АЈКУЛЕ СТАВИЛЕ ЉУДЕ НА СВОЈУ КАРТУ ИСХРАНЕ: Највише напада у последњих 86 година, научници открили због чега!
Тела никад нису пронађена, што имплицира да су жртве поједене
Једног јутра почетком октобра на плажи у Западној Аустралији догодила се несвакидашња сцена. Ајкула је напала сурфера који је након тога нестао. Званичници су послали дронове, спасиоци су ускочили на чамце, а лекари су чекали на обали.
УВОДИ СЕ ДВОНЕДЕЉНИ КАРАНТИН: Покрајина у Британији се потпуно затвара!
НЕУТРАЛНИ ЏИН ЗА САДА ЋУТИ: Нуклеарна сила још увек није одабрала страну, али је то само питање времена!
Након неколико дана потраге, спасиоци су пронашли сурферову даску. Његово тело нажалост није нађено и сматра се седмом жртвом напада ајкула ове године. То је алармантан скок у броју погинулих у последњих 86 година.
Овогодишњи напади догодили су се у неколико различитих држава, укључујући Квинсленд и Нови Јужни Велс. Међу жртвама је ронилац који је нестао у јануару. Ни његово тело никада није нађено.
Како би се све сагледало из перспективе каква је ово катастрофа, важно је истаћи да оваквих случајева током целе 2019. године није било. У годинама пре тога, напада је било један или два годишње.
Последњи пут када је Аустралија забележила седам напада ајкула током једне године било је 1934. године, навело је Трога друштво за заштиту. Рекорд је оборен 1929. године и тада је било девет смртних случајева.
Просек до ове године је био један смртни случај због напада ајкуле, зато овогодишњи број седам и те како забрињава.
Иако је седам умрлих, укупан број напада је 21, што је донекле нормална бројка када се погледају претходне године. Разлика је у броју смртних случајева.
Зашто је то тако, може се рећи да постоји неколико објашњења. Неколико експерата тврди да је ово једноставно резултат "лоше среће". Ипак, постоји и друго, рационалније објашњење: климатска криза.
Океани се загревају, читави екосистеми су уништени и натерани да се адаптирају на нове услове. Рибе мигрирају на места на која никада нису ишле, а мења се понашање читавих система. И док се морски свет трансформише, ајкуле се такође померају и то ближе обалама насељеним људима.
Када је реч о копну, климатска криза у Аустралији довела је до шумских пожара, екстремних температура и једне од најгорих суша икада.
Такође, у океанима долази до ацидификације и раста температура, које могу да направе потпуни хаос у екосистемима. На пример, аустралијски јужноисточни регион је на удару климатске кризе, вода се тамо0 загрева загрејала отпрлике четири пута више од глобалног просека.
Велики корални гребен, најзначајнији морски екосистем уздуж источне обале, толико је избледео да је више од половине корала угинуло. И шуме мангрова такође такође су уништене у последњих неколико деценија.
Све то доводи до тога да животиње мигрирају све јужније у потрази за одговарајућим стаништем. На пример, неке рибе које су углавном виђене у севернијим тропским водама сада се налазе у близини Тасманије на југу. Једна врста хоботнице такође је из североистоочног Квинсленда прешла у Тасманију, а чак се и планктони померају на југ.
Ове врсте "тропских морксих скитница" често путују узводно и низводно обалом, али сада климатске промене значе да су зиме довољно топле да ове рибе могу да преживе сезону, па се неке врсте одлучују да трајно остану у јужним водама, навео је професор са Универзитета у Сиднеју Калум Браун.
Океан никако није стајаћа маса, растуће струје значе да постоје подручја са топлом и хладном водом, а источно-аустралијска струја има главну реч у овој динамици и такође је ојачала у последњих неколико деценија, што значи да пумпа више топле тропске воде низ обалу.
Али пошто је струја интензивнија, она такође гура и хладну воду богату хранљивим састојцима ка неким источним обалама. Ове динамичне, променљиве температуре воде можда су и разлог зашто ајкуле почињу да се усељавају у љуске просторе.
На пример, врсте попут велике беле ајкуле преферирају ниже температуре и привлаче се ближе обалама где "џепови" хладне воде обилују пленом.
Модерна технологија, унапређена здравствена нега, бржи одговор хитних служби такође су разлог зашто би број фаталних напада требало да је мали и због тога је овогодишњи број заиста аномалија.
Ипак, упркос климатским променама, још неколико фактора могло би да одигра улогу. Срећа јесте један од њих: у последњих неколико година било је неколико спасавања само пуком срећом јер се хитна помоћ задесила у близини.
Такође, зависи и где је жртва уједена. Још један фактор, људи су ове године чешће били у води с обзиром на период карантина због пандемије корона вируса, посебно у врелој Аустралији.