Бурна прича једне од најлепше жене на свету: Отац је одбацио, волела свим срцем, Тито јој спремао штрудлу

Једна од последњих великих дива светског филма у својим мемоарима "Јуче, данас, сутра" открила је детаље свог бурног љубавног живота у којем су се нашли и највећи холивудски заводници.

Без обзира на то што њена слава не бледи деценијама, италијанска лепотица успела је да сачува ауру тајновитости.

Цели живот инсистирала је на чувању приватности и достојанства, чак и у својим мемоарима који су изашли 2014. године "Јуче, данас, сутра".

Но, ипак, глумица је одала неколико тајни из свог бурног љубавног живота. Писала је о својим славним удварачима, међу којима су били Марлон Брандо, Питер О’Тул и Кери Грант, пишу "24 сата".

За потребе биографије, легендарна дива присетила се свог детињства обележеног ванбрачним рођењем и ратом. Присетила се и својих првих корака у свету моде, а затим и филма, сарадње с колегама, тешких тренутака и искушења.

Идеја о исповести родила се када је пронашла кутију с пожутелим писмима и старим фотографијама. Многа од тих писама нашла су место у новој биографији, међу којима је и оно упућено баки, очевој мајци, дан после Софијине прве причести.

- Вољена бако, јуче сам добила твоје писмо са чеком на 300 лира. Хвала ти што се занимаш за мене, а како не могу лично писати оцу, јер немам његову адресу, молим те да му захвалиш на новцу који ми је послао послао - писала је Софија Лорен.

Споменуто писмо, као и готово цела књига, јасно говори о компликованом и тешком детињству славне глумице. Рођена је 20. септембра 1934. као ванбрачно дете у Риму. Њен отац, Рикардо Шиколоне, дао јој је своје презиме, али није хтео да се ожени њеном мајком, учитељицом клавира Ромилдом Вилани. Четири године касније, пар је добио још једну ћерку, Марију, али Рикардо није хтео да је призна.

Софија је живела с мајком, сестром и мајчиним родитељима у Позулију, близу Напуља. У биографији је открила да је до пете године деду звала тата, баку мама, а своју младу мајку је звала "мамита".

- Молила сам бога да мама не долази у моју школу јер сам се стидела себе крај њене раскошне лепоте. Била је претерано плава, превише висока, прелепа и, поврх свега, неудата. Ја сам била црна, мршава и висока девојка коју су звали чачкалица - открила је Лорен.

Али, све се, додаје, променило преко ноћи, када је напунила 14 година.

- Одједном су почели да се окрећу за мном на улици, мушкарци су звиждали, а жене су се дошаптавале једна с другом. Био је то врло чудан осећај - присетила се.

Почела је да побеђује на локалним изборима за мис, а на наговор мајке која је и сама сањала глумачку каријеру, почела је да иде и на аудиције. Са 16 година појавила се у култном филмском студију "Ћинећита" у Риму, где је добила улогу статиста у филму "Quo Вадис" Мервина Лироја.

- Гледала сам усхићено у Роберта Тејлора и Дебору Кер. И то што сам дисала исти ваздух као они учинило ме је најсрећнијом на свету - записала је глумица.

Када је дошао тренутак да се појави у кадру, у сцени с њом глумила је и супруга њеног оца. Софија је тај тренутак назвала "једним од најтежих у животу".

Тада је, каже, схватила да жели да се одрекне презимена човека који се одрекао ње.

Прву велику улогу добила је 1953. у филмској верзији опере "Аида", и то зато што је њена славнија земљакиња Ђина Лолобриђида одбила улогу.

Годину дана касније, снимила је два филма у којима су се догодила два пресудна познанства у њеној каријери - с редитељем Виториом де Сиком и глумцем Марселом Мастројанијем. Де Сика ће је 1962. филмом "Ла Циоциара" одвести до Оскара, првог у њеној каријери и првог додељеног главној глумици у страном филму. Тројац Лорен - Де Сика - Мастројани створиће ремек-дела светске кинематографије, попут "Јуче, данас, сутра" и "Брак на италијански начин".

