30 ГОДИНА ИНТЕРНЕТА Зашто је његов творац лако препустио изум човечанству?

Дванаестог марта 1989. Тим Бернерс-Ли ударио је темеље интернета, али уместо да патентира изум, физичар је софтверски код поклонио човечанству. За кратко време, светска дигитална мрежа револуционарно је променила комуникацију, трговину и приступ информацијама.

У научном институту ЦЕРН у Женеви пре 30 година створена је технологија, која ће за кратко време променити живот многобројних људи: World Wide Web (Светска мрежа). Интернет је, додуше, већ постојао: око милион корисника, углавном припадника академских установа, узајамно су комуницирали имејлом. Међутим, на институту ЦЕРН, где су хиљаде научника радили на изузетно сложеним експериментима, владао је "информативни хаос".

ТРАМП ПОД ПРИТИСКОМ: Нови кандидат најавио кандидатуру за председника САД!

ТРАМП ПОД ПРИТИСКОМ: Нови кандидат најавио кандидатуру за председника САД!

Стручњаци из целог света користили су мноштво различитих компјутера, програма и медија за чување података. Због различитих формата датотека, размена дигиталних података без проблема била је такорећи немогућа. Особље се стално мењало па су информације о ранијим пројектима нестајале.

Британац Тим Бернер-Ли, који је у ЦЕРН-у радио као софтверски саветник, покушао је да реши проблем: желео је да разноврсне информације учини доступним, како би свако у сваком тренутку могао да их види на рачунару, али и да их лако ажурира.

Он је претпостављенима предложио увођење система докумената, повезаних линковима, који ће бити сачувани на серверима и на тај начин бити доступним свакоме. То је принцип на коме данас функционише интернет.

У наредних неколико месеци Бернер-Ли је развио први претраживач и створио језик ХТМЛ, за израду сајтова, као и формат за веб адресе.

Међутим, светској мрежи су недостајали садржаји. Заједно с колегама, Бернерс-Ли је унео телефонски именик у мрежу. Мало-помало, научници и други корисници мреже почели су да документуру своје пројекте на мрежи.

Да би убрзао ширење мреже, Бернерс-Ли се одлучио за велики корак: уместо да патентира софтверски код, поклонио га је човечанству. Године 1993. ЦЕРН је омогућио приступ свима.

Од тога је, између осталог, профитирала компанија за производњу претраживача "Нетсцапе", која је 1995. изашла на берзу и покренула бум интернета.

- Интернет је после 30 година постојања дошао до тачке када је оптерећен говором мржње, бригом за приватност и хакерским акцијама које спонзоришу државе - изјавио је Тим Бернерс-Ли, на конференцији поводом 30 година интернета у ЦЕРН-у, преноси Срна.

Он је позвао државе, компаније и грађане да сарађују и рекао да жели да интернет постане приступачнији онима који данас не могу да га користе, пренео је АП. Говорећи на конференцији, он је такође рекао да светска мрежа није онаква какву су желели он и његови сарадници.

Сер Тим је рекао да су људи, након скандала са "Кембриџ Аналитиком", која је дошšла до личних података 87 милиона корисника Фејсбука, схватили да њиховим подацима може да се манипулише.

Сер Тим је, ипак, рекао да мисли да људи сада мало боље разумеју ризике с којима се суочавају као корисници мрежžе и истакао да је неопходна њихова заштита, али да је за то неопходна сарадња влада и корпорација.