СВАКОГ МЕСЕЦА НА РАЧУН ЛЕЖЕ 1.200 ЕВРА, А ДА ВАС НИКО НИ НЕ ПИТА: Будућност грађана ће бити обезбеђена?
Базични доходак као "радикално" и једино решење за економију која ће се ускоро трансформисати под утицајем демографских кретања и убрзане дигитализације
Већ дуго времена прича се о основном и безусловном дохотку, а многи сматрају да је реч о револуционарној идеји која може променити свет.
Кратак подсетник - теорија о безусловном дохотку налаже да свака особа, без обзира је ли запослена или није, месечно прима на свој рачун одређену "основну" своту новца, износ који би био довољан за животне потребе - свакако не за "луксуз", али да за све основно. Тиме би се ефикасно елиминисао један од најгорих елемената капиталистичког друштва - константни страх за егзистенцију.
Постоји неколико струја које активно заговарају основни доходак свим становницима (исплаћиван од стране државе). С једне стране имамо, очекивано, левичаре који држе да би основни доходак вратио (бар донекле) достојанство и сигурност раднику. С друге стране имамо и оне присталице слободног тржишта који увиђају да је постојећи економски поредак постао опасан, нестабилан, склон дубоким и тешким кризама, а свака таква криза може бити и окидач за револуцију, стога полазе од претпоставке да је "боље спречити него лечити".
Наравно, ова идеја има и бројне критичаре. Неки тврде да би се људи "улењили", не би више било мотивације за предузетништвом те би већина "паразитирала" на државном буџету и основном дохотку који дефинитивно стиже сваког месеца. Све ове критике, ваља споменути, имају и потпуно супротни наратив па тако неки тврде да би основни доходак код многих изазвао једну врло другачију реакцију - људи би, свесни да не могу "изгубити све" постали одважнији, лакше би се одлучивали за отварање приватних бизниса, а таква клима могла би бити права економска ренесанса по сваку државу која је у стању то подстаћи.
Нешто свакако треба рећи и о људској природи. Је ли човек заиста задовољан с "мало" или има амбицију постићи и више? Што у погледу властитог лагоднијег живота што у погледу надметања са другима.
И управо та питања, та отворена дебата, сада добија и научну (или "што научнију") компоненту у виду велике немачке трогодишње студије о учинцима основног гарантованог дохотка.
Разумљиво, бројне земље желе имати што егзактније податке пре него што се евентуално упусте у такву "радикалну" операцију. Желе што тачније знати какве ће бити последице, како ће људи реаговати, који су плусеви, а који су минуси. На крају крајева - желе знати колико им се то све скупа исплати.
КОНАЧНО! Почиње најбољи фудбал на свету, већ вечерас ће све да пуца
ЛАВРОВ ДОНЕО ОДЛУКУ О КАРАБАХУ: Чека одговор, а онда креће акција!
ПУТИН МОРА ДА БУДЕ СПРЕМАН: Украјинци наговестили рат, крећу са Црног мора!
Неколико земаља већ је покренуло такве студије - а неке, попут Финске, и комплетирале - Немачка се сада укључује нешто касније, али њихов трогодишњи програм најављује још прецизнију анализу од претходних (које ће се свакако узети у обзир).
Сама чињеница да се такав програм покреће у Немачкој је битна. Када би једног дана Немачка увела основни доходак био би то потез који би без сумње следиле и друге европске земље имајући у виду да је Немачка највећа економија Европе (а ту је и перцепција да Немци "знају шта раде").
Како ће изгледати тај трогодишњи експеримент који је покренут пре десетак дана? Од великог узорка људи одабраће се група од 120 њих који ће сваког месеца добијати по 1.200 евра на рачун.
