Америчка војска опколила Европу? Ово су им кључне базе, Путин их пажљиво прати

Председник САД Доналд Трамп стално прети смањењем броја америчких војника у базама у Европи, али тамо су и даље десетине хиљада војника.

Дојче веле је анализирао најважнија питања у вези са трупама САД на Старом континенту.

Од Азорских острва до Румуније где се налази највећа база, од севера Норвешке до Сицилије… амерички војници су у многим деловима Европе.

Реч је о сложеној мрежи база која се у другом мандату америчког председника Доналда Трампа више пута нагло мења.

DW подсећа да је, неколико дана након што је заустављена ротација четири хиљаде војника у Пољску, Трамп најавио слање додатних пет хиљада војника јер одржава добар однос с пољским националистичким председником Каролом Навроцким.

Зашто је уопште толико америчких војника у Европи?

Након завршетка Другог светског рата 1945. године, савез који је победио нацистичку Немачку распао се на два блока: западне савезнике под вођством САД и Совјетски Савез са својим савезницима.

Пред претњом ширења комунизма и могућег оружаног сукоба са тада већ бившим савезником на истоку, западни савезници основали су 1949. године НАТО.

САД, као највећа војна сила унутар Алијансе, од почетка су сматрале трајно војно присуство у Европи важним средством одвраћања Варшавског пакта којим је доминирао Совјетски Савез.

Ослањајући се на безбедносне доктрине председника Харија Трумана и Двајта Д. Ајзенхауера, постављен је велики број база.

У раздобљу највећег присуства крајем педесетих, у Европи је било стационирано до 475.000 америчких војника.

Правну основу за то чинила су правила НАТО и билатерални споразуми с државама домаћинима.

Након 1991. и распада Совјетског Савеза, број војника постепено је смањен на неколико десетина хиљада.

Тај тренд поново се донекле преокренуо од 2014, када је након руске окупације Крима порасла потреба за војним одвраћањем у Европи.

У којим су европским државама америчке снаге?

Тежиште америчке војске налази се у Немачкој која се и у доба Хладног рата сматрала првом линијом бојишта могућег Трећег светског рата.

Према подацима Пентагона, крајем године у Немачкој је било стационирано више од 36.400 активних војника, највише на југозападу земље.

У Штутгарту се налазе командна централа за операције у Европи и Африци, ЕУЦОМ и АФРИЦОМ.

У покрајини Рајна-Палатинат налазе се седиште америчког ратног ваздухопловства за Европу и Африку – у Рамштајну, кључно логистичко чвориште за операције које се протежу све до Блиског и Средњег истока, те у Ландштулу највећа америчка војна болница изван САД.

Такође се сматра сигурним да се у оближњој ваздухопловној бази Бихел налазе америчка нуклеарна оружја која би се у случају потребе, према НАТО начелу нуклеарне поделе одговорности, могли користити и европски пилоти.

На другом и трећем месту налазе се Италија с готово 12.700 војника и Велика Британија с око 10.200 америчких војника.

У Великој Британији се налазе ваздушне базе кључне за НАТО ваздушну компоненту с којих САД могу распоређивати борбене авионе, стратешке бомбардере и специјализоване летелице за допуну горива у ваздуху.

У Италији су такође стационирани борбени авиони у мањем броју, а САД тамо одржава и ваздушно-десантну бригаду која се може брзо распоредити у Европи или Африци.

У Напуљу се налази и команда поморских снага надлежних за Европу и Африку.

У те бројке нису укључене јединице које се након анексије Крима редовно ротирају кроз НАТО базе, посебно на источном крилу савеза.

Зашто су амерички војници и даље у Европи?

САД базе у Европи активно користи за глобално присуство оружаних снага.

Тако су базе у Немачкој и Великој Британији кључне за ваздушне нападе у рату против Ирана.

Међутим, неке чланице НАТО ограничиле су такве операције: Италија је одбила да одобри слетање бомбардера и транспортних авиона у америчку логистичку базу Сигонела на Сицилији у њиховим операцијама против Ирана, а Шпанија је забранила не само коришћење база него и прелете преко свог ваздушног простора.

Доналд Трамп је на то реаговао претњом повлачења јединица из тих земаља.

Значај Европе се објашњава и самом логистиком: чак и кад нема непосредне претње Европи као у доба Совјетског Савеза када су те јединице биле тек прва линија одбране док не стигну снаге из САД, увек изнова постоји потреба присуства јединица у суседним регионима попут Блиског истока тако да је и време реакције још увек важан чинилац.

Осим тога, домет директних летова је ограничен.

То важи и за комуникациону инфраструктуру: америчка војска у Рамштајну управља релејном станицом за сигнале дронова, због чега су се немачки судови бавили питањем одговорности Немачке за могуће незаконите нападе.

Конкретну улогу у систему НАТО одвраћања према Русији имају и јединице које се ротирају на источном крилу савеза.

САД је водећа држава мултинационалне борбене групе у Пољској.

НАТО је 2016. одлучио да успостави прве четири такве групе како би се у случају руског напада добило на времену.

Уместо сталног распореда, јединице се смењују сваких шест месеци. Испрва су биле релативно мале како би се нагласио одбрамбени карактер.

У оквиру операције Атлантиц Ресолве распоређене су додатне америчке ваздушне, копнене и поморске снаге у Немачку и Пољску.

Које су недоумице око броја америчких војника?

У центру пажње била је управо једна ротација у оквиру операције Атлантиц Ресолве: у последњем тренутку Пентагон је зауставио премештање око 4.000 војника у Пољску, након што су возила већ била укрцана за транспорт, а бригада се припремала за одлазак.

Амерички медији известили су о буџетским проблемима у Пентагону, али су упозорили и на повезаност са честим Трамповим претњама смањењем броја војника у иностранству.

Међутим, Трамп је потом поново променио став и најавио слање додатних 5.000 војника у Пољску.

Није појаснио хоће ли се ипак спровести планирана ротација, хоће ли се јединице преместити из Немачке или ће бити ангажовани нови контингенти.

Само неколико недеља раније амерички председник је, након јавног сукоба с немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, најавио трајно повлачење 5.000 војника из Немачке.

Неки посматрачи сумњају да ће се то заиста и остварити.

Ипак, САД су дале до знања да договор бивших влада Џоа Бајдена и Олафа Шолца више не важи: неће бити спроведено планирано стационирање америчких пројектила средњег домета у Немачкој 2026. као средство одвраћања према Москви.

Колико су амерички војници важни за економију?

Плата обичног америчког војника, уз низ додатака и повластица на које има право, педесетих година прошлог века – поготово ако је био стациониран у Италији – значила је богатство о каквом је могао само сањати и неки локални лекар или адвокат.

У Немачкој, у доба док је овде служио војску Елвис Присли, војник је примао два до три пута већу плату него што је зарађивао радник у Немачкој.

И данас су то добри приходи: обичан војник прима и до 4.000 евра месечно – наравно, он нема трошкова боравка и снабдевања, а и нижи официр лако може примати око 8.000 евра.

Додуше, тек део тих прихода ти војници уопште могу потрошити у најчешће забаченим крајевима где су стационирани, али томе треба додати и то да су америчке војне базе изузетно важно радно место за многе домаће становнике.

Утолико у великим базама као што су Рамштајн у Немачкој или Авијано на Сицилији то значи – непосредно или посредно, на пример код грађевинских радова – хиљаде радних места и стотине милиона евра промета.