НАТО почео интензивне припреме: Откривено где би Русија могла прво да нападне алијансу - Ако ово острво падне, све се мења

Стратешки важно острво Готланд у Балтичком мору поново је постало једна од кључних тачака европске безбедности, док Шведска појачава војно и цивилно присуство на овом простору због могућности да Русија у будућности покуша да тестира спремност НАТО-а.

Како преноси Гардијан, Готланд, острво удаљено око 275 километара од руске енклаве Калињинград и свега 87 километара од шведског копна, пролази кроз једне од најопсежнијих војних и цивилних припрема у модерној историји Шведске.

У новој шведској стратегији одбране за период од 2025. до 2030. године изненадни напад на Готланд наведен је као један од седам приоритетних сценарија за које земља мора бити спремна.

Острво које контролише Балтичко море

Војни стручњаци упозоравају да Готланд има огроман стратешки значај, јер се са тог острва могу надзирати поморске и ваздушне операције у ширем балтичком региону.

Контрола Готланда значила би и бољу заштиту доласка савезничких појачања ка балтичким државама, које се сматрају једним од најосетљивијих делова источног крила НАТО-а.

Пуковник Андреас Густафсон, највиши официр шведске војске на Готланду, рекао је за Гардијан да је значај острва тешко преценити.

„Ако контролишете Готланд, можете контролисати Балтичко море. Зато морамо да га задржимо под контролом, не само због Шведске већ и због НАТО-а“, поручио је Густафсон.

Не очекује се класична инвазија, али претња није нестала

Шведске власти за сада не сматрају да постоји непосредна опасност од класичне војне инвазије, али упозоравају да би Москва могла да прибегне другим облицима притиска.

Према проценама које преноси Гардијан, шпијунажа, саботаже, хибридне операције и покушаји дестабилизације тренутно се сматрају вероватнијим облицима руског деловања од отвореног војног напада.

Ипак, шведски војни званичници упозоравају да би евентуални прекид рата у Украјини могао да промени безбедносну слику у Европи. У том случају, Русија би, како се процењује, могла брже да преусмери део својих војних капацитета ка Финској и балтичким државама.

„Увек постоји ризик да ће Русија постати очајна. Што је под већим притиском, то може постати непредвидљивија“, упозорио је Густафсон.

Од демилитаризације до повратка војске

Готланд је током Хладног рата имао изузетно снажно војно присуство. На острву су била четири пука, а у случају пуне мобилизације могло је да буде ангажовано око 25.000 војника.

Међутим, после завршетка Хладног рата и промене безбедносних процена, Шведска је значајно смањила војно присуство. Последњи пук П18 распуштен је 2005. године, након чега је на острву остала само мала јединица Територијалне одбране.

Преокрет је уследио након руске анексије Крима 2014. године, а нарочито после почетка рата у Украјини 2022. године. Пук П18 поново је успостављен 2018. године, а од уласка Шведске у НАТО Готланд је постао редовно место савезничких војних вежби.

Шведска повећава улагања у одбрану

Шведска је ове године издвојила 2,8 одсто бруто домаћег производа за одбрану, док је планирано да се та издвајања од 2028. године повећају на 3,1 одсто БДП-а.

Поред јачања војске, власти интензивно развијају и систем цивилне заштите. То укључује припреме за кризне ситуације, бољу координацију локалних служби, јачање отпорности становништва и способност острва да функционише и у случају озбиљних безбедносних поремећаја.

Готланд је тако, од острва које је после Хладног рата деловало као периферно војно питање, поново постао једна од најважнијих тачака НАТО одбране у Балтичком мору.

За Шведску, али и за цео савез, порука је јасна: евентуални сукоб у Балтику не би се мерио само бројем војника и тенкова, већ и контролом над простором који може да одлучи ко надзире море, ваздух и правце доласка појачања.