АМЕРИКА ПРЕД ПУЦАЊЕМ: Затвори им се претварају у ЛУДНИЦЕ, шта се то дешава у дворишту највеће светске ИМПЕРИЈЕ?

Психички оболели људи и људи с проблемом злоупотребе дрога све су присутнији у америчким затворима, упозоравају амерички стручњаци, студије и особље затвора. Ти поремећаји укључују широк спектар дијагноза, од анксиозних поремећаја и поремећаја расположења до биполарног поремећаја и шизофреније.

Истраживања су показала да је стопа менталних поремећаја код америчких затвореника између три и 12 пута већа него у општој популацији. Стопа тешких менталних болести међу одраслима у САД креће се између четири и пет одсто, а међу затвореницима између 16 и 24 одсто.

Стопа самоубистава међу америчким затвореницима такође је значајније већа него у општој популацији. У затворској популацији, од 2001. до 2019. године, број самоубистава повећао се за 85 одсто у државним затворима, за 61 одсто у федералним затворима као и за 13 одсто у локалним затворима. Мушкарци у затворима три пута су склонији самоубиству од осталих мушкараца, док су жене у затворима девет пута склоније самоубиству.

Извештаји о великом броју ментално болесних особа у затворима почела су да се појављују 1970-их. Бројеви су драматично порасли 1990-их и 2000-тих, што је тренд који је посебно очит у урбаним средиштима попут Чикага и Њујорка.

На пример, 1990. године један од 15 затвореника у затвору округа Кук у америчкој држави Илиноис, другом најмногољуднијем округу у САД, имао је неки облик менталне болести. Већ 2015. процењено повећање порасло је на 3.3 затвореника.

На острву Рикерс у Њујорку просечна дневна популација затвореника пала је за 12 одсто од 2005. до 2012., али присуство менталних болести код затвореника истовремено је порасло за 32 одсто.

Према извештају америчког министарства правосуђа у 2017. години око 37 одсто затвореника имало је неку историју менталних здравствених проблема.

Код више од 24 odsto prethodno је дијагностикован тешки депресивни поремећај, код 17 одсто биполарни поремећај, код 13 одсто поремећај личности, а код 12 odsto posttraumatski стресни поремећај.

Упркос неким побољшањима која су спроведена у последњих 30-ак година, амерички затворски систем и даље се бори да задовољи велике потребе све већег броја затвореника с менталним здравственим стањима.

- Затварамо људе с менталним здравственим проблемима, док бисмо заправо требали да их лечимо у заједници - рекао је Томас Фаган, бивши администратор Федералне затворске службе, професор емеритус на Универзитету Нова Southeastern на Флориди.

Један од кључних узрока тог тренда је затварање државних менталних установа које је почело средином 20. века. Многи оболели због тога су завршили на улицама, где су, нелечени, постали рањивији на незапосленост, злоупотребу дрога и криминал.

Тако су се нашли у својеврсном зачараном кругу. Бројни оболели завршили би у затворима због ситних преступа, као што је на пример крађа хране, да би након неадекватног третмана поновно завршили на улицама.

Процене показују да је 2000. године у затворима било најмање 310.000 тешко ментално болесних затвореника. Године 2003. број особа с тешким менталним болестима у америчким затворима био је чак три пута већи од броја болесних у психијатријским болницама.

Затвори су тако постали замена за психијатријске установе.

Три највећа затворска система у земљи - у округу Кук у Илиноису, округу Лос Анђелес и у Њујорку - у том погледу предњаче. С више од 11.000 затвореника на лечењу сваког дана, они представљају далеко највеће установе за лечење менталних болести у земљи. За поређење, три највеће државне психијатријске болнице заједно имају само 4.000 кревета.

Према Националној канцеларији државних директора програма за ментално здравље Research Институте Инц, број ментално болесних затвореника с којима се те три установе свакодневно баве једнак је 28 одсто свих кревета у 213 америчких државних психијатријских болница.

Повећане стопе менталних болести и злоупотребе дрога у америчким затворима произлазе из низа чиниоца.

Један од њих је ограничена доступност менталног здравственог лечења. Наиме, већина људи у САД с тешким менталним болестима, укључујући поремећаје злоупотребе дрога, не прима никакво лечење. Стално смањење броја психијатријских болничких кревета од средине 20. века драматично је смањило доступност болничких услуга.

На пример, током прошле године Чикаго је ради уштеде затворио чак шест од 12 градских клиника за ментално здравље. Ово затварање оставило је јужну страну града без одговарајућих државних установа.

- У сваком граду и држави које сам посетио, затвори су де фацто постали менталне установе - рекао је недавно за Wall Стреет Јоурнал Естебан Гонзалез, председник Америчке затворске канцеларије, организације затворских радника.

