Била је трудна пет месеци, а онда је сазнала СТРАШНУ ИСТИНУ: ОЧАЈНИЧКИ ВАПАЈ мајке чија беба није живела

- Била сам 20 недеља трудна, а онда сам абортирала. Ево зашто причам о томе - потресно искрена прича мајке која никада није добила прилику да своју ћеркицу држи у рукама натерала је сузе на очи свакоме ко ју је прочитао. Преносимо у целости болно искуство ове новинарке које ће вас искрено ганути.

- Откад могу да размишљам, сматрам себе особом која подржава право жена да имају избор када је абортус у питању. Ипак, након што сам се удала и први пут остала трудна, ни на крај памети ми није било да ћу икад морати да се одлучим на побачај.

Очајнички сам желела да родим дете. Мом супругу и мени је требало око шест месеци пре него што сам остала трудна са својом ћеркицом, али је требало и само неколико тренутака да сазнам да она никада неће живети. Сазнали смо то на пола моје трудноће, на рутинском ултразвуку у 20. недељи. Сврха ултразвука јесте да измери величину детета и да се лекари, а и ми, помоћу њега уверимо да се дете нормално развија. А за неке родитеље служи и томе да први пут сазнају пол свог детета.

Ми смо већ знали да носим девојчицу и већ сам направила мноштво препоручених тестова како бисмо се уверили да је моје дете здраво. Данас постоји велики број тестова и једноставно смо хтели да их све искористимо како бисмо могли да будемо потпуно мирни – а то што сам сазнала да ћемо добити
девојчицу био је само плус. Сваки је налаз био негативан, због чега сам била уверена да немам разлога за бригу, док смо одлазили на редовни ултразвук у 20. недељи трудноће. Ипак, нисам била у праву.

НЕВЕРОВАТАН СЛУЧАЈ! Жена умрла на порођају, МРТВА РОДИЛА ДЕТЕ, а онда још једном шокирала докторе

Евелин, којој смо већ дали и име, била је много мања него што је то уобичајено у 20. недељи трудноће. Лекар за ризичне трудноће дошао је да погледа шта се догађа и рекао нам да Евелин има смртоносан облик коштане дисплазије, што је медицински термин за патуљасти раст. Покушавали смо да схватимо шта то заправо значи и колико је стање заиста озбиљно. Лекар нам је објаснио да верује да стање нашег детета није компатибилно са животом…Његове речи су остале да висе у ваздуху. Нисмо разумели како је то могло да се догоди.

Пре неколико недеља све је било у реду. Управо смо јој купили колевку. Ово мора да је нека велика грешка. Били смо сломљени и одлучили смо да потражимо друго мишљење стручњака у светски познатој дечјој болници која се налази само сат времена вожње од нашег места. Након осам сати напредних тестова и прегледа, специјалисти су нам рекли да Евелин има поремећај под називом танатофорична дисплазија (ТД).

НЕСВАКИДАШЊА ДРАМА: Мушкарац одговоран за дете које је зачето када он НИЈЕ БИО ТУ

ТД је изузетно ретка, спонтана генетичка мутација, која се обично манифестује у недељама на средини трудноће, који су круцијални за развој фетуса.

Овај поремећај карактеришу неправилни и скраћени удови и прса која су превише мала да би се унутар њих могла развити плућа. Евелин је имала баш сваки од тих симптома, а без могућности да јој се плућа развију, никада не би била способна самостално да дише. Дали су нам неколико опција и послали нас кући, како бисмо у миру могли да оплачемо породицу коју смо мислили да стварамо…А опције су биле прилично суморне. 

Могла сам да наставим трудноћу и видим хоће ли Евелин уопште издржати до краја. Кад би издржала, вероватно би живела свега неколико сати или, у најбољем случају, неколико дана. Друга је опција била прекид трудноће абортусом.

С обзиром на то да њено стање није било само смртоносно, већ јој је могло узроковати и незамисливе болове кад би се развијала у мени, супруг и ја донели смо веома болну одлуку да прекинем трудноћу. Дани након дијагнозе и након што сам одлучила да абортирам били су болни и нестварни. Готово уопште нисам јела ни спавала и све време сам размишљала о тежини своје одлуке, али била је то одлука за коју сам једноставно знала да је морам донети. 

Иде на све сахране из бизарног разлога: Изјави саучешће, па онда ОДРАДИ ОНО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ДОШЛА

Због озбиљних малформација мог детета, било је превише ризично да порођај (односно, у овом случају, побачај) пролазим будна, па сам током целог поступка била под анестезијом и никад нисам добила прилику у рукама да држим своје дете о ком сам толико дуго сањала. У 21. недељи трудноће одлучила сам себи да приуштим патњу која ће ме пратити цели живот како бих Евелин поштедела и једног тренутка боли.

УБИО жену СЕКИРОМ и ЗАКЛАО тројицу синова, а претходно је оставио ЈЕЗИВУ опроштајну поруку

Колико год ми је тешко да слушам мишљења и осуде о овој и те како личној одлуци коју смо донели ја и моја породица, још ми је теже да ћутим и допустим да они који немају појма како је то кад ти кажу да твоје нерођено дете никад неће добити прилику да живи, говоре – или доносе законе – о томе. Стога ћу и даље наставити да причам о томе како изгледа кад мораш да изазовеш побачај у другом тромесечју трудноће, јер се било којој жени, мајци или било којој породици може догодити нешто слично.