НАЈБОЛЕСНИЈА ПОРОДИЦА У ИСТОРИЈИ! Уживали су у инцестима и оргијама: А од лудила НИСУ СПАСЛИ НИ СОПСТВЕНУ ДЕЦУ

Чак и у свету корупције, политике и разврата касног Средњег века у Европи поједина имена изазивала су јези и ширила нелагоду гдегод да су се поменула. Чланова те породице плашили су се, оговарали их и вероватно и завидели  им, па је данас немогуће са сигурношћу рећи где се завршава историјска збиља и почиње мит који се створио око њих. Такве су биле - Борџије.

Борџија је била шпанска племићка породица, пореклом из Арагона. Владале су градом Гандија у провинцији Валенсија пре него што су се у 15. веку преселиле у Рим. 

Тих година широм Италије било је много породица сличних њиховој - богатих, утицајних и са жељом да се домогну што више власти, али Борџије су се у историју уписале не само по томе! Већ више од 500 година презиме њихове породице синоним је за разврат, скандале и злочине сваке врсте.

А све је почело са једном "тројком" - Родригом Борџијом и његовом децом - Чезаром и Лукрецијом Борџијом.  

Родриго Борџија рођен је заправо као Родриго де Ланзол Мајчино презиме Борџија узео је након што је његов ујак Алфонсо де Борџија изабран за првог шпанског папу под именом Калист ИИИ. Амбициозан и властољубив, Родриго је још као младић схватио моћ католичке цркве па је сву своју пажњу усмерио ка успињању у њеној хијерархији. 

Постао је кардинал, а када је 1492. умро папа Иноћентије и папа под именом Александар ВИ. За ту позицију изборио се тако што је послао небројане мазге натоварене сребром да подмити кардинале, а како је дошао на власт, тако је и владао - све до данас упамћен је као један од најконтроверзнијих папа.

За почетак, нови папа био је све само не смеран и богобојажљив човек. Александар ВИ уживао је у лову, храни, пићу и, изнад свега - женама! 

60-годишњи папа већ је имао деветоро деце. Без прикривања је у Ватика довео своју 14-годишњу љубавницу Ђулију Фарнезе. Што се тиче породице, у Рим је преселио "само" четворо своје омиљене деце - Чезара, Хуана, Лукрецију и Хофреа.

Име папе Александра ВИ заувек је запамћено као име развратника и човека који се ни од чега не устеже да би дошао до циља. Ипак, пошетно је рећи и ово - репутација коју данас има углавном потиче од његових непријатеља - италијанског племства и римокатоличког свештенства чију је моћ одузео. 

Са сигурношћу се зна да је био вешт дипломата и политичар и по томе ће бити замапћен више него по достигнућина у области духовног живота.

Ипак, и једна и друга сфера бледа у односу на његов приватни живот и скандалозне приче које су остале о њему!

Како наводе савременици, папин син Чезаре Борџија био је "најзгоднији мушкарац у Италији". Рођен из везе тадашњег кардинала Родрига и његове љубавнице Ванозе де Катанеј био је висок, стасит младић који је уживао у лепом одевању, забавама и женама. Током година постао је отац за најмање 11 деце од којих су нека касније користила презиме Борџија. 

Без обзира на склоности сина, отац му је наменио каријеру у католичкој цркви. Постао је свештеник са 15 година, а када је његов отац проглачен за папу, и кардинал и то када му је било само 18 година. Све то вероватно је била идеја Родрига Борџије да папску круну претвори у наследну, са својом породицом као династијом.

Ипак, изгледа да је Чезаре одувек заправо желео војну каријеру, па 17. августа 1498. постао први човек у историји која се добровољно одриче кардиналске титуле како би могао да се посвети војсци. 

С именом овог војсковође данас је повезан појам хладнокрвног убице који не преза ни пред каквим злочином. Запамтили су га по окрутности и безобзирности. Разни извори наговештавају да је наредио и убиство свога старијег брата Ђованија, али је ове тврдње данас тешко доказати пошто потичу од непријатеља Борџија.

Још безброј афера везано је за овог племића. За почетак, изгледа да је дељење партнера код Борџија било уобичајно - Чезаре и његов брат Хуан имали су аферу са женом њиховог брата Хофреа. Једнога дана Хуан је пронађен избоден и бачен у Тибар, а Чезаре опет био главни осумњичени.

Још и више од ових догађаја, о Чезареу су кружиле језиве приче. Једну су шапутали да је одсекао језик неком сатиричару кога је чуо да се шали на његов рачун. Други да је највише уживао да стоји на балкону изнад затворског дворишта и гађа затворенике самострелом. Трећи да је сломио отпот града Фроли тако што је Катерину Сфорцу, његову владарку ухватио и заточио у својој спаваћој соби. Шта се између њих тада догодило, ни он ни она нису никада открили. 