- Хемија међу нама је била готово опипљива, и то је оно што су људи видели и на екрану. Стално су нас питали да ли је било нечега међу нама. Одговор је не. Били смо најбољи пријатељи целог живота - рекла је глумица.

Пред њеним ногама падали су Ричард Бартон, Питер Селерс, Марлон Брандо... Чак ни брачна понуда Керија Гранта није је одвратила од 22 године старијег, ожењеног и за главу нижег продуцента Карла Понтија.

Након што је седамдесетих година прошлог века засновала породицу, одлучила је да се ретко појављује у филмовима и фокусира на улогу мајке.

Иначе, инспирацију за своје уметничко презиме Лорен добиа је инспирисана именом шведске глумице Марте Торен.

- Био је старији од мене и много више од љубави, представљао је оца којег никада нисам имала - признала је дива.

Њихова веза почела је као скандалозна прељубничка афера, због које су чак и позивани пред суд, али су њих двоје преживели све: оптужбу за бигамију, блуд, његов развод, претње Католичке цркве, два побачаја, Софијине бројне удвараче...

Лепа глумица никада није дозволила да неко посумња у њену љубав према Понтију. На врхунцу славе, из наручја филмских љубавника за којима су уздисале жене широм света, враћала се "свом Карлу" и њиховим синовима. И тако педесет година. Остала му је верна до његове смрти, 2007. године.

Када су је новинари упитали да ли је размишљала да се поново уда, одговорила је: "Никада више. Немогуће је волети два пута у животу".

Познато је да су Јосипа Броза Тита на његовом имању на Брионима посећивале многе филмске звезде. Тито се посебно спријатељио са Софијом, која је код њега провела 15 дана. Италијанска дива дошла је са својим сином, који је тада имао годину и по дана.

- Она је за време посете правила сосеве за шпагете у великим количинима, било је величанствено. Тито је заузврат спремио загорску штрудлу са јабукама. Тесто је развлачио на столу. Уживао је у томе - рекла је сестра Јованке Броз.

Следећа награда Америчке филмске академије стигла је 1991. године за целокупну каријеру.

Осим тога, Софија је освојила пет Златних глобуса, једног Златног Лава, један Греми, једно признање "Coppa Волпи" на Фестивалу у Венецији, 10 "Давиде ди Donatello".

Амерички Филмски институт је 1999. године позиционирао на 21. место листе најславнијих глумица у историји филма. Једина је глумица са листе која је и данас у животу. 

- Када си мајка, никад ниси сама са својим мислима. Мајка увек мора да мисли двоструко, једном за себе, а други пут за своје дете.

- Грешка је ако мислите да, када завршите са школом, никада више не морате да научите нешто ново.

- Сексепил је 50 одсто оног што имаш и 50 одсто оног што људи мисле да имаш.

- Лепота је унутрашњи осећај који се види у људском погледу.

- Кад научиш да користиш свој ум једнако добро као пудер у камену, постаћеш истински лепа.

- Судбину углавном стварају наши поступци.

- Ништа не чини жену више лепом од веровања да она јесте прелепа.

- Никад нисам покушала да заборавим детаље из прошлости, иако су неки били болни. Не разумем људе који се крију иза своје прошлости. Све што проживиш ти помаже да постанеш особа каква си сада.

- Ићи напред у тешкој професији изискује веру у себе. Због тога неки људи са осредњим талентом, али са великим унутрашњим погоном, иду много даље од људи са далеко супериорнијим талентом.

- Ако никад ниси плакао, твоје очи никад не могу бити лепе.

- Реч "акција" ме је одувек ослобађала. Трансформација је нешто што не могу да објасним, превише анализе је може уништити.

- Мислим да заводљивост долази изнутра. То је нешто што имаш или немаш, то стварно нема везе с грудима или бутинама или пак с пућењем усана.

- Многи људи мисле да желе ствари, али заправо не поседују снагу, дисциплину. Верујем да добијеш оно што желиш тек ако то довољно јако желиш.