Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ВЕЛИКА ИСТИНА О ТИТОВОЈ СМРТИ: Да лекари нису урадили ЈЕДНУ СТВАР, живео би дуже?

21.06.2020. 11:28
Пише:
Србија Данас/Вечерњи.хр
Josip Broz Tito
Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа

Данас, 40 године након његове смрти постоје разне контроверзе

Лекарски конзилијум најпре је покушао направити премосницу вештачком артеријом на болесној левој нози како би је спасио, а тек када су видели да се ствари погоршавају те да тромбоза угрожава Титов живот, одлучили су се на радикалну ампутацију. Све је то било прекасно јер су Брозу већ почели отказивати витални органи. Умро је пре 40 године, у недељу 4. маја 1980. године у 15 сати и 5 минута.

ДО САДА НЕВИЂЕНА ФОТОГРАФИЈА СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: Српски војник раме уз раме са црнцем! (ФОТО)

ДО САДА НЕВИЂЕНА ФОТОГРАФИЈА СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: Српски војник раме уз раме са црнцем! (ФОТО)

УПУТСТВА СИНУ ЗА ВЛАДАЊЕ ОТАЏБИНОМ: Писма краља Милана открила СТРОГО ЧУВАНЕ тајне Србије

УПУТСТВА СИНУ ЗА ВЛАДАЊЕ ОТАЏБИНОМ: Писма краља Милана открила СТРОГО ЧУВАНЕ тајне Србије

ПРАВИ ВАЛТЕР ЈЕ БИО ЧЕТНИК: Дража га је ОБОЖАВАО, комунисти му СПРЕМАЛИ ПАКАО, а завршио је у ЛЕГИЈИ СТРАНАЦА (ФОТО/ВИДЕО)

ПРАВИ ВАЛТЕР ЈЕ БИО ЧЕТНИК: Дража га је ОБОЖАВАО, комунисти му СПРЕМАЛИ ПАКАО, а завршио је у ЛЕГИЈИ СТРАНАЦА (ФОТО/ВИДЕО)

Разумно је претпоставити да је могао поживети још неко време да су његови лекари поступили по правилима струке и без одгађања ампутирали ногу. Угледни словенски публициста Миро Симчич у својој књизи "Тито без маске" опширно пише о Брозовој болести и лечењу у Клиничком болничком центру у Љубљани те о неким сумњивим поступцима лекара. Наводи изјаву бившег Титова личног лекара др Александра Матуновића који је тврдио да су словеначки лекари погрешно лечили Тита. Да је Тито био обичан грађанин, одлучно је тврдио Матуновић, онда би му у случају гангрене проузроковане шећерном болешћу ногу одсекли много радикалније него што су учинили. У сваком случају, Матуновић тврди да лекарима не би пало на памет уграђивање радикалне премоснице због које је изгубљено драгоцено време и због које су настале компликације. Према његовом мишљењу, све је то било непотребно експериментисање за које се унапред знало да је осуђено на пропаст.

Желели му се додворити - лекари су уклањали последице своје стручне недоследности, интелектуалног и моралног страхопоштовања, односно компликација које су настале због непотребних и неоправданих хируршких захвата - критичан је Титов лични лекар. Матуновић је заправо хтео рећи да се Титов лекарски конзилијум желео "додворити" Брозу па су му, мимо медицинских правила, покушали спасити болесну ногу. Нису му довољно јасно рекли да уграђивање премоснице нема никакве шансе за успех те да је једини излаз радикална ампутација. Иако је Тито морао дати пристанак на све захвате који су му направили лекари, један део одговорности свакако лежи и на њима. Како то да је после ипак пристао да му ампутирају ногу? Вероватно би пристао и пре да су лекари били довољно упорни и одлучни те да су му објаснили колико је његово здравствено стање заправо критично.

Стога је Матуновић закључио да је Тито могао живети још пуно година. Иако његове изјаве треба узети са становитом резервом јер постоје озбиљне сумње да је постао Титов кични лекар по наговору тадашњег "српског лобија" како би уз лекарски посао успут достављао и обавештајне податке тада врло моћном генералу Николи Љубичићу. Осим тога, Матуновић није могао опростити словенским лекарима и Титу што је за лечење изабрао Љубљану, а не Војномедицинску академију у Београду. Али не мисли само Матуновић да су љубљански лекари погрешили. Симчич у својој књизи цитира угледног лекара из Клиничког болничког центра у Љубљани који врло одлучно тврди да се није смела уграђивати премосница.

- То не би направио ни почетник, а камоли врхунски тим стручњака који се брину за Тита - категоричан је словеначки лекар.

Неке од одговора који помажу у решавању енигме ампутације Титове ноге дао је и угледни хрватски хирург др Јанко Ханчевић, бивши шеф хирургије на загребачком Ребру и пензионисаним професором загребачког Медицинског факултета. У својој каријери често се сусретао са сличним случајевима када се морао одлучивати на ампутацију. Професор Ханчевић истиче да су све медицинске индикације говориле да одмах треба ићи на ампутацију ноге те да он никада не би покушао радити премосницу код таквог болесника. Успех таквог захвата код таквог болесника је илузоран.

Josip Broz Tito
Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа

Једна ампутација дневно

- Нисам видео Титову ногу, али по свему судећи требало је одмах ампутирати ногу. Никада не бих радио захват на артеријама. То је као да неко скочи са загребачке катедрале и нада се да ће преживети - сликовит је професор Ханчевић додајући да је тешко спекулисати о томе би ли Тито живео и даље да је ампутација извршена на време.

- Тешко је рећи. Ампутација ноге у правилу не односи живот. Она није била кључна за његову смрт - истиче др Ханчевић.

