АНГЕЛИН ОДЛАЗАК: ПОЛИТИЧКА ЖРТВА У ПРАВО ВРЕМЕ!
Мигрантска криза кључни је узрок пада популарности Ангеле Меркел и ЦДУ
Иако је и даље реч о најподржаванијем политичару и најцењенијој партији, на изборима 2017. године остварен је резултат за 8.6 процентних поена слабији у односу на изборе 2013. године.
Очито, раст АФД био је условљен преливањем гласова са политичког конта највеће странке немачке деснице. Ангела Меркел је свој став о широком и олакшаном прихватању ратних избеглица из Сирије и Ирака, а потом и миграната из других азијских и афричких земаља, правдала суштинским опредељењем своје партије, која се темељи на хришћанским вредностима самилости, помагања ближњем у невољи и пружањем прилике за остваривањем личне среће појединца у уређеном друштву, које не сме бити ксенофобично и затворено.
РУСКИ И АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК СЕ ИПАК САСТАЛИ! Трамп пришао Путину, разговарали 15 минута
Ипак, овако нагла промена која је била праћена оптужбама за недовољно јасну аргументацију, јер су врата немачке државе постала отворена и за грађане који не долазе са ратом захваћених подручја Сирије и Ирака, била је дочекана негативно у јавности. Разумевање за свој став канцеларка није успевала да пронађе ни у редовима своје партије, па чак ни етаблирано либералнијих савезника, а тако нешто свакако није могла очекивати међу ксенофобно оријентисаним популистима.
Такође, јавили су се и ставови да Берлин не прима овако нагло велики број миграната само из религијско-идеолошких разлога, већ и због велике потребе за новом радном снагом, која би могла да обавља оне послове који у економски све моћнијој Немачкој, више нису популарни. Најснажнија европска привреда се годинама суочава са мањком радне снаге. Посебно тешко је било демохришћанима да очувају јединство партије и прате политику канцеларке, у чему су истина углавном успевали у последњих пет година, у моментима када је традиционална коалиција са сестринском Хришћанско-социјалном унијом Баварске попуштала под притиском колега из Минхена, који више нису имали разумевања за политику "отворених граница".
Након промене влада у Бечу и Риму, уз оштро противљење земаља Вишеградске групе, било је очигледно да и Берлин мора променити свој став, уколико не жели даље круњење подршке и преузимање примата на политичкој сцени од стране лево и крајње либерално оријентисаних Зелених, односно популистички и националистички опредељене партије АФД, а све на штету ЦДУ и њихових деценијама највећих политичких противника, али и у последњој деценији ипак претежно поузданих коалиционих партнера из умерено леве политичке партије СПД, социјалдемократске оријентације.
На основу серије последњих истраживања јавног мњења, као и регионалних избора, може се закључити како су позицију два и три на политичком небу Немачке, преузели управо Зелени и АФД, док СПД бележи континуирани пад. У ситуацији у којој трпе нападе и изазов како са радикално либералних, тако и са сушто популистичких позиција, руководству ЦДУ, али и партијској шефици је постало јасно, да су неопходне промене у политичком приступу, али и на персоналном плану.
И сама Ангела Меркел је свесна да политика "отворених врата" према мигрантима не може да опстане. У предвечерје избора за Европски парламент, у моменту када се комплетан конзервативни покрет у ЕУ налази пред изазовом еврофедералиста и суверениста/популиста, у моменту када и средњи и локални органи ЦДУ почињу да отворено преиспитују одлуке свог врха, Ангела Меркел се одлучила на храбар, државницима историјског калибра својствен корак – контролисано повлачење из политике. И на последњем примеру може се увидети слојевитост немачког, државног система. Одлуке се не доносе нагло и лидери сами процењују када је најбољи моменат и за њих и за њихове политичке организације да се повуку.
Став Ангеле Меркел да се не кандидује за партијског лидера, уз жељу да остане на позицији канцелара до краја текућег мандата, отвара могућност ЦДУ за реформу свог политичког приступа, који потом постепено може применити и на комплетно немачко друштво. Било да се одлуче на радикалан или постепен заокрет у политици према мигрантима са глобалног југа, демохришћани ће имати сасвим довољно времена да припреме како партијску базу, тако и комплетно немачко бирачко тело на евентуалну модификацију свог деловања.
