АМЕРИКА НА ИВИЦИ ГРАЂАНСКОГ РАТА?! Светска сила се ближи "свом крају" и тоне у "СЕКТАШКИ СУКОБ"?!

CNN је недавно објавио занимљиву колумну Бруса Хофмана и Џејкоба Вера о могућности новог грађанског рата у САД. Брус Хофман је виши сарадник за борбу против тероризма Савету за спољне односе и професор на Универзитету Џорџтаун. Џејкоб Вер је сарадник у Савету за спољне односе и професор на Универзитету Џорџтаун и Универзитету ДеСалес. Колумна је делимично адаптирана из њихове нове књиге „Бог, оружје и побуна: Тероризам крајње деснице у Америци“.

Након три месеца нове 2024. чини се да предвиђања политичког насиља сада долазе од политички екстремних актера, као и од мејнстрима. Бивши председник Доналд Трамп показује се као најгласнији прогностичар насиља до сада и упозорава да ће у земљи настати "хаос" ако оптужнице против њега доведу до губитка избора у новембру.

Забрињавајућа процена Министарства за унутрашњу безбедност

Данас чак и наизглед обичне политичке акције могу резултирати најавама насиља. Када је амерички Врховни суд у јануару стао на страну Бајденове администрације, дозвољавајући федералним граничним агентима да уклоне жицу са државне границе Тексаса, неки изабрани званичници рекли су да је то знак грађанског рата.

У својој процени претње за 2024. Министарство за унутрашњу безбедност предвиђа да ће, између осталих претњи, овогодишњи изборни циклус бити „кључни окидач за потенцијално насиље“.

У својој књизи "Како почињу грађански ратови и како их зауставити", политиколог Барбара Ф. Волтер тврди да су Американци „ближи грађанском рату него што би било ко од нас желео да верује“ због токсичне мешавине политичког екстремизма, друштвених и културних подела, све веће прихватање теорија завере, доступност оружја и добро наоружаних милиција и ерозија вере у владу и либералну, западну демократску државу.

Опасно убрзање

Међу кључним факторима које наводи је тзв акцелерационизам, феномен који Волтерова описује као „апокалиптично уверење да је модерно друштво непоправљиво и да се његов крај мора пожурити како би се успоставио нови поредак“.

Акцелерационизам је прихваћен на читавом екстремном десном спектру – од белих супремациста и националиста, расиста, антисемита до ксенофобичних и антивладиних милитаната, који га схватају као позив на револуцију.

Они верују да је модерна западна, либерална држава толико корумпирана и неспособна да је непоправљива и да мора бити уништена да би се створило ново друштво и начин управљања.

Желе да гурну Запад преко ивице

Док је Запад наводно на ивици колапса, заговорници акцелекционизма тврде да је друштву потребна насилна побуна да би демократију гурнуло преко ивице и заборављало.

Само убрзавањем његовог уништења може се појавити друштво у којем доминирају белци, наводи Валтер.

Подстицање подела и поларизације кроз насилне нападе на расне мањине, Јевреје, либерале, стране „уљезе“ и моћне елите, стварање катаклизмичног урушавања постојећег поретка и изазивање новог грађанског рата, главна је карактеристика акцелерционизма.

Део дуге традиције

Таква терористичка стратегија је заправо део дуге традиције екстремног, дестабилизујућег насиља крајње деснице.

Да бисмо разумели зашто и да бисмо ове догађаје поставили у шири контекст, морамо да посматрамо напад Трампових присталица на Капитол хил 6. јануара 2021. као кључни корак на путу који је започео касних 1970-их и добио замах током 1980-их.

Еволуција десног тероризма је успорила након велике антитерористичке операције спроведене широм земље након бомбашког напада у Оклахома Ситију 1995, али је добила нови циљ и сврху након што је Барак Обама изабран за председника 2008. и рецесије која је шокирала земље исте године.

Та насилна идеологија је добила нову снагу 2010-их захваљујући друштвеним медијима и ојачана је екстремистичком реториком и поларизованом политиком која је наставила да дели Америку.

Опасно нестабилна равнотежаСЛИКЕ

Стивен Сајмон и Џонатан Стивенсон, два бивша службеника Савета за националну безбедност са широким знањем о верским сукобима у Северној Ирској и на Блиском истоку, на сличан начин су описали ситуацију у којој би САД лако могле да уђу у грађански рат.

Чини се да је Америка сада, пишу они, "у стању нестабилне равнотеже", термин који је изведен из физике који описује тело чије ће благо померање услед дејства других сила померити још даље од првобитног положаја. Оваква нестабилна равнотежа повећава ризик да би насилна акција могла да гурне САД у хаос и неред који акцелерациористи тако очајнички желе. Посебно је забрињавајућа оцена канадског новинара Стивена Маркеа, који у својој књизи „Следећи грађански рат: Извештаји из будућности Америке”, објављеној пре две године, тврди да је нови амерички грађански рат неизбежан.