Брига о затвореницима с менталним болестима представља велико финансијско оптерећење за затворски систем САД. Натионал Alliance он Ментал Illness, једна од водећих истраживачких група за подршку психичким болесницима, процењује да затвореници с менталним болестима нацију коштају око девет милијарди долара годишње.

Једна од последица такве ситуације, међу осталим, јесте и кршење права затвореника. На пример, Министарство правосуђа САД открило је 1997. да су ментално болесни затвореници у Лос Анђелесу били злостављани и да су трпели услове који су кршили њихова федерална грађанска права.

Неке затворске установе покушале су да се носе с овим проблемом запошљавањем психијатријског особља и преквалификацијом затворских службеника. Међутим, многи истичу да нису адекватно обучени и опремљени да се носе с најтеже угроженим затвореницима.

Психички болесни затвореници најчешћи су рецидивисти, односно понављачи кривичних дела. Једну тужну причу о том проблему пренео је Wall Стреет Јоурнал. Према њој, Томасу Дарту, шерифу округа Кук који редовно посећује затворе, недавно је током обиласка пришло неколико затвореника који су требали да буду пуштени. Желели су његову помоћ у проналажењу места у којем би могли да се лече од својих болести.

Након што их је саслушао, Дарт је рекао да га највише мучи случај Стивена Дорсија (48). Дорси је био хонорарни радник у фабрици за помоћ домарима, али су последњих месеци његови послови пресушили па је изгубио посао. Дорси, који је рекао да су му дијагностиковани биполарност и шизофренија, осећао се срећним што је по изласку из затвора био смештен у групни дом. Али, убрзо је морао да оде из њега јер је Медицаид одбио да му плаћа помоћ. Коначно је завршио на улици, повремено тражећи остатке хране по контејнерима.

Његов бивши послодавац Данијел Маркез рекао је да је покушао да помогне Дорсију барем за неко време. Његову ситуацију, укључујући проблеме с менталним здрављем, описао је као трагичне. Дорси каже да често није знао шта ће да једе ни где ће да спава. Гласови су му говорили "укради оно што ти је неопходно".

Завршио је у затвору након што је наводно у продавници украо сендвич и четкицу за зубе. Шерифов портпарол рекао је да је оптужен за крађу у малопродаји мању од 300 долара. Шериф Дарт потврдио је Дорсијев исказ.

- То није злочин криминалног ума - рекао је Дарт.

Затвореници понекад почине оно што се не сматра озбиљним злочинима, али будући да то чине поново, завршавају у затвору. Тамо добију лечење да би коначно били отпуштени с ограниченом количином лекова. Тих лекова често им понестаје пре него што успеју да их сместе у неку установу на лечење.

Због свега тога често почине исте преступе због којих су први пут завршили у затвору, објаснио је Дарт.

Психолошкиња Хелена Рашић, која има девет година радног искуства у затворском систему, каже да је ситуација у Хрватској по том питању значајно боља него у САД-у, иако није сјајна.

Сматра да је мала шанса да се сценарио сличан америчком догоди у Хрватској због већег броја психијатријских установа по глави становника као и због чињенице да се оболели могу релативно успешно лечити у затворском систему у Затворској болници или на форензичким одељењима психијатријских болница, зависно од судски одређених казни за почињена кривична дела.

- Истовремено, постоји проблем неадекватних смештаја и услова за особе којима је потребно лечење, јер су и капацитети Затворске болнице врло мали и затвореници се чешће враћају у своја матична кривична тела која онда морају некако да се носе са њима. Ако неко мисли да су услови рада лекара у тзв. обичним болницама лоши, треба знати да су у кривичним институцијама још много гори, тако да је и помоћ за затворенике мање доступна. Другим речима, код нас није тако као у САД и вероватно неће бити тако, али далеко је од идеалног. Затворски систем свима је задња рупа на свирали, иако тиме значајно нарушавамо шансу за ресоцијализацију и наравно отежавамо пад криминалитета у популацији - каже Рашић.

Рашић напомиње да и у Хрватској зна да се догоди да психички болесници грешком система заврше у затвору.

- Пример америчког рецидивиста из WSJ-a подсетио ме је на случај једног нашег затвореника који је добио шест месеци затвора због крађе цигарета; радило се о психичком болеснику и то је баш био пропуст - рекла је Рашић.

Истакла је да је у Хрватској већи проблем то што недостаје систем подршке људима са психичким болестима након издржавања казне.

- Рецидив се код особа које су зависне о алкохолу или које су психички оболеле догађа примарно због недостатка подршке у заједници - поручила је Рашић.

(Србија Данас/Index.hr)