Због селфија с другарицом открила је да је УКРАДЕНА КАО БЕБА: "Осећала сам се као да умирем..." (ФОТО)

Био је април 1997. када је жена обучена као болничарка изашла из болнице у Кејптауну с бебом старом три дана. Украла ју је из породилишта док је мајка спавала.

Седамнаест година касније та беба је сасвим случајно сазнала свој прави идентитет.

Био је почетак семестра средње школе Званзвик у Кејптауну и завршна године Мише Соломон. Тог јануара 2015. другарице су јој се ругале да изгледа исто као три године млађа нова ученица Кесиди Нерс. Мише није много размишљала о томе, али када су се срела у ходнику, одмах је осетила да између њих постоји посебна веза, коју није могла да објасни.

- Безмало ми се чинило да је познајем. Било је језиво. Нисам могла да схватим своја осећања - каже Мише.

Упркос разлици у годинама, Мише и Кесиди су почеле да проводе много времена заједно.

- Говорила сам јој:  "Хеј, мала!", а она мени: "Ћао, велика секо!" Понекад бисмо заједно отишле у тоалет, а ја бих јој рекла: "Дај да те очешљам, чекај да ти ставим мало сјаја - сећа се Мише.

Кад би их неко питао да ли су сестре, одговориле би у шали: "Не знамо, можда у прошлом животу!" Једног дана снимиле су селфи фотографију, које су показале породицама код куће. Лавона, Мишеина мајка, коментарисала је колико личе. Отац Мајкл је препознао нову ћеркину другарицу, јер је Кесидин отац имао електричарску радњу, у којој је понекад куповао.

Кесидини родитељи, Селест и Морни Нерс зурили су у фотографију. Рекли су да нешто морају да питају Мише, а кад су се среле следећи пут Кесиди ју је питала: Да ли си рођена 30. априла 1997?

- Зашто? Да ли ме шпијунираш на Фејсбуку? - упитала је Мише.

Пошто ју је Кесиди уверлиа да само жели да зна кад је рођена, одговорила је потврдно. Неколико недеља касније Мише је позвана код директора школе, где су је чекале две социјалне раднице. Испричале су јој о беби Зафани Нерс, старој три дана, која је пре 17 година отета из болнице Гроте Шур у Кејптауну и никад није нађена.

Такође су јој рекли да постоје докази да је она то дете. Мише им је објаснила да није рођена у Гроте Шур болници, него у оближњој Ритирит болници. Тако јој пише у крштеници, рекла је, али социјалне раднице су јој одговориле да тамо није уписана. И даље уверена да је реч о ужасној грешци, Мише је пристала на ДНК тест.

- Толико сам веровала мајци која ме је подигла... Никад ме не би лагала, а нарочито о томе ко сам и одакле сам. Била сам сигурна да ће тест бити негативан - каже она.

Међутим, није испало онако како се надала. Следећег дана стигли су резултати и показали да је Мише Соломон заправо Зефани Нерс, беба украдена из Гроте Шур болнице 1997.

- Била сам шокирана. Мој живот је измакао контроли - каже Мише.

Мише је смештена у дом, јер до пунолетства није могла сама да одлучује. Касније је примила поражавајућу вест да је Лавона Соломон, жена, за коју је веровала да јој је мајка, ухапшена.

- То ме је сломило. Била ми је потребна. Хтела сам да је питам зашто је то урадила.

Полиција никад није нашла доказе да је Мајкл, Лавонин муж, био умешан у отмицу, тако да је ослобођен. Он тврди да је Лавона била трудна. Полиција верује да је она сакрила побачај, а затим лажирала трудноћу, пре него што је отела Зефани Нерс, довела је кући, претварајући се да је то њена беба. Иако су Селест и Морни Нерс добили још троје деце, никада нису престали да траже своје проворођено дете Зефани и сваке године су славили њен рођендан, чак и након развода.

Све то време, њихово отето дете одрастала је у близини. Кућа Соломонових је удаљена само шет километара од Нерсових.

Сада, после необичног обрта, молитве Нерсових најзад су услишене. Мише се срела с биолошким родитељима у полицијској станици, у пратњи социјалних радница.

- Грилили су ме, стискали и почели су да плачу - каже Мише, али признаје да јој није било пријатно.

Нашла се у емоционалној збрци. Један пар родитеља су били одушевљени и очајнички желели да надокнаде изгубљено време, али то су за њу били странци. Други - они које је волела - били су очајни, а једно од њих је било иза решетака.

На суђењу, које је почело у августу 2015, Лавона Соломон је порицала да је починила кривично дело. Испричала је да је безброј пута покушавала да затрудни, да је неколико пута побацила и да је решила да усвоји дете. Испричала је да јој је жена која ју је лечила од неплодности и која се звала Силвија понудила бебу. Рекла јој је да је реч о детету младе девојке, која не жели да је задржи и жели да је да на усвајање. Ипак, није било доказа да је Силвија постојала. Штавише, готово 20 година након инцидента, очевидац који је запамтио да је видео жену у болничкој униформи како односи бебу Зефани док је Селест спавала, препознао је је ту жену у Лавони Соломон на идентификацији међу групом других жена. Судија је оценио да су докази против ње необориви.

Године 2016. Лавона Соломон је осуђена на десет година затвора због отмице, преваре и кршења Закона о детету.

- Осећала се као да умирем. Како ћу да издржим? Како ћу да корачам кроз живот без мајке, која је цео живот била поред мене? - питала се Мише.

Касније те године Мише је посетила Лавону у затвору и разговарала с њом први пут.

- Боли ме што знам да нисам твоја крв и да заправо припадам неком другом, да си њих лишила могућности и променила моју судбину. Како да ти верујем кад си ме лагала, кад си рекла да сам твоје дете? Изгубила си моје поверење. Мораћемо да рашчистимо ствари ако желиш да сачувамо однос - рекла је Мише Лавони, а она јој је одговорила.

- Једног дана ћу ти испричати.

Лавона и даље пориче да ју је украла, али Мише је уверена да јесте. Ипак не љути се на њу.

- Опраштање је тако лековито за душу. Живот мора да се настави. Она зна да јој опраштам и да је и даље волим - каже Мише.

У међувремену је прошло више од четири године од када је Мише сазнала истину о себи. Када је крајем априла 2015. напунила 18 година, помишљала је да пређе код биолошких родитеља, али је ипак одустала од тога.

- Били су разведени, породица се распала. Због тога сам се одлучила за најстабилније решење - да се вратим код Мајкла, тамо је мој дом.

Тешко јој је да успостави однос с биолошким родитељима, а признаје да их је понекад "мрзела" јер су јој одузели "мајку". И даље посећује Лавону у затвору у Вустеру, око 120 километара од места где живи. Лавона треба да изађе из затвора за шест година, а Мише, која сада има двоје деце, каже да често пожели да се време "убрза". И даље живи у кући у којој је одрасла и чека да јој се мајка врати.