3,2 милиона деце без хране, воде, струје! Трагедија испред наших очију о којој свет не прича

Према подацима УНИЦЕФ-а, више од 3,2 милиона деце млађе од пет година у Судану је изложено акутној неухрањености. У камповима попут Замзама у Северном Дарфуру глад је већ проглашена, док хуманитарна помоћ не стиже већ више од годину дана. Цена хране у том региону је и до четири пута виша него у остатку земље.

- “Деца су буквално сведена на кожу и кости. Глад није хипотетичка – она је свакодневна реалност,” упозорава Схелдон Yett, представник УНИЦЕФ-а у Судану.

У сведочењу једне мајке из Јебел Аулије, девојчица која је раније била живахна сада ћути данима – њено срце, каже мајка, “не престаје да лупа од страха”.

У одсуству мушкараца – мртвих, несталих или прогнаних – жене су преузеле улогу хранитеља, али без ресурса и подршке. Према подацима УН Women, женска домаћинства су три пута изложенија екстремној глади него мушка. Чак 75% жена које воде домаћинства не могу да обезбеде ни основне потребе за храном.

- “Ово није само криза хране, већ родна криза изазвана потпуним изостанком родно сензитивне политике помоћи,” наводи Салватор Нкурунзиза, представник УН Women.

Иако су жене прве које помажу – воде народне кухиње, помажу избеглицама – остају искључене из процеса доношења одлука и без институционалне заштите.

Град Ел-Фашер је 16 месеци под потпуном опсадом РСФ-а. УН су већ регистровале смртне случајеве због глади, а људи су присиљени да једу сточну храну, лишће и остатке с отпада.

УН камиони са храном и лековима стоје спремни на граници зоне сукоба – суданска влада је дала зелено светло за улазак, али РСФ одбија да дозволи прекид ватре, страхујући да би се тако доставило и оружје војсци.

- “Људи више немају начина да преживе. Глад, гранате и страх – то је свакодневица Ел-Фашера,” изјавио је Ериц Пердисон, регионални директор Светског програма за храну (WFP).

Упркос свеобухватним апелима УН и хуманитараца, међународни одговор је поражавајуће спор. Смањење помоћи, делимично и због политике претходне америчке администрације, довело је до недостатка основних средстава за помоћ.

- “Нисмо на ивици катастрофе. Ми смо већ у њој. Губимо читаву генерацију не зато што не знамо шта да радимо – већ зато што свет колективно одбија да реагује,” упозорава Yett.

Ништа не гарантује да би прекид ватре решио проблем. Према УН стручњаку за људска права Радхоуане Ноуицеру, цивилно становништво у Судану и даље је жртва:

-   Егзекуција без суђења
   
-   Масовно силовање
   
-   Отмице
   
-   Присилна расељавања
   
-   Систематско кршење људских права
   

- “Мир неће бити довољан. Биће потребна правда, одговорност и стварна обнова институција,” поручује Ноуицер.