АЛАРМ НА БАЛКАНУ!
"Ако се ово деси, доћи ће до колапса" Страшно упозорење стручњака - Региону прети потпуни нестанак струје
У сусрет очекиваној повећаној летној потрошњи електричне енергије на Балкану, који је у августу прошле године претрпео једнодневни струјни "блацкоут", Институт за енергију југоисточне Еуропе (ИЕНЕ) са седиштем у Грчкој изашао је са упозорењем како постоји претња за сличан нестанак струје у овом делу Европе и овог лета.
- Југоисточна Европа могла би да буде рањива на нестанак струје зависно од услова. Помним планирањем, регионалном координацијом и правовременим улагањем, регион може да ублажи те ризике и наставити да гради чишћу и сигурнију енергетску будућност - оцењује ИЕНЕ у анализи под називом "Колико је југоисточна Европа рањива на нестанак струје?" подстакнутој и недавним нестанком струје у Шпанији и Португалу.
Споменута рањивост произлази, према истом извору, из неповољног енергетског микса Грчке која 45 посто својих годишњих потреба за струјом обезбеђује из електрана на обновљиве изворе енергије.
- У одређеним данима велике соларне или ветроелектране могу обезбедити и до 70 или 80 посто потрошње електричне енергије у земљи, што је статистика која одражава услове какви су наводно били на Иберском полуострву у време нестанка струје. Слични трендови продора обновљивих извора појављују се у Бугарској и Румунији, а земље попут Албаније и Црне Горе увелико су зависне од хидроенергије, још једном повременом извору на који утичу временски услови - напомињу аналитичари ИЕНЕ.
Оптерећење далековода
- Донекле се могу сложити са закључком ИЕНЕ који је доста неодређен и општи - каже за "Јутарњи лист" стручњак са Завода за високи напон и енергетику загребачког Факултета електротехнике и рачунарства (ФЕР) Божидар Филиповић-Грчић.
Чак ако постоје правовремена улагања и пажљиво планирање, додаје Филиповић-Грчић, то није гаранција да се овакви догађаји у електроенергетском систему (ЕЕС) не могу догодити јер то, истиче, зависи од још много фактора.
- Критично, на пример, може бити искључење и(ли) испад интерконекцијских или других далековода који су знатно оптерећени или у случају испада великих електрана с мреже. Ако то корелира са великим уделом производње из обновљивих извора и малом инерцијом у ЕЕС-у, неповољном топологијом мреже и малим бројем интерконекција на "чврсти" систем са већом инерцијом, вероватност распада ЕЕС-а се повећава. Каснијим каскадним поремећајем могу бити погођени различити делови - каже Филиповић-Грчић.
Осврнуо се и на препоруку грчког института да су складиштење енергије у батеријама, реверзибилне хидроелектране, одзив на потражњу и флексибилна производња уз помоћ најсавременије енергетске електронике кључни за смањење ризика од нестанка струје.
- Ако на проблеме које доноси масовна интеграција обновљивих извора у ЕЕС, а који су сами по себи скупи и непредвидљиви извори енергије, реагујемо само на начин да у мрежу уграђујемо додатне нове и још скупље уређаје како би решили проблеме, требамо да будемо свесни да се и ти уређаји кваре, да и њих неко треба да одржава, што није јефтино, и да се комплексност управљања ЕЕС-ом повећава - упозорио је.
Неусклађеност протокола
Енергетска условљеност између Грчке и осталих земаља југоисточне Европе произлази из прекограничних преносних система и трговине електричном енергијом која се одвија између њих, што је потврдио "блацкоут" прошлог лета, када је квар на далеководима у Грчкој, Албанији и Црној Гори проузроковао нестанак струје и Хрватској и БиХ.
- Старење преносних система, неравномерна улагања у технологије паметних мрежа и ограничени капацитети за складиштење енергије повећавају изложеност региона великим поремећајима. Осим тога, иако је прекогранична трговина електричном енергијом предност, она такође може пренети нестабилност мреже преко националних водова, посебно ако протоколи за хитне случајеве нису усклађени - упозорава ИЕНЕ.
У Грчкој су, иначе, додатни опрез у погледу сигурног снабдевања електричном енергијом изазвале, како наводи тамошњи портал Energypress, "забрињавајући ниски нивои воде у хидроелектранама, што појачава процене виших велепродајних цена електричне енергије у следећим месецима".
Скупља струја на југу Европе
Коначно, грчки премијер Кирјакос Мицотакис у неколико наврата прозвао је западни део Европске уније да обезбеди ниже цене електричне енергије за своје грађане увозом из јужног дела ЕУ, у којем су, због недостатка понуде, цене струје за грађане више него на западу Европе.
- Не можемо да имамо једну земљу са троцифреним ценама електричне енергије док у истом сату друга земља има нулте или негативне цене - истакао је Мицотакис, циљајући на феномен негативних цена струје на берзама електричне енергије у Немачкој, Белгији и Француској.
Налаз грчког института долази у тренутку када још нису утврђени узроци нестанка струје на Пиренејима 28. априла ове године, које ће од ове недеље покушати да утврди и кровна организација европских управљача електроенергетском мрежом ЕНТСО.
Унутар ЕНТСО-а основана је експетска група у чијим се прелиминарним иступима као могући узрок колапса електроенергетског система Шпаније, Португала и дела Француске истиче низ прекида производње у сунчаним електранама на југу Шпаније. Услед пада производње, према истом извору, дошло је до пада напона у мрежи Шпаније и Португала, а то се одразило и на део Француске и довело до нестанка струје.
Србија Данас/Јутарњи лист