Ипак, највише гласина о Чезару кружиле су у вези са односом који је имао са својом сестром - Лукрецијом Борџијом…

Лукреција Борџија била је очева љубимица рођена као још једно од његове ванбрачне деце. По његовом наређењу, одвојена је од мајке и дата на чување очевој рођаци. Слично као и брата, описују је као прелепу девојку. Била је златокоса и префињена, белог врата и бисерних зуба, уз то и врло образована - од раног дјетињства учила је латински, упознала се са поезијом, музиком и сликањем на порцелану.

Први просци су је испросили пре него што је напунила 11 година, али их је њен отац након што је постао папа одбио тражећи моћнијег појединца да преко брака са њим веже своју породицу.

Са 12 година Лукреција је дата владару Пезара, удовцу у годинама, Ђованију Сфорци. Приређено је величанствено венчање, којем је присуствовало пола Рима. Међутим, брак није дуго потрајао, а шта је томе био разлог данас није баш најјасније. 

Највероватније су Борџије схватиле да Лукрецијину руку могу да понуде много бољем просцу. Несрећног младожењу прогласили су за импотентног, да је његова млада жена и даље девица и да брак треба поништити због "неконзумирања".

Сфорца се заклео да ће се осветити Борџијама. Наводно је изјавио како је "упознао своју жену безброј пута, али да ју је папа одвео од њега ни због чега другог него да сам спава са њом".

И заиста, било је много оних у Риму који су веровали да има "нешто болесно" у односу папе и Лукреције и да су Лукреција и њен брат Чезаре такође љубавници. Да ли је ово тачно или није, данас је немогуће утврдити. Тек. Сфорца је био принуђен да потпише поништење брака, напустио је Рим, а Лукреција је била слободна.

А онда се Римом пронела прича да млада лепотица "шврља" и то са шпанским племићем Педром Калдероном, папским коморником. Шушкало се чак и да је Лукреција трудна, а Калдерон је једног дана једноставно пронађен мртав у Тибру. Главни осумњичени је, погађате, био Лукрецијин брат Чезаре, али злочин наравно, никада није расветљен. 

Лукреција је родила сина који је касније постао  војвода од Напија. Његово порекло је остало обавијено мистеријом, а шушкало се чак и да је плод инцеста и да је прави отац детета заправо био Чезаре. 

Следећа партија за Лукрецију такође је била смишљена из политичких разлога. Био је то Алфонсо, војвода од Бишељијеа, ванбрачни син краља Напуља. Пар је живео релативно складно док младожења и младин брат нису дошли на ратну ногу.

И опет, Алфонсо је завршио мртав. Ипак, изгледа да је Лукреција гајила бар неку дозу наклоности према њему јер је познато да је била у дубокој жалости, на неко време се повукла из јавности и наводно била бесна на брата. 

Ако је нешто од ових говоркања и било истина, њена љутња није дуго трајала. Лукреција се на наговор оца по трећи пут удала и то за Алфонса, сина војводе од Фераре. И даље је била предмет оговарања и сплетки и њено име помињало се у вези са многобројним љубавницима које је имала.

И поред свог богатства које су имали и страха који су око себе ширили, моћ Борџија почела је да бледи након смрти папе Александара ВИ 1503. године. 

Иако је био способан војсковођа и државник, Чезаре је имао проблема да настави успешну владавину без подршке папства. Ухапсио га је нови папа - Пије ИИИ, побегао је из затвора, али је његову коначну пропаст изазивао избор за папу смртног непријатеља Борџија - кардинала Ђулијана дела Ровере. Погинуо је 1507. у бици код Наваре. 

Чезареова оригинална гробница је била у цркви Санта Марија у Вијани. На њој је писало: "Овде лежи у мало земље онај кога су плашили сви, онај који је држао мир и рат у својој шаци". Међутим, 1537. локални свештеник наређује да се његови остаци преместе на локацију изван цркве.

Што се Лукреције тиче, и данас је питање да ли заслужује ружну репутацију која је вековима прати.  Извесније је да је у рукама оца и брата она била само оруђе које су користили по потреби у политичке сврхе, а она није имала довољно снаге да се томе одупре. И поред чињенице да је по томе најпознатија, нема доказа да је било кога икада отровала. 

Живела је у Ферари и имала бројну децу. Важила је за велику мецену уметности и заштитницу уметника. Умрла је 1519. после једног прераног порођаја. Имала је само 39 година.

Њихови многобројни потомци вековима су кројили политичку слику Европе и били међу најмоћнијим припадницима племства "старог континента".