Чернобиљ поново плаши свет, а ово је 10 најотровнијих места на планети због којих ћете се најежити! (ВИДЕО)

Још увек, многи људи нису ни свесни колико је заправо планета загађена радијацијом.

Најгора и једна од најпознатијих незгода са нуклеарном електраном догодила се у Чернобиљу, који је и даље веома контаминиран.

Несрећа је довела до тога да је преко шест милиона људи било изложено радијацији, а 93 000 људи умрло је од последица.

Сама радијација била је 10 пута јача од оне у Хирошими и Нагасакију, а боравак у овом пределу је строго контролисан и временски ограничен.

Фукушимска катастрофа обухвата серију нуклеарних несрећа и отказивање уређаја у нуклеарној електрани Фукушима 1, код града Окума, Јапан, које су настале као последица катастрофалног земљотреса у Јапану 11. марта 2011. године. Нуклеарна електрана обухвата шест нуклеарних реактора типа BWR у власништву ТЕПКО компаније. Реактори 4, 5 и 6 су били угашени у време земљотреса ради одржавања и инспекције. Остала три реактора су се аутоматски угасила када је дошло до великог земљотреса. Након тога велики талас цунами је ударио у ове реакторе и поплавио цело подручје. Као последица тога, дизел агрегати који су покретали пумпе за хлађење реактора су остали без довода електричне енергије. Наредних неколико дана дошло је до делимичног топљења језгра реактора 1, 2 и 3 као и експлозије водоника који је уништио кровове зграде где се налазе реактори 1, 3 и 4; експлозија је такође оштетила контејнер реактора 2 а неколико пожара је оштетило и реактор 4. Због страха од ширења радијације, становништво је евакуисано из области 20 км око нуклеарне централе.

Запослени у ТЕПКО предузећу и радници из других предузећа који су се нашли у електрани су били привремено евакуисани после експлозије која је одјекнула из зграде другог блока. У петак 18. марта, јапански званичници одредили су да опасност на реакторима 1, 2 и 3 је на нивоу 5, на ИНЕС скали. 18. марта 2011. у 20.30 - Јапански инжењери успешно су спојили струјни кабл са реактором 2 нуклеарне електране Фукушима 1, рекао је контролор УН за Би-Би-Си, оспособљен је довод струје до блока 1 и 5 [1] а до осталих блокова ће бити до 20. марта.

Фукушимска катастрофа је на Међународној скали за нуклеарне инциденте добила оцену 7. После Чернобиљске катастрофе, она је најтежа несрећа везана на употребу нуклеарне енергије у мирнодопско време.

Област је постала место за минирање уранијума, а а данас, ту постоји око 36 рупа у које се баца уранијумски отпад. Материјали и токсичне материје разложиле су се и загадиле земљиште и воду, коју и дан данас користе на хиљаде људи.

Овај део био је главно одредиште за испробавање атомских бомби Совјетског Савеза, упркос томе што је ту живело 700 000 људи. Полигон је на првом месту по пробама атомских бомби.

Наиме, тамо је бачено 456 бомби, а 1991. године, екперименти су престали.

Мајак није једина загађена област у Русији. Сибир је дом хемијских објеката у које се складишти отпад већ преко четири деценије.

Због лоше заштите, преко 125 000 тона отпада излило се на тло Сибира, а ветар и киша проширили су загађење на околна места, уништавајући и флору и фауну.

Лоциран на западној обали Енглеске, Селафилд је замишљен као место у којем ће се производити плутонијум. 

Од почетка оснивања, десило се на стотине несрећа са самом електраном, из које се досад излило преко осам милиона литара загађеног отпада.

Индустријски комплекс Мајак, у североисточном делу Русије, има нуклеарну електрану већ деценијама, а 1957. године, био је средиште једне од најгорих нуклеарних незгода на свету. Преко 100 тона радиоактивног отпада је пуштено у околину након експлозије, а загађен је огроман предео. Језеро Карахај у близини је толико загађено, да се верује да би човек, након пијења чаше воде из језера, умро у року од сат времена.

Ова несрећа позната је и под називом Киштимска катастрофа.

Источна Африка била је идеално место за скривање нуклеарног и токсичног отпада, због лоше заштите и рада самих власти. Тако је на Сомалијској обали досад избачено преко 600 буради отпада, као и велик део радиоактивног медицинског отпада. Многи заштитници животне средине сматрају да се на овом подручју овај отпад баца још од 1990. године.

У централном Бразилу, држави Гојас, 13. септембра 1987. године догодио се инцидент који је убио 4, хоспитализовао 28 и озрачио преко 200 људи, када је из непрописно одложеног контејнера за цезијум хлорид извађен радиоактивни материјал.

Сви озрачени и дан данас имају проблем са здрављем (нарочито са јетром), али се суочавају и са дискриминацијом. Остали суграђани их избегавају из страха да нису радиоактивни.

Нуклеарни полигон Хенфорд, 300 километара југоисточно од Сијетла коришћен је за производњу плутонијума за атомске бомбе које су САД бациле на Јапан 1945. године.

Производња је повећана да би се задовољиле потребе током Хладног рата, али су реактори затворени 1987. године.

На сајту постројења пише да су процеси за производњу оставили чврсти и течни отпад који представља опасност по локалну околину.

Милиони литара радиоактивног отпада је смештено у укупно 177 танкова на тој локацији, према департману за енергију, који се још 1989. договорио са властима државе Вашингтон да очисти тај отпад из Хенфорда.

ХИТЛЕРОВА ТВРЂАВА НА МОРУ Био је највећи, најопаснији и најбоље наоружан брод на свету (ВИДЕО)