Демохришћанска партија Немачке, много је више од политичке организације. Она представља државотворни елемент, заслужан за оштар и суштински раскид са прошлошћу након Другог светског рата, за отклон и нови почетак, за стварање и јачање европског пројекта, али и уједињење државе. ЦДУ представља један од носећих стубова Бундесрепублике.Од 69 година постојања СР Немачке, ЦДУ је на власти чак 49 година. Време власти демохришћана грубо можемо поделити на три ере:
- Аденауерову еру 1949 – 1963. након које је Немачка постала демократска држава, поново призната као легитимни учесник светских догађаја, пацификовано друштво које се истински суочило са својом прошлошћу. Такође, Немачка је из ове ере изашла као земља, спремна не само да учествује, већ и да предводи пројекат уједињене Европе.
- Колову еру 1982 – 1998., у годинама великих политичких турбуленција, предвођена ЦДУ, Немачка је изашла из Хладног рата као уједињена држава, економски мотор уједињене Европе, али и земља зрела за структуралне реформе, које је ипак донео канцелар из редова тада највећег опонента – СПД, Герхард Шредер.
Украјина подигла БОРБЕНУ ГОТОВОСТ: Флота на мору! ТАЈНЕ СЛУЖБЕ И ОРУЖАНЕ СНАГЕ СПРЕМНЕ!
- Еру Ангеле Меркел 2005 – 2020. (?), На челу партије од 2000. године, Ангела Меркел је успела да оснажи своју странку, спроведе дуго чекане реформе, спремно дочека преузимање власти и покаже се као вешт политички технолог. Критичари често помињу вештину Ангеле Меркел, да формира коалиционе владе, из којих њена партија изађе или снажнија или политички неокрзнута, док њени партнери, биле то либералне демократе или социјалдемократе, након политичких аранжмана редовно бележе пад у популарности. На међународном плану, Меркел ће остати упамћена као лидер који је земљу успешно спровео кроз изазов светске економске кризе, за коју ЕУ није била суштински одговорна, лидер који се клонио оружаних конфликата широм света, лидер баланса, који се суочио и са изазовом велике мигрантске кризе, Брегзита и доласка на власт Доналда Трампа, али ипак успео да сачува еврозону од распада и остане чврст пред налетима популистичке левице широм континента. На унутрашњем плану, године њене власти могу остати уписане као период немачког економског бума, великог пораста интересовања за новом радном снагом и остваривања суфицита по бројним привредним параметрима.
Питање које се данас поставља јесте – да ли ће ЦДУ наставити путем Ангеле Меркел и потпуног континуитета, да ли ће то бити пут континуитета уз извесне корекције или ће пак доћи до наглог заокрета, који ће имати своје реперкусије и на светску геополитику?
На предстојећем партијском конгресу 7. и 8. децембра у Хамбургу, надметаће се званично 12 кандидата, иако свега три активно воде кампању последњих недеља и појављују се у истраживањима јавног мњења. ЦДУ спроводи унутарпартијске изборе који поформи кампање у многоме подсећају модел америчких "прајмариса". Кандидати се обраћају партијској бази, обилазе градове широм земље и кандидују теме које сматрају важним за о(п)станак партије на власти, а потом и за вођење СР Немачке, задатак који демохришћани спроводе у континуитету од 2005. године.
У суштини, наредни унутарпартијски избори ће нам дати одговор на питање, да ли ће ЦДУ наставити путем континуитета са политиком Ангеле Меркел или ће доћи до извесних заокрета којима ће бити употпуњен обрис нове политичке сцене Запада, након победе Доналда Трампа у САД.
