Болница у Шкотској за оболеле од корона вируса добила име по болничарки која је лечила Србе у Првом светском рату (ВИДЕО)

Доктори и болничарке у Првом светском ратур / Извор: Профимедиа

Током епидемије тифуса у Србији за коју се верује да је за шест месеци однела више од 150.000 живота, сестра Џордан била је на служби у Крагујевцу.

Дала је живот радећи на првој линији фронта током епидемије која се тако окрутно ширила – дневно се инфицирало 1.500 људи.

Лујза Џордан је једна из ризнице шкотских медицинских сестара.

Овај дечији узраст се показао као најотпорнији на корона вирус, а српски педијатар открива и зашто

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) ОСТАВЉЕНИ ДА УМРУ НА УЛИЦАМА: "Најтеже је поднети смрад лешева"

Утврђени град у Шпанији одсекао себе од света, али и од корона вируса: НЕМАЈУ НИ ЈЕДАН СЛУЧАЈ (ВИДЕО)

Каријера јој кратко трајала, јер је преминула са 36 година – а до последњег часа лечила је рањене војнике и болесне у Србији 1915, за време ширења тифуса.

Људи у Србији се сваке године окупљају да одају почаст храбрости и пожртвованости ње ињених колега.

Сада ће јој част бити указана и у родном граду, привремена болница за борбу против ширења корона вируса носиће њено име.

Такође, Ковид болница у Лондону биће названа по Флоренс Најтингејл, жени која се сматра једном од првих модерних болничарки.

Министарка здравља Џин Фримен изјавила је да је "сестра Џордан служила са великом храброшћу и изврсно".

Глазгов / Извор: Профимедиа/илустрација

- За њу се досад вероватно више знало у Србији, него у Шкотској. Ова болница би требало да исправи то и да се њом укаже на њену службу и храброст.

Лујза Џордан је рођена у Мерихилу у Глазгову 1878 – 50 година пре открића респиратора.

Бринула се о пацијентима на различитим местима – пре рата радила је у болници Шкотској у Ланаркширу и болницама за сиромашне у Манчестеру.

Децембра 1914. придружила се шктоском удружењу болничарки које су биле спремне да раде у иностранству.

- Гробови тих младих девојака и лекара су свуда око нас.

Доктор Жарко Вуковић је 2004. године објавио књигу "Савезничке медицинске мисије -1915" у којој је посебан део посвећен мисији Федерација жена Шкотске.

Доктори и болничарке у Првом светском рату / Извор: Профимедиа

Оне су, рекао је Вуковић, све време биле са српским народом 1915. године, а када је Србија окупирана, исти ти људи нашли су се у болницама шкотских жена у саставу српске војске на Солунском фронту.

- Жене Шкотске су биле у најтежој ситуацији за време трајања епидемије пегавог тифуса и гробови тих младих девојака и лекара су свуда око нас: Лујза Џордан, главна сестра болнице у Крагујевцу, Маргарет Фрејзер, шампион енглеске у женском голфу, доктор Елизабет Рос, која је умрла у Крагујевцу - навео је Вуковић.

Чесму у Младеновцу, јединствени споменик, подигли су, додао је, војници током рата у знак захвалности хуманитарцима, лекарима и медицинским сестрама који су дошли да помогну српском народу за време страшне епидемије пегавог тифуса која је однела око 300.000 живота (само у Београду 50-100 људи дневно).

Много лекара и осталог медицинског особља се разболело током лечења пацијената.

Тифус преносе ваши, гриње и буве, које се лако размножавају у претрпаним просторијама. Данас се та болест лако лечи када се на време открије.

Док се бринула о једном од колега, Џордан је водила дневник и у њему записала "тешко да прође дан, а да овде немамо једну или две сахране овде".

Неколико дана касније преминула је од тифуса у 36. години.

Њено и неколико других имена исписано је на оргуљама у Вилтон Периш цркви у Глазгову – како би остала упамћени појединци који су дали животе у Великом рату.

Успомена на Лујзу Џордан чува се и у Бакхејвен меморијалном центру.

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКО ПРОКЛЕТСТВО СЕ НАСТАВЉА: Кенедијева унука и њен син (8) пронађени мртви