- САД се ближе крају. Питање је како ће се то догодити - пише он.

Све већа склоност насиљу

По његовом мишљењу, „Сједињене Државе тону у ону врсту секташког сукоба какав обично видимо у сиромашним земљама са историјом насиља, а не у најтрајнијој демократији и највећој економији света“.

Колико год такве тврдње биле алармантне, иза њих стоји више од зрна истине. Истраживање Центра за демократију и грађански ангажман Универзитета Мериленд и Вашингтон поста из 2021. показало је да скоро четвртина демократа и 40 одсто републиканаца верује да је употреба насиља против владе „донекле оправдана“.

Био је то највећи проценат (делимично) позитивних одговора на то питање у више од две деценије. „Републиканци више саосећају са онима који су напали Капитол САД него 2021. и већа је вероватноћа да ће Доналда Трампа ослободити одговорности за нападе“, пише "Вашингтон пост".

Вероватнији је наставак тероризма него организовани сепаратизам

Али ни анкете ни предвиђања нису пророчанства. Иако је вероватноћа грађанског рата релативно мала – великим делом зато што политичке поделе Америке више не спадају у јасне географске категорије као што су север против југа, нити су усредсређене на једно спорно питање као што је ропство – земља се сада суочава са различитим врстама претњи.

Потенцијално је вероватнији другачији облик насиља, који се више манифестује као континуирани тероризам широм земље него као организовани сепаратизам.

Цивили у Америци су тешко наоружани

Треба запамтити да су САД вероватно прве у свету по броју ватреног оружја у рукама приватних лица. Иако Сједињене Државе чине само 4% светске популације, оне поседују отприлике 40% светског ватреног оружја. Ово је према подацима Small Армс Сурвеи, независног истраживачког пројекта са седиштем у Швајцарској.

Процењује се да у САД постоји 393 милиона комада ватреног оружја у приватном власништву – више од једног пиштоља по глави становника. У САД има више оружја у цивилном поседу него у осталих 25 највећих земаља света заједно.

Само у 2020. у САД купљено је више оружја - скоро 23 милиона - него било које друге године у историји. Ова свеприсутност оружја у Сједињеним Државама, примећују Сајмон и Стивенсон, „чини такозвани отпор без вође, какав заговарају теоретичари милиције с краја двадесетог века, а који сада оличава крајња десница, све веродостојнијим“.

Најватренији браниоци права на оружје су и они који желе нови грађански рат

Међу најватренијим браниоцима права на поседовање оружја су они који кажу да желе још један грађански рат. Поседовање оружја је такође мотивисало покрете милиција почетком 1990-их и одиграло је велику улогу у мотивисању Тимотија Меквеја да изврши бомбашки напад у Оклахома Ситију 1995, најсмртоноснији терористички напад на америчком тлу до 11. септембра 2001.

Ако САД избегну стварни грађански рат, није тешко замислити серију мрачних сценарија са низом политички насилних акција које би дестабилизовале земљу, додатно учврстиле постојеће поделе и озбиљно довеле у питање способност владе да заштити своје грађане.

У својој књизи из 2023. о ерозији демократских норми у Америци, тадашњи председник Савета за спољне односе Ричард Хас изнео је могућност да би се САД могле суочити са верзијом продужене кризе коју је доживела Северна Ирска.

ИРА као узор

- Ако постоји модел за оно чега се требамо плашити“, упозорава Хас, „то долази из Северне Ирске и три деценије борби које су почеле касних 1960-их, укључујући више паравојних група, полиције и војника, и које су резултирале око 3.600 мртвих и нагли пад привреде.

Водећи амерички бели расисти, дуго међу најистакнутијим заговорницима грађанског рата и побуне, навели су пример Северне Ирске и њене водеће терористичке организације, Ирске републиканске армије (ИРА), као вредне угледања.

- Ускоро ће наша сопствена верзија бити широко распрострањена - написао је Роберт Мајлс, један од првих вођа америчког насилног крајње десничарског подземља, под нордијским кодним именом „Фафнир“ на интернет форуму касних 1980-их.

- Обрасци операција ИРА ће се видети широм ове земље. Ускоро ће Америка поново постати Ирска.

Потенцијал за нападе се не може занемарити

Упркос неоспорним резултатима председничких избора 2020, хапшењу више од 1.000 изгредника који су учествовали у упаду у Капитол 2021, признању кривице или осуди најмање половине тих случајева, претња екстремно десничарског тероризма у Америци је и даље присутна.

С обзиром на дуг историјски пут који је кулминирао догађајима од 6. јануара, континуирано ширење и свеприсутност теорија завере и растући расизам, антисемитизам и ксенофобија који су ушли у главни ток политичког и друштвеног дискурса у САД, заједно са лако доступним оружјем, потенцијал за ново политички мотивисано насиље, укључујући масовне пуцњаве, нападе на критичну инфраструктуру, бомбашке нападе и друге нападе, не може се одбацити или игнорисати.

Извор: Србија Данас/Јутарњи.хр