СЕПАРАЦИЈА, ПОЛАРИЗАЦИЈА, ДИСТОПИЈА: Бајденова победа "врли нови свет" или идила за све остале државе?
Након разних пројекција и анкета знамо ко је победио на америчким изборима и ускоро ћемо сазнати шта све то доноси
Многи су ових дана помно пратили политичка дешавања у САД. Заиста, по свим категоријама, овај догађај могао би се третирати и као догађај године. А како и не би, када су очи целе планете биле упрте баш ка борби између две опозитне личности, Џозефа Бајдена и Доналда Трампа.
ДУГ ЈЕ ПУТ ДО ЗАКЛЕТВЕ: Сви кораци које Бајден мора проћи до коначног циља
КО ЈЕ НОВИ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК? Џо Бајден обећава велике промене, а наш народ га и те како памти
КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ ОНОГА КО ЗАКОРАЧИ У БЕЛУ КУЋУ? Ствари које председник САД не сме да ради без обезбеђења
Ова борба је била све, само није била демократски фер. САД често воле да намећу како су зачетници демократије у правом смислу те речи, да у њима влада потпуна слобода и равноправност. Уколико је то тачно, зашто је овај сукоб Трамп водио сам против свих?
Апсолутно сви амерички медији извештавали су некоректно, правили разне пројекције, али увек у корист демократског кандидата. Један репортер је приликом проглашења победника чак и заплакао од среће. Толико о америчкој објективности.
Знамо да су амерички избори завршени, знамо ко је победник, знамо и у каквим околностима се одвијало пребројавање гласова, свега смо свесни, али акценат не би требало стављати на саму победу демократа, или на чињеницу да Трамп спада у ред председника који нису освојили други мандат, него на то да после ових избора ништа неће бити исто. Оно што остаје након ових избора јесте поларизовано друштво по свим категоријама.
Ко је гласао за кога?
И док се статистички подаци са ових избора још увек прикупљају, покушаћемо да изведемо оквирни закључак ко је гласао за демократу, а ко за републиканца.
Расна подела – према многим истраживањима, бело становништво своје бирачко право искористило је на готово исти начин као и на изборима 2016. године. Наиме, 57 посто гласача беле расе гласало је за Доналда Трампа, док је за Бајдена гласало око 42 посто.
Неки подаци такође сугеришу да је Бајден изгубио подршку и међу другим мањинским групама, нпр. у Северној Каролини у округу Робесон, где амерички староседеоци чине већину гласача, Бајден је изгубио. Затим, у Детроиту, где готово 80 процената становништва чине Афроамериканци, Трампова подршка је порасла са нивоа из 2016. године - иако за само 5.000 гласова.
На Флориди, Бајден је имао лош учинак у претежно латиноамеричким областима, посебно у округу Мајами дејд, чије је кубанско америчко становништво већински гласало за Трампа. У јужном Тексасу Трамп је освојио неколико претежно латиноамеричких округа у долини реке Рио Гранде, укључујући Запату, други по реду латиноамерички округ у земљи, који читав век није гласао за републиканца.
Религијска подела – постоје велике амишке заједнице у Пенсилванији и Охају. Припадници ове конзервативне хришћанске групе верни су гласачи републиканаца, па се тако и ове године могло видети како својим кочијама журе да дају свој глас Трампу.
Припадници Цркве Исуса Христа светаца последњих дана (мормони) настањују већински део територије савезне државе Јуте и има их готово 7 милиона. Ова религиозна држава кроз историју је наклоњена републиканцима, па је и овога пута остала црвене боје.
Што се католика тиче, међу белим католицима, 57 посто подржало је Трумпа, а 42 посто Бајдена, наводи ВотеЦаст. Међу латиноамеричким католицима, ВотеЦаст показује да је 67 посто подржало Бајдена и 32 посто Трампа.
Старосна структура - Ове категорије су свакако утицале на избор бирача. Према досадашњим подацима млађе генерације фаворизовали су Трампа у неколико држава, али 62 одсто младих гласача широм земље гласало је за Бајдена, у поређењу са 35 одсто за Трампа, према проценама Њујорк Тајмса.
Млади Афроамериканци подржали су Бајдена посебно у Џорџији (90 процената), а широм земље укупно је гласало 86 процената ове категорије становништва.
Према анализи Фокс њуза, гласачи између 18 и 44 година гласали су за Бајдена, док је Трамп освојио 64 посто гласова.
Између метропола и села - Зашто је онда Бајден победио? Довољно је погледати интерактивну мапу и све је јасно. Становници руралних делова широм државе углавном су подршку дали Трампу.
Оно што је одлучило ове изборе, а поготово у фотофинишу трке, јесу велики градови, у кључним државама. Ако се може веровати тренутној статистици, већина бирача из великих градова дало је глас Бајдену. То указује да постоји велики простор социо-економске нестабилности широм САД. Становници сиромашнијих руралних средина убедљиво су гласали за Трампа. Велики градови у црвеним државама подржали су Бајдена и то је оно што је пресудило.
Закључак може бити само један. Традиционално друштво у САД након ових избора још више ће се маргинализовати, могућ је настанак једног вида друштвене контроле, односно могуће је да ће се појединци сматрати непожељним у урбаним срединама, јер се неће уклапати у норме старе/нове Америке, односно у оквире које прописује естаблишмент у САД.
Треба имати на уму да иза Бајденове победе стоји комплексна организација и утицајне личности које могу, уколико то желе, креирати геополитичку слику на глобалном плану. Уосталом, пример за то свакако се може пронаћи у спољној политици демократе Барака Обаме, који је на овим изборима пружао снажну подршку свом колеги.