ хероја тотално је скрајнуо све што су хроничари записали, и од великаша створио змајолико чудовиште које се преселило у вечност.
Како је и зашто владика Петар II Петровић Његош ОДБИО ДА ПОЉУБИ часне вериге апостола Петра?
Немоћни Поћорек пао је пред Мишићевим јуришницима: Оскар требало да изврши самоубиство, али ни то због Срба није могао
ХЕРОЈСКА БИТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: На данашњи дан српска војска извела је нешто до тада немогуће (ВИДЕО)
Једна од најконтроверзнијих личности средњевековне српске историје је без икакве дилеме деспот Вук Гргуревић а.к.а Змај Огњени Вук, син слепог Гргура и унук деспота Ђурђа Бранковића.
Подаци о његовом животу тесно су и неизбежно испреплетани бројним митским, нереалним и надљудским особинама, које га издвајају, дају додатну димензију и барем на кратко враћају у време када је на свом коњу тумарао Сремом доносећи слободу Србима.
У млађим данима ратовао је на страни Турака, да би потом у пограничној служби Угара постао жестоки непријатељ Султану и читавом Османском царству, против којих је предводио бројне окршаје, а неки од најпознатијих су они у Сребреници и Шапцу.
Иако у то време Србија није била деспотовина, Вук је од Угара добио велики број територија и поседа на управљање, стога је остао и познат као "Деспот без деспотовине".
Страствени љубавник, вешт војсковођа, дарежљиви ктитор! Неко од кога и пријатељи страхују, а непријатељи поштују. Другује са вилама, борави са вуковима, неустрашиво јаше на коњу и чува Србе. Незаобилазан мотив епских песама чије рођење је обавијено велом тајне, која је замотана у народну поезију.
- Није чедо каквана су: Вучја шапа и орлово крило, змајево коло под пазухом. Из уста му модар пламен бије, Матери се не да задојити - стихови су којим је у бугарштицама опеван Вук Гргуревић.
Ратник изузетне вештине и снаге, неприкосновен у борби, изразитих лидерских особина, владао је и добрим дипломатским способностма. Страх и трепет међу Турцима, који су га се и мртвог плашили.
Преговарао је чак и са султаном Бајазитом Другим, и то на ћирилици, о чему сведоче писма између њих двојице.
Змај Огњени Вук страдао је и преселио се у вечност априла 1485. године, а да ли га је смрт задесила током боја или недуго после њега од последица повреда, није познато.
Змајевити јунак, мистериозног порекла, неустрашиве храбрости и надљудске стране остаје као усуд овом народу, али и сваком другом који се устреми да одузме слободу српству и донесе ново ропство.
Предање каже да се у зору, током помрчине кад се спусти магла, види усамљени коњаник у оклопу који стражари крај двора и чека да још једном зајаше у поход на непријатеља.
Грађани Срема и даље тврде да се Змај Огњени Вук појављује увек када је потребан српском народу, а према легенди последњи пут је "виђен" 1944. године када је приликом нацистичког повлачења заувек нестало неколико официра Вермахта.