АНГЕЛА МЕРКЕЛ ЋЕ СЕ И ДАЉЕ ПИТАТИ ЗА СВЕ? Ево шта би могло да се деси после избора у Немачкој

Ангела Меркел је после парламентарних избора у Немачкој само још "комесарски" на дужности канцеларке. Како би држава остала способна да делује, стара влада је на дужности док се не формира нова. Не постоји временски рок за ту фазу.

Теоретски, Ангела Меркел би могла да буде на дужности и до Божића. После 17. децембра 2021. она би оборила рекорд Хелмута Кола по времену проведеном на дужности шефа владе. Он је на том месту био 5.869 дана.

После избора Меркел би могла и да доноси битне одлуке, јер јој закон дозвољава да влада као да се ништа није догодило. У то спада и кадровска политика.

За разлику од ње, министри су у "техничком мандату". Она би теоретски могла да их отпушта и замењује, да бира с ким ће да влада.

Сви термини који су предвиђени за дужност канцелара морају се и даље поштовати. Пошто крајем октобра највероватније још неће бити формирана нова влада, Ангела Меркел ће вероватно путовати у Рим, на састанак 20 индустријски најразвијенијих земаља света. Тамо ће обрадовати своје "старе знанце" међу шефовима држава и влада, prenosi Deutche welle.

Границе моћи

Канцеларка која се опрашта са дужности не сме да однесе кући поклоне које је добила током своје дужности. Такозвани "министарски закон" то забрањује. Поклоне је добила канцеларка, а не приватна особа. Поклони су евидентирани као државна својина.

Исто као писаћи сто, столица и уметничка дела у канцеларији. Ангела Меркел неће после избора бити "протерана“ из своје канцеларије, њу ће моћи и даље да користи. Напослетку, после избора још није изабран канцелар. То на предлог председника државе ради Бундестаг. Тако је записано у члану 39. немачког Устава.

Уставне судије сматрају да је мала вероватноћа да стари сазив парламента у тих 30 дана донесе далекосежне одлуке. Чим Савезна изборна комисија потврди имена свих новоизабраних посланика, у пленарној сали почиње монтирање седишта по новом распореду. Када су пре четири године први пут били изабрани и посланици Алтернативе за Немачку, нико није хтео да седи у њиховој близини, што је изазвало кашњење у постављању новог распореда седења.

Како до већине?

Пошто није предвиђен рок за формирање владе - тај процес траје колико траје. Нема притиска рокова. Пошто то представници партија знају, они преговарају детаљно, о свакој ситници која одређује однос моћи. Ради се о партијским циљевима, кадровским решењима за министарска места и о "коалиционом уговору".

Кандидат партије која је добила највећи број гласова почиње коалиционе преговоре. Он сме слободно да бира партије са којима жели да формира парламентарну већину и владу. Апсолутна већина гласова је неопходна, за разлику од правила у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији. Ретко је једна партија у стању да освоји апсолутну већину, па су партнерске странке неопходне. Пре четири године, немачки грађани су посебно дуго чекали на формирање владе.

Коалициони преговори се могу додатно продужити јер странке могу да затраже пристанак већине чланства, односно делегата на партијским конгресима за ступање у коалицију.

Пре четири године су преговори вођени између демохришћана (ЦДУ) либерала (ФДП) и Зелених. Онда су либерали напустили разговоре јер су сматрали да су демохришћани направили превелики број уступака Зеленима.

Остала је могућност да конзервативни демохришћани поведу разговоре са дотадашњим коалиционим партнером – социјалдемокартима. Они нису били одушевљени могућношћу да још једном буду слабији партнер доминантним демохришћанима. Тек када су социјалдемократски делегати на партијском конгресу, после жустре дебате, одобрили почетак разговора, ствар се покренула. Напокон, партијски конгрес је морао да одобри и резултат преговора.

Коалициони уговор је испослован шест месеци после избора.

Избор канцеларке или канцелара

Председник Немачке је највиша политичка функција у земљи. Након увида у могуће већине у новом Бундестагу он предлаже једну особу за место будућег канцелара, јер она према његовој процени има највише изгледа да формира већину која ће је изабрати. Предвиђена су највише три круга избора канцелара у парламенту.

Они кандидати из других партија за место канцелара који нису успели да сакупе највише гласова, најчешће добијају или место у коалиционој влади или су шефови посланичких клубова опозиције.

За Армина Лашета, демохришћанског кандидата, у овом случају постоје препреке, јер он није посланик Бундестага. Либерал Кристијан Линднер као и кандидаткиња Зелених Анелена Бербок су и до сада били посланици. Социјалдемократа Олаф Шолц је до сада био заменик канцеларке и један од кључних политичара владајуће коалиције.

СПД победио са 25,7% гласова, испред ЦДУ са 24,1%

Социјалдемократска партија Немачке (СПД) и њен кандидат за канцелара Олаф Шолц освојили су 25,7 одсто гласова на парламентарним изборима у Немачкој, стекавши тако благу предност у односу на ривалску Хришћанско-демократску унију (ЦДУ), показују најновији резултати избора.

Странка ЦДУ Ангеле Меркел и њен кандидат Армин Лашет "склизнули" су на историјски минимум на савезним изборима, са освојених 24,1 одсто гласова.

Зелени, предвођени Аналеном Бербок остварили су свој најбољи резултат, а према првим резултатима су са 14,8 одсто освојили треће место, нашавши се тако испред либерала (ФДП), који су са 11,5 одсто такође остварили напредак.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) ће по други пут ући у парламент, са освојених 10,3 одсто гласова, док странка Левица није успела да пређе ценсус од 5 одсто за улазак у парламент, освојивши само 4,9 одсто.

Одзив гласача на парламентарним изборима био је 76,6 одсто, преноси немачки лист "Билд".

Од 402 места у Бундестагу, странци СПД је припало 206 посланичких места, ЦДУ/ЦСУ 196, Зелени 118, ФДП 92, АфД 83, Левица 39, док ће странка ŠW имати једног посланика.

Странке ће сада отпочети "истраживачке разговоре" ради формирања коалиционе владе, при чему се трипартитна коалиција сматра највероватнијом у овом тренутку.

Најизгледнија констелација је такозвана "семафор" зелено-жуто-црвена коалиција са СПД-ом, Зеленима и ФДП-ом или "јамајка" коалиција коју би чинили ЦДУ/ЦСУ, Зелени и ФДП.

И Шолц и Лашет су инсистирали на томе да ће формирати владу, при чему је Лашет поручио да "није увек био случај да странка на првом месту обезбеђује канцелара."