За место председника ЦДУ, надмећу се:
НАТО ВОЈНИЦИ СТИГЛИ У УКРАЈИНУ?! Одред од 28 људи СПРЕМАН, ЧЕКА СЕ ЗНАК
- Анегрет Крамп-Каренбауер (56), у немачкој јавности често ословљавана као AKK. Каренбауер је ове године постала генерални секретар ЦДУ и то на предлог председнице Меркел. Занимљиво, сама Меркел је пре ступања на дужност партијског лидера, две године била на функцији партијског генсека. Још једна сличност са канцеларком јесте та што је и она имала искуство прве жене на некој државној функцији. Од 2011. до 2018. године, била је председник Владе савезне државе Сарланд, где је водила регионалну партијску организацију дуже од седам година. Каренбауер је мастер политиколог. Њено познавање политике ипак није само теоријско, већ и практично. Током 1998. године, била је посланик у Бундестагу.Пуних 19 година, од 1999. до марта 2018. године, била је посланик у највишем законодавном органу матичне савезне државе – Ландтагу Сарланда.
Пуних 11 година, пре него што ће 2011. преузети руковођење Владом Сарланда, била је министар на различитим позицијама, у овој савезној држави. (Министар за унутрашње послове и спорт (2000/04.), Министар за унутрашње послове, породицу, положај жена и спорт (2004/07.), Министар за области образовања, културе, породичних питања и положаја жена (2007/09.), Министар за рад, породична и социјална питања (2009/11.))
Каренбауер важи за традиционалисту када је реч о друштвеним питањима. Декларисани је хришћанин и противник истополних бракова као и права чланова истополних брачних заједница да усвајају децу. Свој став правда на следећи начин: "Уколико би хомосексуални бракови били легализовани, не би било аргумената за противљење другим захтевима два одрасла лица да ступе у брак, попут бракова блиских сродника или чак бракова више лица истовремено, чак и бракова међу људима и животињама. Традиционални брак је основ не само немачког, већ и сваког другог друштва". Ипак, управо за време владе ЦДУ, 2017. године истополне брачне заједнице су у потпуности изједначене са хетеросексуалним, док је члановима ових заједница дато право и да усвајају децу.
Занимљиво, Каренбауер је поборник фискалног конзервативизма. За разлику од већине истакнутих чланова ЦДУ, она се још током кампање за изборе 2013. године залагала за подизање горње пореске стопе на преко 50%, за оне који приходују више од 100.000 евра на годишњем нивоу и критиковала претходног канцелара који је долазио из редова СПД Герхарда Шредера, који је пореску стопу спустио на 42%. Сличних ставова као Каренбауер током поменуте кампање биле су лево оријентисане партије СПД и Зелени, док су оштро противљење изнеле либералне демократе и већина демохришћана, као и њихових коалиционих партнера из ЦСУ. Каренбауер важи за кандидата ког би одлазећа председница најрадије видела на челу ЦДУ. По ставовима, темпераменту, принципима, неодољиво подсећа управо на актуелну канцеларку. Управо то јој може бити и предност и мана. Кључна замерка, која долази превасходно са десног крила ЦДУ јесте управо континуитет политике, нарочито у вези имиграције.
Са друге стране, Каренбауер сматра да је Ангела Меркел добро обављала свој посао, да је Немачкој потребан континуитет, да промене у државној политици не смеју бити нагле, али је такође става да је одласком канцеларке окончана једна ера и да је ЦДУ неопходан нови приступ, пре свега спрам коалиционих партнера из СПД. По њеном мишљењу, турбулентни однос на линији ЦДУ – СПД "фрустрира демохришћане" и стога је неопходно "ново поглавље немачке политике".
За претпоставити је да би Каренбауер након следећих парламентарних избора, пошто је извесно да би у случају њене победе ЦДУ учинила све да Ангела Меркел до краја одради поверени мандат на месту канцелара, заправо као најподеснијег савезника видела Зелене. Ова партија је у налету популарности, има разумевања за имиграциону политику ЦДУ и уз извесне уступке старијег коалиционог партнера, Каренбауер би могла да рачуна на чврст савез и нове четири године на власти своје партије.
Нећете веровати, али ОВА држава има НАЈЈАЧИ ПАСОШ НА СВЕТУ! Престигли Јапан и Сингапур!
