Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Ово сигурно нисте знали: Ево ЗА ШТА ЗАПРАВО СЛУЖИ РУПА НА ОТВАРАЧУ на лименци!

03.09.2023. 09:30
Пише:
Србија Данас
Limenka
Лименка / Извор: Фото: Shutterstock

Занимљивост за коју вероватно нисте раније чули

За лименке из каквих данас пијемо заслужан је амерички инжењер Ермал К. Фрејз. Он је 1963. године патентирао своју идеју за отварање лименке, тзв. отварање на повлачење.

ПУЦАЛИ НА ЉУДЕ! УБИЈЕНО ДВОЈЕ ТУРИСТА! Незапамћена трагедија на једном од омиљених српских дестинација

ПУЦАЛИ НА ЉУДЕ! УБИЈЕНО ДВОЈЕ ТУРИСТА! Незапамћена трагедија на једном од омиљених српских дестинација

СПРЕМАЛА ХРАНУ - ЧИМ ЈЕ ПОМИРИСАЛА НАСТАО ХОРОР Смрт младе девојке шокирала све: Први симптом био је свраб у грлу... (ВИДЕО)

СПРЕМАЛА ХРАНУ - ЧИМ ЈЕ ПОМИРИСАЛА НАСТАО ХОРОР Смрт младе девојке шокирала све: Први симптом био је свраб у грлу... (ВИДЕО)

ДЕВОЈКА БУКВАЛНО ЛЕТИ ПО ВЕТРУ Олуја каква се не памти - невероватан снимак на мрежама, јавност да буде на опрезу (ВИДЕО)

ДЕВОЈКА БУКВАЛНО ЛЕТИ ПО ВЕТРУ Олуја каква се не памти - невероватан снимак на мрежама, јавност да буде на опрезу (ВИДЕО)

Та рупа на отварачу лименке сока може да послужи за држање сламчице на месту чиме је испијање текучности лакше. Наиме, отвор за испијање на лименци може да буде јако прљав, препун бактерија и вируса, јер ко зна где је та лименка све била док није дошла до вас.

Пре његовог изума лименке са напицима су се отварале посебним отварачем који је он једног дана 1959. године заборавио код куће, па је лименку једва отворио. Тада му је синуло да би требало да се отварају једноставније, да не зависе од засебног отварача. И успео је у томе.

Прве сламчице су биле од трске

Сламчице су још давно, пре више од 6000 година, користили стари Сумерци када су заједно испијали пиће из заједничке посуде. Њихове сламчице су биле дугачке и направљене од трске.

За сличан дизајн какав познајемо данас заслужан је Американац Марвин Честер Стуон. Најпре је експериментисао једном врстом траве, али та сламка је била нестабилна и остављала је укус траве у пићу и талог. Потом је у руке узео папир, заправо траку папира коју је омотавао око оловке, залепио и оловку извукао.

Али и ту је постојао проблем јер папир и течност не иду заједно, па је папирну сламку додатно обложио папиром. Идеју је патентирао 1888. године и кренуо с производњом. Сламке су биле дугачке 22 центиметра.