ХИТЛЕР ПРЕД КРАЈ РАТА ДОНОСИ "НЕРОНОВ ДЕКРЕТ" Ево шта би данас била Немачка да је ПЛАН спроведен у дело
Нико од најлојалнијих нациста с врха није смео да му се супротстави
На данашњи дан, 19. марта 1945. године, нацистички вођа Адолф Хитлер донео је једну од својих најрадикалнијих одлука - тзв. "Неронов декрет" (Неробефехл). Свакако, назив носи по римском цару Нерону који је, према легенди, запалио Рим 64. године Нове ере. Хитлер је пак одлучио "да запали" цео "Трећи Рајх".
АМЕРИКА НА ИВИЦИ ГРАЂАНСКОГ РАТА?! Светска сила се ближи "свом крају" и тоне у "СЕКТАШКИ СУКОБ"?!
ЈЕЗИВО! ПОКУШАО ДА ОТМЕ ДЕТЕ УСРЕД ДАНА! Дечак почиње да вришти и само га је једна ствар спасила од манијака (ВИДЕО)
ТУРСКА УПОЗОРАВА, ЕВРОПА ЈЕ У ОПАСНОСТИ: "Забринути смо због ширења сукоба у регији", шта се то спрема?
Наиме, овим декретом наредио је уништење комплетне немачке инфраструктуре како ништа од исте не би пало у руке савезника. Наравно, средином марта 1945. године је време када су савезничке снаге, с истока и запада, већ дубоко продрле на немачку територију.
Хитлер се ипак одлучио, да поред сопственог самоубиства, почини и самоубиство целе Немачке.
Службени назив декрета био је "Декрет о уништењу на територији Рајха" (Бефехл betreffend Zerstörungsmaßnahmen им Reichsgebiet). Задатак истог Хитлер је поверио свом министру наоружања, Алберту Шперу, али је овај одлучио да се оглуши о исти изгубивши поверење у диктатора.
У време проглашења "Нероновог декрета" Немачка је већ изгубила готово сву освојену територију, а након пропасти немачке офанзиве у Арденима 16. децембра 1944, последњи немачки покушај с циљем преокрета рата на западном фронту и било је јасно да ће се идућа битка, она одлучујућа, водити на територији Немачке и њених градова. Хитлер нипошто није имао намеру да прихвати безусловну предају сматрајући како би то било понављање по Немачку тешког и срамотног мировног споразума из Версаја.
Ово није први пут да је Хитлер наредио тотално уништење инфраструктуре. Раније је ту наредбу дао војном гувернеру Дитриху фон Холтицу тражећи од њега да бомбама разнесе цео Париз укључујући и све париске споменике (као што је Ајфелов торањ), заправо нарочито париске споменике. Ипак, као што ће се у случају "Рајха" на ово оглушити Шпер тако је учинио и Холтиц па се уместо тога предао савезницима.
Што се тиче декрета издатог на данашњи дан у њему је најважнија ставка била ова: "Погрешно је мислити да се транспортни и комуникацијски објекти, индустријски објекти и складишта, који нису уништени или су привремено стављени ван погона, могу поново користити за наше циљеве када се изгубљена територија обнови. Непријатељ нам неће оставити ништа осим спаљене земље кад се повуче, а притом неће ни најмање марити за наше становништво. Стога наређујем: 'Svi војни транспортни и комуникацијски објекти, индустријски објекти и складишта, као и све остало вредно на територији Рајха, што би непријатељ могао на било који начин одмах или у догледној будућности да искористи за ратне сврхе, све мора бити уништено'".
Шпер је био згрожен овом одредбом, као и Холиц неколико месеци раније. Али како игнорисати Хитлерову наредбу? Преговарање и уверавање Хитлера свакако није била опција... Стога се досетио да од Хитлера тражи ексклузивно право по питању спровођења овог плана тврдећи како ће то убрзати исти. Хитлер му је дао слободу у томе. Наиме, у супротном би морао директно с генералима да преговара о непослушности према Хитлеру.
Хитлер све време уопште није био свестан да се његов "Неронов декрет" на терену уопште не спроводи. Тек на самом крају рата, када се Шпер задњи пут видео с Хитлером у његовом бункеру у Берлину, признао му је да се намерно оглушио на његову команду. Био је бесан, али више ништа није могао да учини, чак је и пустио Шпера да оде.
Дана 30. априла 1945. Хитлер је у том истом бункеру починио самоубиство, 42 дана након што је декретом наредио да се уништи сва немачка инфраструктура која је, захваљујући Шперу, ипак спашена.
Алберт Шпер, архитекта по занимању, био је иначе један од Хитлерових најлојалних људи. Као талентовани архитекта био је примљен у Хитлеров "унутрашњи круг", а овај му је чак дао задатак да пројектује велелепне нове грађевине (бројни пројекти остали су, наравно, само на папиру). Након рата је ухапшен па му је, као и многим другим припадницима нацистичког режима, суђено у Нирнбергу. Добио је 20 година затвора.
Најтежу казну је добио због организације експлоатације поробљених па је тиме избегао смртну казну.
Одслужио је пуну затворску казну па је ослобођен 1966. године. У затвору је написао две аутобиографске књиге. У њима је себе представио као човека који дубоко жали због чињенице да није на време препознао злочиначки аспект Трећег Рајха.
Тврди да није никада знао за Холокауст. Ипак, поједини историчари разбили су тај мит о "аполитичном технократи", нарочито након његове смрти 1981. године и да се данас сматра како је готово сигурно имао сазнања о Холокаусту и "Коначном решењу".
Ипак, годинама је трајао мит о "добром нацисти" Шперу, ког је он помно градио и у својој одбрани у Нирнбергу као и касније у књигама.
2005. године појавили су се документи који потврђују како је Шпер одобрио проширење концентрационог логора Аушвиц у време када се тамо већ убијало на хиљаде Јевреја. Две године касније, откривено је и његово писмо у којем пише: "Нема сумње - био сам присутан 6. октобра 1943. када је Химлер објавио да ће сви Јевреји бити убијени". Упркос свим тим доказима мит о "добром нацисти" опстао је и до данашњих дана.
Што се пак тиче "Нероновог декрета" он је још једна потврда како је Хитлер желео "да иде до краја", жртвује и саму Немачку и немачки народ уколико је пораз у рату једина опција.
Алберт Шпер, иако је његова маска "аполитичног технократе" раскринкана, ипак је заслужан што није дозволио да се цела Немачка претвори у пустош (од које би се далеко теже опоравила), што такође показује како је Адолф Хитлер, и међу крајњим радикалима, био најгрознији.
Извор: Србија Данас/Адванце.хр/Ф. Вуковић/Пренео: В.М.