Сличан оглед већ имамо на снази у Баден-Виртембергу, савезној држави са центром у Штутгарту, индустријски веома развијеном регијом, где коалиција Зелених и ЦДУ функционише без већих проблема, са разликом што се овде Зелени јављају као старији коалициони партнер, што није сценарио који Каренбауер очекује на савезном нивоу. По питању спољне политике, судећи по изјавама, али и пређашњем раду, можемо очекивати континуитет, у случају победе Каренбауер. Рад на јачању заједничких институција ЕУ, уз скепсу спрам концепта еврофедерализма и проналажење начина за чвршће повезивање држава чланица еврозоне. Не треба сумњати да ће савезништво са Француском, са Каренбауер која је за време мандата у Сарланду остваривала квалитетну прекограничну сарадњу са француским регионима, бити круцијална тачка њене спољнополитичке оријентације.
Каренбауер ће инсистирати на чвршћем привредном повезивању са САД, али без наглих потеза. Питање евентуалног новог формата Трансатлантског трговинског споразума ће бити разматрано поступно и са дозом задршке, какву препознајемо у политици ЦДУ последњих година. Каренбауер ће инсистирати на отвореним каналима комуникације са Руском Федерацијом, уз нескривену скепсу спрам руског лидер Владимира Путина и континуитет политике санкција, све до окончања Украјинске кризе. Што се личних података тиче, Каренбауер је у браку, мајка је троје деце и верујући је римокатолик.
- Фридрих Мерц (63), важи за политичког архипротивника Ангеле Меркел. Мерц је у периоду 1989 – 1994. година, био члан Европског парламента. Од 1994. па све до 2009. године, био је посланик немачког Бундестага, а у периоду од 2000. до 2002. године, обављао је и функцију шефа посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу.
Већ годинама Мерц важи за интерну опозицију Ангели Меркел и актуелни развој политичке ситуације, послужио му је као одлична прилика да на индиректан начин порази свог старог ривала, јер је јасно да одлазећа председница никако не жели видети Фридриха Мерца као свог наследника. Мерц је по образовању правник. Радио је кратко као судија и деценијама као адвокат. Своје богато правничко искуство, употпунио је несвакидашњим деловањем у привреди. Наиме, након што је престао да се активно бави политиком, Мерц је почео да ради као адвокат са конкретним усмерењем ка корпоративном праву. Поред послова заступања и правног саветовања, он је у последњих 12 година постао члан надзорних одбора бројних светски познатих компанија, међу којима су "Роберт Бош", "Келн-Бон аеродром", "Штадлер Реил", чак и фк "Борусија Дортмунд", одакле се повукао 2014. године. Међу 12 компанија, у колико је тренутно члан или председник надзорних одбора, посебно се издваја једна - "Блек рок", где је задужен за надзирање послова корпорације у Немачкој, од 2016. године.
Блек рок је америчка инвестициона компанија, која послује широм света и управља имовином у име и за рачун других компанија, у вредности од преко 6 хиљада милијарди америчких долара.1 Блек рок пријављује клијенте у преко 100 држава света, у преко 30 има отворена представништва, а седиште компаније је у Њу Јорку. С обзиром на обим пословања и разноликост области у којима се појављује, Блек рок поједини коментатори привредних збивања називају највећом "shadow банк" на свету. Рад у привреди је Мерца начинио мултимилионером. Мерц важи за политичара/бизнисмена који је сензибилан спрам потреба великих корпорација и руководи се ставом да крупне привредне субјекте треба помоћи, како би комплетна државна економија остваривала замах. Такође, реч је о конзервативцу по бројним друштвеним питањима. Залаже се за реформу пореског и пензионог система, која би дала већу слободу избора Немцима и "мотивисала грађане да се укључе у тржишну утакмицу". Мерц опрезно приступа питању имиграције, али не пропушта прилику да у форми за коју оцени да је најприкладнија, критикује политику канцеларке Меркел. Мерц је скептичан спрам тежњи да се усвоје глобални планови о регулисању миграционих кретања и отворено је позвао на дебату о евентуалном искључивању права на азил из немачког савезног устава, истичући како су се "времена променила" и да је актуелна ситуација неспојива са околностима у којима је поменути устав донет, као и намерама оних који су устав писали.
