База "Вагнера" на 50 километара од Србије? Озлоглашена руска група наводно откривена у овој држави
База озлоглашене руске групе "Вагнер" откривена је у селу Кладница на југу Бугарске, свега 50-ак километара од границе са Србијом.
Како је открило бугарско удружење БОЕЦ, реч је о малом објекту у планинском подручју који је строго чуван и који наводно служи за терористичке активности.
Осим строге контроле објекта, у коју су укључени и пси чувари, до базе је јако тешко доћи будући да се налази не неприступачном терену, преноси портал "Новините".
Према саопштењу удружења које је открило мистериозни објекат, особе које бораве у његовој близини имају на одећи препознатљива обележја руске паравојне организације "Вагнер", носе капе са њиховим симболима, а појединци су и наоружани.
Застава Русије и "Вагнерове" униформе
На самом објекту, према наводима удружења, истакнуте су застава Русије и амблем групе "Вагнер".
- Људи око куће носе одећу и капе са логом руске паравојне, терористичке организације "Вагнер", која се налази под контролом руских специјалних служби - рекао је представник БОЕЦ-а Георги Георгијев.
Удружење је одмах о свом открићу обавестило Министарство унутрашњих послова Бугарске указавши на:
- присуство наоружаних особа
- симболе организације која је под међународним санкцијама
- могућу умешаност садашњих или бивших припадника служби безбедности
БОЕЦ - удружење које се бави праћењем рада државних институција, борбом против корупције и разоткривањем претњи по јавну и државну безбедност - сматра да боравак таквих особа представља озбиљну претњу по националну безбедност.
Георгијев је притом критиковао, како тврди, изостанак институционалне реакције, сугеришући да надлежне власти не предузимају одговарајуће мере упркос озбиљности оптужби.
Ко су "Вагнеровци"
Група "Вагнер" је тако названа по омиљеном композитору нацистичког фирера Адолфа Хитлера - Рихарду Вагнеру. Њихов вођа и, како се верује, оснивач је био Јевгениј Пригожин, који је погинуо у мистериозној авионској несрећи 2023. године, након што је започео отворени сукоб са руским председником Владимиром Путином.
Међутим, постоје и подаци да је ову групу основао Дмитриј Уткин, који је некада био командант Главне управе Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације (ГРУ).
Прве информације о "Вагнеру" почеле су да се појављују 2014. године када је Русија анектирала Крим - украјинске специјалне службе су забележиле пронашле прве доказе о активностима ове групе у Донбасу. Није познато колико сада има бораца ове паравојне организације, али су се процене 2023. године кретале око 50.000.
Група се налази под међународним санкцијама и у појединим државама, укључујући Уједињено Краљевство и Украјину, класификована је као терористичка организација. С друге стране, Сједињене Америчке Државе (САД) и Европска унија (ЕУ), које су такође санкционисале групу "Вагнер", третирају је као криминалну организацију.
Иако се правне квалификације разликују, "Вагнер" је широко препознат као насилна, са државом повезана оружана група одговорна за тешка кршења људских права, како је раније известио "Ројтерс".
Како је раније рекао немачки политиколог Хагер Али, са Института за глобалне и регионалне студије ГИГА у Хамбургу, ова група допуњује званичне дипломатске канале.
- Поред снабдевања војске оружјем и опремом или дипломатских иницијатива, као што су неке у формату БРИКС плус, постоје активности које Русија не може нужно да уради са званичним државним средствима. За формалну војску увек важе другачија међународна правила него за приватне паравојне организације - објаснио је он.
"Вагнер" је током инвазије на Украјину 2022, почео да регрутује затворенике који су осуђени за силовања, убиства и друге тешке злочине.
Њима су понуђени уговори на шест до 18 месеци након чега би они постали слободни и могли да се врате у своје градове. После нешто дуже од пола године од почетка регрутовања затвореника у руским медијима почеле су да се појављују информације о убиствима која су починили бивши затвореници који су се вратили из Украјине.
"Вагнерови" пипци и ван Украјине
Осим у Украјини, "Вагнер" је деловао и у Африци, као и на Блиском истоку, учествујући у сукобима у Малију, Либији, Сирији и Централноафричкој Републици, али им је задатак и да штите режим у региону Сахел, док Русија заузврат може да приступи важним ресурсима преко "Вагнера".
"Вагнерови" борци ангажовани су у Малију као подршка војној хунти у борби против побуњеничких група након повлачења француских снага, али њихова присутност изазвала је напетости унутар војске Малија и оптужбе за озбиљна кршења људских права.
Групи "Вагнер" се приписује учествовање у масакрима - попут убијања цивила, међу којима су жене и деца, у поменутим земљама, укључујући Украјину, али пљачкама, мучењима и застрашивању локалног становништва.
Готово ни у једној другој земљи везе између владе и Вагнерове групе нису тако блиске као у Централноафричкој Републици. Како је пре две године писао "Дојче веле", плаћеници су имали задатак да штите председницу и помажу владиним трупама у њиховим напорима да одрже контролу у земљи разореној грађанским ратом. Иако нема свежијих података, тада се говорило да је у тој афричкој земљи боравило између 1.500 и 2.000 бораца "Вагнерове" групе.
Заузврат, за услуге безбедности, компаније из широке мреже "Вагнер" групе експлоатишу, између осталих, и рудник злата у Централноафричкој Републици и секу сакупљена тропска стабла. Други праве пиво, продају воће у Бангију или препродају шећер.
Осим тога, Либија и Централноафричка Република су упоришта за активности Вагнерове групе у Судану. Тамо је, пре избијања рата, Вагнер блиско сарађивао са специјалном јединицом озлоглашене Снаге за брзу подршку (РСФ), дајући им инструкторе или у рудницима злата који су под надзором РСФ.