На конкурс се пријавило око милион кандидата (никакво изненађење - милион људи пријавило се у свега 70 сати!), тада ће се тај број насумично сузити на 20.000 те ће се коначно на бази унапред одређених параметара (да би се добила што већа диверсификација узорка) формирати група од 120 њих који ће се помно пратити током три године. Истовремено ће се пратити и већа група, од 1.380 особа, која неће добијати новац. Циљ је упоредити како изгледају животи оних који ће примати новац и оних који неће. Хоће ли једни бити задовољнији од других? Хоће ли им "бесплатан новац" донети срећу или проблеме? И на крају шта би било да се такав програм уведе на националном нивоу?
Студија није државна, иза ње стоји тим који се назива "Меин Grundeinkommen" (Мој основни доходак). Откуд активистима који се залажу за основни доходак новац за финансирање таквог пројекта? Наводе како имају више од 140.000 приватних донатора. То је поприлично занимљива информација која сугерише да и "капиталистичка класа" жели резултате ове студије, а ускоро ћемо појаснити и зашто.
Али ако пројекат покрећу особе које су у старту субјективне у погледу основног дохотка, како се онда може очекивати да ће он бити објективан? Порадили су на томе - за посматрање учесника ангажовали су већи тим људи састављен од психолога, социолога, економиста и других стручњака. Циљ је да трогодишња студија понуди максимално објективне резултате када коначно буде комплетирана.
Главни партнер овог пројекта је Немачки институт за економска истраживања. Истраживачки тим који ће радити на овом пројекту предводи 64-годишњи Јирген Шуп, један од најискуснијих људи на подручју социо-економије - члан је немачког Социо-економског већа (СОЕП) још од 1984. године.
Поводом покретања пројекта Шуп је дао интервју за немачки лист "Дер Шпигел" те се притом осврнуо на бројне занимљиве детаље када је реч о самом пројекту и по чему се исти разликује од других.
На питање је ли заиста потребно истраживање да би се потврдило да људи воле добијати новац, Шуп даје опширан одговор: "Истраживачи среће већ су одавно доказали да више новца повећава субјективну добробит. Али ми желимо сазнати пуно више од тога. У којој мери такав поуздан, безусловни новчани прилив утиче на ставове и понашање људи у релевантним подручјима живота? Како се, на пример, професионални живот мења? Шта је са свакодневним активностима, суделовањем заједнице, исхраном или односима? Какву улогу играју фактори попут животне доби, суседства, друге зараде, итд.? Постоји пуно фасцинантних питања".
Важан сегмент интервјуа односи се на његова размишљања у погледу потенцијалне нужности за реформом у блиској будућности (детаљ на који смо рекли да ћемо се вратити). Шуп истиче како верује да је фундаментална реформа социјалне сигурности неизбежна у блиској будућности те како би политика требало пуно више да се бави том темом. Шта притом жели рећи? - Фундаментална реформа је нужна јер ће тренутни модел финансирања - који је уско повезан с пословима и радом - достићи своје границе због два мегатренда: демографије и дигитализације. Кад генерација „бејби бумера“ (особе рођене између 1946. и 1964.) оду у пензијиу - најкасније око 2030. - однос између оних који уплаћују у фондове и оних који из њих црпе у виду пензија, здравствене заштите и помоћи за старије особе више неће бити одржив... Затим следи дигитализација која ће трансформисати свет рада - појашњава Шуп.
Када спомиње дигитализацију заправо жели рећи да ће у будућности једноставно бити мање посла. То је нешто што сигурно долази и то већ у овој деценији. Шта онда са свим тим незапосленим (не само незапосленим већ и "незапошљивим") људима? Државе ће морати нешто да учине, а основни доходак би се могао испоставити као једино могуће решење!
Неки ће рећи да је помало иронично да Немачка, док се све више прича о основном дохотку, и даље доводи бројне мигранте у своју земљу с циљем да исти постану јефтина радна снага. Нема ту заправо ироније. Немачкој још увек треба сва та радна снага - и требаће јој још неколико година - али на хоризонту је велики преокрет, "дигитализација" коју спомиње Шуп. Тада ће доћи време за "радикална решења". Неки су тога свесни већ данас, неки још нису, но овај пројект је битан јер када дође време за имплементацију основног дохотка готове анализе биће од непроцењиве важности.