Америка дигла НАТО на ноге због Русије: Савезницима стигло упозорење да се спремају за могући напад

Америчко упозорење долази након што је у јавност доспела обавештајна процена према којој би Русија могла да изведе ограничени напад на неку од чланица НАТО, укључујући могући копнени упад или сајбернапад.

Процена је, према наводима америчких медија, изазвала забринутост међу савезницима јер указује да би потенцијална претња могла да се појави знатно раније него што се до сада очекивало.

НАТО упозорен да мора да буде спреман

Амерички амбасадор при НАТО Мет Витакер није желео директно да коментарише поверљиве обавештајне податке, али је поручио да савезници морају да буду спремни за сваки сценарио.

Он је нагласио да није могуће унапред знати какве ће потезе повући руски председник Владимир Путин, због чега је, како је навео, кључно улагање у одвраћање и војну спремност.

„Не можете предвидети шта ће Владимир Путин урадити, нити шта ће урадити било који противник. Све што можете да урадите јесте да будете спремни за то и да одвраћате противника“, рекао је Витакер.

Додао је да савезници свакодневно морају да се припремају како би евентуални напад спречили, али и како би могли да одговоре уколико до њега ипак дође.

Процене забринуле европске савезнике

Према наводима особа упознатих са америчким проценама, део европских званичника био је затечен могућношћу да Русија развије способност за напад на неку чланицу НАТО знатно раније него што се раније претпостављало.

Досадашње процене говориле су о периоду од 10 до 15 година, док нови обавештајни подаци указују да би одређени облици напада могли да постану реална претња и у краћем року.

Управо због тога унутар НАТО расте притисак да се убрзају улагања у одбрану и повећају капацитети за производњу оружја, муниције и система противваздушне одбране.

Русија прешла на ратну економију

Једна од највећих брига западних стручњака јесте чињеница да је Русија током рата у Украјини значајно повећала своје капацитете за производњу војне опреме.

Велики део руских федералних расхода усмерен је на одбрану и безбедност, док западне земље и даље покушавају да убрзају производњу која је годинама била прилагођена мирнодопским условима.

Стручњаци упозоравају да Русија тренутно може много брже да производи одређене врсте ракета, дронова и друге војне опреме него што НАТО може да надокнади поједине системе противваздушне одбране.

Посета директора ЦИА Москви изазвала додатну пажњу

Додатну забринутост изазвала је и ненајављена посета директора ЦИА Џона Ретклифа Москви.

Према наводима медија, Ретклиф је руској страни пренео упозорење да не покушава напад на територију НАТО.

Русија је, међутим, одбацила тврдње да планира било какав напад на Алијансу.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да такви извештаји немају основу у стварности и да не одражавају намере Москве.

Амерички председник Доналд Трамп такође је поручио да не очекује руски напад на НАТО.

НАТО страхује и од хибридних напада

Док се расправља о могућности директног војног сукоба, европски званичници упозоравају да Русија већ сада тестира НАТО кроз наводне хибридне операције.

У том контексту помињу се инциденти са дроновима, саботаже, сајбернапади и активности у близини кључне инфраструктуре у појединим европским земљама.

Поједини западни званичници сматрају да је циљ таквих активности да се чланице НАТО застраше и наведу да смање подршку Украјини.

Колико је реалан директан напад?

Упркос појачаним упозорењима, део војних аналитичара сматра да Русија тренутно нема довољно капацитета да отвори нови велики фронт док рат у Украјини траје.

Процене се, међутим, мењају уколико би дошло до смиривања борби и ако би руска војска добила неколико година за реорганизацију и обнову снага.

Поједини стручњаци процењују да би Русија, у таквом сценарију, у наредним годинама могла да развије капацитете за ограничену операцију против неке од балтичких чланица НАТО.

Амерички званичници због тога инсистирају да Алијанса не чека да се претња материјализује, већ да унапред повећа војну спремност, производњу наоружања и улагања у одбрану.