Нема тенкова, али опасност је већ ту?! Пуковник упозорава на руски "тихи рат" - ово се наводно спрема у Европи
Забринутост због директног сукоба између Русије и НАТО-а све је већа. Ипак, пуковник Маркус Рајснер сматра да је класична војна инвазија Кремља у овом тренутку мање вероватна. Према његовом мишљењу, опаснији су други облици ескалације.
У разговору за "Ippen.Media", аустријски официр истиче да се савремени ратови одавно не воде само тенковима и војницима. Пресудно је, како каже, у којим се "доменима" води сукоб - од ваздушног простора, преко сајбер простора, па све до информационог простора.
Управо тамо се, према његовим речима, сукоб између Руске Федерације и држава чланица НАТО-а већ одвија великом снагом.
- Видимо да је у 21. веку, пре свега, информациони простор одлучујуће бојно поље - каже војни историчар.
Циљ је, објашњава, утицати на становништво неке државе и поделити га.
Рајснер, позивајући се на начелника руског Генералштаба Валерија Герасимова, наводи да руски оперативни план у савременом оружаном сукобу који није званично објављен ратом најпре предвиђа широку примену некинетичких метода деловања. Према његовом тумачењу, то представља својеврсни нацрт онога што би могло да очекује Европу: политичко, економско и информационо ратовање, усмерено на унутрашњу дестабилизацију, уз могуће ангажовање специјалних снага или извођење војних операција.
Пуковник Маркус Рајснер од 1. марта 2024. године руководи Институтом за официрско образовање при Терезијанској војној академији у Винер Нојштату.
Кремљ се, према Рајснеровим речима, ослања на циљане "убоде".
- Русија је овај хибридни рат већ одавно започела различитим мерама. Актуелни напади су само увод - упозорава војни историчар.
- Циљ је да се становништво узнемири и убеди да Русија заправо није непријатељ. Прави непријатељ, према тој пропагандној поруци, наводно се налази унутар саме државе - у њеним властитим владама. На тај начин можете утицати на државу коју желите да нападнете тако да њено становништво каже: "Па, заправо, противник и није противник. Можемо га позвати преко своје границе и добровољно се ставити под његову заштиту“. Тада сте остварили успех пре него што сте употребили иједан тенк - наводи Рајснер.
Један од потенцијално атрактивних циљева оваквих прикривених напада могли би да буду аеродроми, сматра Рајснер, јер би њиховим нападом било погођено веома много људи.
- Они се тада питају да ли држава уопште може да их заштити. Русији је циљ да изазове максималну погођеност, страх и ужас - каже аустријски војни историчар.
Према Рајснеровој анализи, руски сценарио састоји се од четири фазе: деморализације, дестабилизације, кризе и тек потом могуће војне интервенције.
- Све почиње деморализацијом државе и њеног становништва. То може трајати и до десет година. Затим долази дестабилизација, а све се то одвија у информационом простору, у периоду од шест месеци до годину дана - објашњава Рајснер.
Након тога следи криза, а ако ни она не буде довољна, последња фаза је војна интервенција. Она се, према његовим речима, може догодити и на територији нападнуте државе.
Као пример таквог процеса наводи Украјину. Деморализација је, према његовој процени, почела 2004. године, 2014. достигла кључни тренутак дестабилизације, након чега је уследио руски упад на исток Украјине, а затим и потпуна инвазија 2022. године, која је, како наводи Рајснер, "пропала".
Ипак, Рајснер тренутно сматра да је масовна руска инвазија на централну Европу мало вероватна.
- Зашто би Путин са огромним бројем војника кренуо у централну Европу? Тада би сви знали да су Руси заиста озбиљни - пита се Рајснер. Он, међутим, не искључује ограничене упаде на територију НАТО-а.
Такве операције могле би, према његовом мишљењу, да послуже за понижавање Алијансе и стварање сумње у њену способност да реагује.
- Већ видимо да је Русија у сопственој доктрини прешла неколико степеника навише када је реч о ескалацији - упозорава Рајснер.
Један од доказа за то, наводи Рајснер, долази и из самог Кремља. Портпарол Дмитриј Песков рекао је да се "специјална војна операција" проширила у "регионални рат", док се неке европске земље сматрају "директним учесницама у рату".
- Ако рат настави да ескалира, можемо очекивати да ће се руски напади на критичну инфраструктуру значајно повећати, како би друштва била парализована, а владе онемогућене у деловању - закључује Маркус Рајснер.
Србија Данас/Хеуте