На спољнополитичком плану, могли бисмо очекивати и извесне заокрете. Америчко-немачко савезништво није упитно у Берлину. ЦДУ јесте проатлантска партија и доминантан поглед унутар ове организације на САД, базиран је на америчкој улози у Другом светском рату. Американци се доживљавају не само као ослободиоци земље од нацизма, већ и као доносиоци система либералне демократије, отвореног тржишта, кредитори који су помогли изградњу и развој ратом разрушене и девастиране државе. Трансатлантско јединство пољуљано је доласком Доналда Трампа на власт, поготово након повлачења одређених потеза америчког председника који су имали протекционистичко-изолационистички призвук. Но, прагматична Меркел, упркос задршци и антипатијама које већина чланова и присталица ЦДУ гаји спрам новог америчког лидера, потрудила се да поради на превазилажењу разлика кроз директни контакт. Ипак, бројна размимоилажења, како у погледу глобализације и односа према имиграцији, тако и кроз однос према великим инвестиционим подухватима са Руском Федерацијом ("Северни ток 2"), довела су до тражења алтернативе у Берлину. Та алтернатива се разматра у креирању вишег степена европског јединства, нарочито кроз јачање партнерства са Француском, чије вођство све отвореније заговара идеју еврофедерализма.
И док се Меркел увек постављала прво као Европљанин, па тек онда као Атлантиста, може се закључити да је став Фридриха Мерца обрнут. Мерц је председник утицајне НВО "Атлантски мост", која ради на промоцији америчко-немачког јединства и сарадње. Сам Мерц је декларисани атлантиста и убеђени поборник како опстанка и развоја ЕУ, тако и унапређења и јачања НАТО савеза. Мерц је такође један од ретких, утицајних чланова ЦДУ који се умерено позитивно изјашњавао о Доналду Трампу пре и након његовог избора на чело САД. Ипак, Мерц је критиковао Трампову политику увођења и подизања царина у међународној трговини. Иако Мерц сматра политику руског руководства претњом, он напомиње и да Запад неретко игнорише руске специфичности и сензибилитет. Приватно, Мерц је ожењен, отац је троје деце и оснивач породичне фондације која помаже реализацију пројеката у области образовања. Мерц је по мајци Француз, поред правничког знања и школовани је пилот. Верујући је римокатолик.
КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ТРАЖИ РАДНИКЕ Услови нису БАШ "ЗАХТЕВНИ", погледајте и САМИ
- Јенс Шпан (38) је актуелни савезни министар здравља. Од 2002. године је посланик у Бундестагу, где је од 2015. до 2018. године водио парламентарни Одбор за финансије. Шпан је мастер политичких наука, док поседује и искуство рада у банкарском сектору. Шпан је један од најотворенијих критичара имиграционе политике Ангеле Меркел. Управо критика канцеларке је скренула пажњу на младог политичара, који проблем имиграције назива "слоном у соби", ког су сви свесни, али одбијају да га виде. Шпан сматра да је одлука Ангеле Меркел да отвори врата имигрантима са глобалног југа унела поделу у државу и ЕУ. Стога Шпан захтева далеко виши степен кооперације међу државама чланицама европског блока, заједничке патроле Средоземљем и јединствену контролу европских граница. Шпан са симпатијама гледа на европски пројекат, који би радо ојачао, али истовремено важи и за једног од најгласнијих симпатизера Доналда Трампа унутар ЦДУ. Нови, амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел је један од првих састанака по преузимању дужности имао управо са Шпаном.
Гренел је познат по летошњем, контраверзном интервјуу америчком алтрајт порталу Брајтбарт, где је рекао: "Ја апсолутно желим да ојачам конзервативне снаге широм Европе, друге лидере. Мислим да постоји плодно тло у Европи за јачањем конзервативних снага, с обзиром на све неуспехе левице". Овакав коментар је изазвао салву критика немачких политичара, док је Мартин Шулц, бивши председник СПД изјавио: "Да је немачки амбасадор у САД говорио о јачању демократа насупрот републиканцима, одмах би био избачен". Шпан је такође примљен у Белој кући, где је разговарао са Трамповим саветником за националну безбедност Џоном Болтоном. Шпанови проамерички ставови су још очигледнији у односу на Мерца, док је и став према Москви оштрији. Шпан сматра да Европа није безбедна због деловања Русије са једне стране и исламских екстремиста са друге стране, у суседству. Шпан је заговорник неолибералног концепта у економији и верује у слободно тржиште. Није поборник високих пореских стопа. Био је и противник повећања пензија прве коалиционе владе ЦДУ/ЦСУ - СПД4, као и оштар противник уступка социјалдемократама у виду смањења старосне границе за одлазак у пензију са 67 на 63 за поједине категорије.
