АМЕРИКАНЦИ УВЕК МИМО СВЕТА: Изабрали су ЧУДАН дан за изборе (ФОТО)
Док већина земаља изборе одржава недељом, у САД-у изборни дан је уторак
Амерички председнички избори, који окупирају пажњу целог света, ове године одржаће се 3. новембра. Посебно је занимљиво да тај датум не пада на недељу, већ уторак, а разлог се крије у демократској традицији САД-а.
КАТАСТРОФАЛНЕ БРОЈКЕ ИЗ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА: Проценат заражености порастао на 67,5 одсто!
ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС ОД 3. НОВЕМБРА: Затворени ресторани и барови
КОМШИЈЕ ПОТУКЛЕ ЦРНИ РЕКОРД: Скоро 4.000 новозаражених!
Када се амерички Конституционални конвент састао давне 1787. године, делегати се нису могли договорити о томе на који дан се иначе требају одржавати избори у САД-у. Тако је савезним државама препуштено да саме одреде датум одржавања федералних избора, што је резултирало с неколико деценија поприличног хаоса, јер су се избори одржавали на различите дане у различитим савезним државама.
Ред је уведен тек седамдесетак година касније - 1845. када је у Конгресу изгласано да се избори на савезном нивоу одржавају уторком. Одређивање уторка је имало смисла у тој ери када је већина становништва САД-а живела у руралним крајевима.
Недеља се сматрала светим даном одмора, а понедељак није долазио у обзир јер се тада на изборе путовало кочијама па би многи морали кренути у недељу да стигну до изборног места. Средом је већином био пазарни дан те су се тадашњи конгресници усагласили у вези с уторком.
За 19. век то је била исправна одлука, а и тада су се избори у Америци претварали у велики парадни дан. Целе породице би долазиле на кочијама, сви су се одевали свечано, након гласања се дружило и певало.
Ипак, за изборе у 21. веку уторак као изборни дан је поприлично архаична заоставштина у америчкој демократији. Политолози и активисти често истичу да је гласање уторком један од разлога, због чега је излазност на председничким изборима изузетно ниска, јер истраживања показују да је сваки четврти Американац уторком превише заузет да би уопште стигао до гласачког места.
Још је занимљиво да се избори дешавају у јесен, а не нпр. у пролеће, јер америчко друштво је у својим почецима било претежно аграрно. Пролеће и лето нису били погодни за изборе због пољопривредних радова, а јесен је изабрана јер долази после завршетка сетве и жетве.
Занимљиво је и да је закон прецизирао да се избори одржавају уторком после првог понедељка у новембру. Било је незгодно да се избори одреде за "први уторак у новембру", јер се могло десити да уторак падне на 1. новембар, када је празник Сви свети. Такође, 1. новембра многи пословни људи сређују рачуне од прошлог месеца.
Избори се одржавају посредно, односно на њима се не бирају председник и потпредседник, него чланови Електорског колеџа (колегијум) који се бирају засебно у 50 савезних држава и савезном дистрикту Колумбија на начин који прописују закони самих тих држава.
Тако састављен колегијум има 435 чланова и они обично до почетка јануара формално изаберу председника и потпредседника с кандидатске листе. Ако ниједан од кандидата не постигне апсолутну већину, избор преузима Представнички дом Конгреса те се тако изабрани председник формално инаугурира и преузима дужност 20. јануара, односно 21. јануара уколико тај датум пада на недељу.
Све савезне државе и Дистрикт Цолумбија су својим законима утврдили да чланове Електорског колеџа (електоре) бирају бирачи, а као кандидати у правилу служе најистакнутији и најугледнији чланови политичких странака у њима. Све државе, с изузетком Њу Хемшира и Небраске, предвиђају избор листа по начелу "победник узима све", односно страначка листа која освоји највише гласова у појединој држави добија све њене електоре.
Електори у теорији могу глас дати свакоме коме пожеле, али у правилу га дају кандидатима страначке листе, случајеви тзв. неверних електора који их дају некоме другоме су прилично ретки.