БОМБА ЗА БОМБОМ: Сва предизборна обећања Доналда Трампа

DW је направио преглед свих Трампових обећања.

Слободна трговина:

- Америка на првом месту (Америца Фирст) - за Трампа је његова сопствена земља у првом плану. Како би ојачао америчку економију, он заступа протекционистичку политику. Жели да затвори САД за страну робу и сматра да је слободна трговина лоша.

Сходно томе, Трамп хоће поново да преговара о северноамеричком Споразуму о слободној трговини НАФТА са Канадом и Мексиком или да од њега потпуно одустане. Из уговора о Трансатлантском трговинском пакту TTP, око кога су преговори окончани пре годину дана, Трамп жели дефинитивно да се повуче.

Осим тога он би да уведе царину, како би предузећа зауставио у томе да своју производњу измештају у иностранство да би је онда - без плаћања царине - могли да увезу у земљу.

Миграција:

У плану за првих сто дана на функцији председника, Трамп је најавио да ће почети са „убрзаном депортацијом два милиона илегалних имиграната".

- Ономе ко буде депортован из САД па поново илегално уђе у земљу прети казна од најмање две године затвора - рекао је Трамп.

Већ за први дан на функцији, Трамп је најавио обустављање усељавања из „тероризму склоних региона" и генерално пооштравање безбедносних провера за усељенике. Трамп је такође затражио да се усељавање муслимана у земљу генерално више - не дозвољава.

Мексико:

- Ако немамо границу, онда немамо државу - рекао је Доналд Трамп у једном промотивном споту у предизборној кампањи.

Он је ситуацију на граници са Мексиком упоредио са - швајцарским сиром. Трамп је више пута најавио да ће на јужној државној граници подићи зид како би задржао улазак илегалних миграната и трговаца дрогом. Трошкове би требало да надокнади - Мексико.

НАТО:

Трамп се током предизборне кампање више пута критички изразио о НАТО и, између осталог, запитао зашто су увек водећу улогу морале да преузимају САД. У интервјуу за "Њујорк тајмс" је указао да неке чланице НАТО нису уплатиле новац у заједничку касу.

На питање да ли би САД земљама-чланицама Савеза војно помогле - на шта их обавезује статут НАТО - Трамп је одговорио: „Ако се оне придржавају својих обавеза према нама, онда је одговор: Да."

Клима:

У првој телевизијској дебати са Хилари Клинтон, Доналд Трамп је тврдио да никада није рекао да сматра да су климатске промене измислили Кинези. Један од његових твитова из 2012. године говори, међутим, нешто друго.

Трамп је више пута глобално загревање назвао преваром. Како би "заштитио америчке раднике", Трамп у оквиру свог плана за првих сто дана на функцији председника жели да укине исплату сума које се мере милијардама за програм Уједињених нација, а против климатских промена.

Уместо тога, он та средства намерава да искористи за водоводну мрежу и инфраструктуру за заштиту околине у сопственој земљи. У мају је најавио да жели да напусти париски Споразум о клими, што правно, наравно, није лако извести.

Егзекутива и легислатива:

Првог дана на председничкој функцији Трамп жели да опозове сваку "противуставну" уредбу Барака Обаме. Осим тога, како је рекао, жели да замрзне број запослених у јавној управи и ограничи мандат за чланове Конгреса.

Енергија:

У складу са својим ставовима о клими, Трамп жели да одобри "преко потребне" енергетске пројекте, попут спорног гасовода Кејстон. Обама је његову изградњу одбио због страховања да шкоди клими. Осим тога, Трамп жели да укине и ограничења за коришћење сопствених енергетских резерви као што су нафта, гас и угљен - и да на тај начин такође отвори нова радна места.

Порез:

Трамп намерава да достигне годишњи економски раст од четири процента и отвори најмање 25 милиона нових радних места. То би, између осталог, требало да буде омогућено - смањењем пореза.

Корпоративни порез жели да смањи са 35 на 15 одсто како би предузећа приволео да остану у САД. Порез на доходак требало би да буде покривен са 33 одсто за оне са високим примањима, а они са слабим примањима би коришћењем „износа ослобођених од плаћања пореза" требало да буду ослобођени издатака.

Породица средње класе са двоје деце требало би да плаћа 35 одсто мање пореза. Најбогатији Американци би тиме, према једној анкети Форбса, годишње могли да уштеде 275.000 долара, а најсиромашнији 128 долара. Мишљења експерата о том питању су подељена.

Здравствено осигурање:

Трамп је више пута најавио да ће здравствено осигурање - које је Бараку Обами било веома важно и које је названо Обамацаре укинути и заменити сопственим системом здравственог осигурања, које он осмисли. Међутим у првом интервјуу након избора, који је дао за "Волстрит џурнал", Трамп је ретерирао и рекао да ће задржати макар делове Обамине реформе.

Побачај:

За разлику од ранијих изјава, Трамп се сада залаже против побачаја. У марту је рекао да би абортус требало ставити ван закона и да би жене и лекари „некако" морали да буду кажњени.

Касније је током кампање рекао да то може буде кажњиво само ако се побачај изведе илегално, али не да и жене буду кажњаване. Средства за "Пленд parenthud", здравствену организацију која између осталог води и клинике за побачај, он жели да укине, а абортус да дозволи само у ванредним случајевима.

Ти изузеци би били силовање, инцест, као и када је мајка у животној опасности. Осим тога, он жели да именује у Врховни суд судије који су против побачаја.

Оружје:

Други амандман америчког Устава, за Доналда Трампа представља светињу - а то је члан који Американцима дозвољава да поседују и носе оружје.

- Ако постанем председник у то можете бити сигурни сто посто - обећао је Трамп у једном предизборном споту.

Правни поступак против противника:

Током друге телевизијске дебате, Трамп је запретио Хилари Клинтон да ће је, због њене афере око електронске поште, стрпати у затвор.

- Ако победим ја ћу мом државном тужиоцу да наложим да именује посебног истражиоца који ће се позабавити њеном ситуацијом - најавио је Трамп.

Током говора о плану за првих сто дана рада, Доналд Трамп је, између осталог, најавио и да ће покренути поступак против жена које су га оптуживале за сексуално злостављање и с тим изашле у јавност. Он их је означио као - лажљивице, наводи DW.