Шпан је декларисани хомосексуалац и дугогодишњи је поборник увећања права ЛГБТ заједнице у Немачкој. Неретко је био један од иницијатора измена прописа, којима би се истополним заједницама доделио исти статус као хетеросексуалним. Баш као и његови противкандидати и Шпан је верујући римокатолик. У истополној је брачној заједници са берлинским новинаром Даниелом Функеом. Истраживања јавног мњења дају извесну предност кандидаткињи Каренбауер, док Шпана готово листом искључују као могућег победника.
Предстојећи избори у ЦДУ, Немачкој, Европи и свету могу донети два реална исхода: континуитет са актуелном политиком Ангеле Меркел и званичног Берлина или контролисани дисконтинуитет и полазак нешто другачијим правцем немачке политике. У случају победе Каренбауер известан је континуитет на пољу социјалне, пореске политике, јачање заједничких органа ЕУ уз уздржан став према идеји еврофедерализма, као и наставак политике санкција према РФ, односно улагање у стратешко партнерство са САД, уз могућност заокрета као последица неочекиване тектонске, геополитичке промене, коју је сада немогуће предвидети. На политичком плану, ЦДУ би наставила са вођењем владе у партнерству са СПД, где би мањи коалициони партнер и даље имао перспективу слабљења сопствених позиција, док би ЦДУ себи правила перспективу сарадње са ЛДП уколико дође до повољнијег изборног резултата, односно са Зеленима, ако се са актуелним трендом јачања ове опције настави.
Победа Мерца би отворила могућност чвршћег повезивања САД и ЕУ, а поготово Берлина и Вашингтона. Тада би пројекат „Међуморја“, вероватно био стављен "ад акта" на неодређено време, док би СР Немачка почела да игра још активнију улогу у ЕУ, али и на суседном балканском и постсовјетском подручју, овог пута уз подршку и асистенцију САД.
Но, Мерца не треба доживљавати као "а приори" атлантисту. Вешт преговарач попут Мерца би наредне две године искористио за остваривање нових контаката и промену околности у своју корист, како би спреман дочекао изборе и био у позицији да предводи ЦДУ ка још једној изборној победи.
До тог момента би и геополитичке околности могле да се измене, било након избора у САД 2020. године, било након окончања процеса "Брегзита", било након квалитативног померања "Минског процеса" и корака ка разрешењу украјинске кризе. Али чак и да сва три процеса буду слично усмерена као данас, ни то не би омело Мерцове планове, који би имао врло јасну визију куда Немачку треба водити и уколико би већ крајем ове године, хипотетички, преузео канцеларску позицију.
Управо би Мерцова победа могла бити разлог за евентуалну промену одлуке Ангеле Меркел и њено раније повлачење из извршне власти, иако ни њен останак до краја мандата, не би рушио Мерцову концепцију. За очекивати је да Меркел настави са поступним променама у својој мигрантској политици, ко год да победи на унутарстраначким изборима у децембру. Разлика је само у томе, што би даљи заокрет у мигрантској политици био гласније заступан у реторици ЦДУ у случају Мерцове победе и самим тим, вероватно допринео бржем повратку дела гласача из табора АФД.
Изостанак Урсуле фон Дер Лајен, прве жене министра одбране у СР Немачкој и особе која је годинама виђена као наследник Ангеле Меркел, говори и о стратегији преузимања функције генералног секретара НАТО савеза од стране Берлина, а Фон дер Лајен се намеће као одличан кадар управо за ту функцију. СР Немачка, али и ЦДУ, би тиме поново могли да се поставе као трансатлантска спона и да са те позиције утичу на процес одређивања обима и динамике евентуалног креирања заједничких, европских војних снага.
Немачка као политичка заједница и ЦДУ, као њен најснажнији политички стуб, овим процесом персоналног трансфера власти доказују виталност своје демократије, зрелост својих државника и функционалност свог система. Све ово су предуслови, како би се остварио животни стандард који данас ужива просечан немачки грађанин, али и економска моћ којом Бундесрепублика располаже.