Износи занимљив податак да се у Хрватској због дијабетеса ради једна ампутација дневно. Иако су оправдане критике Титова лекарског конзилијума, треба рећи да ни њима није било лако. Лечили су човека који је био господар живота и смрти у комунистичкој Југославији. Тешко се било одупрети притиску и водити се искључиво медицинским критеријумима. Није било једноставно рећи Титу да ће му морати ампутирати ногу. Још се могао наћи неки надобудни обавештајац који је могао оптужити лекара да намерно жели да Тито остане без ноге. Стога је логично да су лекари покушали све да спасе ногу.

- Једна је ствар када пред собом имате "нормалну" особу, а друга је када имате тако познату и моћну особу. Они су очито покушали направити нешто више - истиче др. Ханчевић.

Лечење тако важне особе утиче на лекаре. Може се само претпоставити како је бројно Титово особље, које се налазило у болници, утицало на конзилијум. Због погрешне речи лекар је могао остати без посла и своје позиције. Начелник Психијатријске клинике на загребачком Ребру др Миро Јаковљевић наглашава да треба бити опрезан када се процењује могућа кривица Титовог лекарског конзилијума. У то време доктори су имали заштитнички однос према пацијентима који су их углавном слушали. Али то је вредело само за обичне смртнике. Тито је био апсолутни владар и према њему су лекари показивали респект. Тешко су му могли наметнути своје предлоге јер је Тито имао апсолутни ауторитет. Напокон, он је морао потписати да пристаје на ампутацију.

Jovanka Broz, Josip Broz Tito
Јованка Броз, Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа

- Тито је имао далеко већу аутономију од обичних пацијената. Лекари су га саветовали, али он је доносио одлуку - истиче др Јаковљевић додајући да Тито никада није никога слушао па тако веројатно није слушао ни лекаре. Стога је, логично, претпоставити да лекари нису тако снажно инсистирали на ампутацији све док се ствари нису закомпликовале. Тек када се практично показало да није могуће проблем решити премосницом, они су се одлучили на драстичан хируршки захват. Проблем је било и опште Титово здравствено стање. Имао је буран живот, а није превише водио рачуна о свом здрављу.

Као тешки дијабетичар није се одрекао цигарета, алкохола и масне загорске хране. Иако су тадашњи југославенски медији, који су били под чврстом контролом Комунистичке партије, тврдили да је Тито у одличној форми све до тренутка када је почетком 1980. године завршио у болници, ствари су ипак биле мало другачије.

Непотребан експеримент 

- Новинари су хвалили његову кондицију, младеначки изглед и неисцрпну енергију. Тито је и сам веровао у то. Готово до смрти свакодневно је вежбао - пише Симчич у књизи. Иза те идиличне фасаде коју су брижно стварали послушни медији скривала се права истина. Свемоћни владар, којега су његови следбеници доживљавали као божанство које хода по земљи, био је заправо тешко болестан старац. Још средином седамдесетих почео је узимати инсулин због тешког дијабетеса. Тешко је прихватио болест па је требало проћи поприлично времена да прихвати нови начин лечења. Није тајна да је уживао у тешкој и масној сељачкој храни. Волео је попити чашу доброг вина, али и фина жестока пића. Наводно је у младости пушио и до шест кутија цигарета дневно. Дакле, Тито је у својој 88. години био врло болестан човек. Стога је ипак претерана изјава др Матуновића да би живео још дуго да га љубљански лекари нису погрешно лечили. Али је зато разумно претпоставити да би живео нешто даље да лекари нису непотребно експериментисали те да су га лечили као "обичног" пацијента.

Совјетски лидер који је ЉУБИО МУШКАРЦЕ У УСТА: Фидел Кастро имао је мудар начин како да га избегне, а пољубац са Титом завшио се КАТАСТРОФОМ (ВИДЕО)

На данашњи дан се догодила ПРАВА ПРОПАСТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Највећи непријатељ Србима била је НЕСЛОГА

На данашњи дан се догодила ПРАВА ПРОПАСТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Највећи непријатељ Србима била је НЕСЛОГА

Дисово ПРОКЛЕТСТВО и прича о песнику ТРАГЕДИЈЕ: Предвидео је своју СМРТ, а оба детета су му трагично окончала

Дисово ПРОКЛЕТСТВО и прича о песнику ТРАГЕДИЈЕ: Предвидео је своју СМРТ, а оба детета су му трагично окончала

МОЖЕТЕ ДА ГА ПРИСВАЈАТЕ КОЛИКО ХОЋЕТЕ! Ове Теслине речи СВЕ ГОВОРЕ, сигурно ћете се НАЈЕЖИТИ

МОЖЕТЕ ДА ГА ПРИСВАЈАТЕ КОЛИКО ХОЋЕТЕ! Ове Теслине речи СВЕ ГОВОРЕ, сигурно ћете се НАЈЕЖИТИ

"ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК" КРИЈЕ МРАЧНУ ТАЈНУ: Немци су у Ђердапу оставили ЧЕЛИЧНО ГРОБЉЕ, још увек је ТЕМПИРАНА БОМБА

"ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК" КРИЈЕ МРАЧНУ ТАЈНУ: Немци су у Ђердапу оставили ЧЕЛИЧНО ГРОБЉЕ, још увек је ТЕМПИРАНА БОМБА

Смедеревска тврђава је спасила ЦЕЛУ ДРЖАВУ од катастрофе: Овај град називају и СРПСКОМ ХИРОШИМОМ

Смедеревска тврђава је спасила ЦЕЛУ ДРЖАВУ од катастрофе: Овај град називају и СРПСКОМ ХИРОШИМОМ