Читав град живи у једној стамбеној згради: Ту су и станови, продавница, амбуланта, полицијска станица, црква... а ево шта још чини ово место јединственим (ВИДЕО)

Скривено у једној од најпопуларнијих туристичких дестинација Аљаске, налази се место које не личи ни на једно друго - Витијер. У њему живи свега 263 становника, а сви они деле исти дом - чувени Бегич торањ.

Оно што ово место чини јединственим јесте чињеница да читава популација живи, ради и дружи се под једним кровом - унутар зидова једне четрнаестоспратне зграде.

Изграђена током Хладног рата као војни објекат, зграда данас функционише као мала самоодржива заједница - у њој се налазе станови, продавница, пошта, амбуланта, црква, па чак и полицијска станица.

Овакав начин живота ствара снажан осећај заједништва међу становницима и комбинује изолацију и блискост у свакодневици.

Град под једним кровом

Бегич торањ није само стамбена зграда, већ срце целог Витијера. Унутар њега се налази све што је потребно за живот: школа, продавница, пошта, здравствена служба и полиција.

Таква организација живота има и практичне разлоге - зиме су изузетно сурове, са обилним снегом и јаким ветровима који могу да изолују град данима. Зато је за становнике безбедније и једноставније да живе у истој згради и имају све услуге надохват руке.

Становници описују живот у торњу као удобан и заједнички - чести су роштиљи, заједничке прославе и догађаји, а односи су блиски, готово породични, пише The Сун.

Природни рај и сведок историје

Витијер се налази на улазу у канал Пасаж и пружа величанствен поглед на планине Чугах и Принц Вилијамов залив.

Окружен је националним парком Чугах, другом по величини у САД, и богат дивљим животињама – од морских видри и фока до китова грбаваца.

Клима је субполарна океанска – годишње падне готово 5 метара кише, што Витијер чини једним од најкишовитијих места у САД.

Град је и сеизмички активан - 1964. га је погодио катастрофалан земљотрес на Велики петак, најјачи у историји Северне Америке, који је изазвао разорне цунамије.

Тунел ка свету

До Витијера се долази кроз меморијални тунел Антон Андерсон, дугачак 4 километра - најдужи друмски тунел у Северној Америци.

Тунел се наизменично користи за железнички и друмски саобраћај, према строго одређеном распореду. Отварање тунела за аутомобиле 2000. године потпуно је променило доступност града и омогућило развој туризма.

Мали град, велики значај

Витијер данас има луку, важну за рибарство, транспорт и туризам. Сваког лета кроз град прође више од 700.000 посетилаца, који крећу одавде на крстарења по глечерима и фјордовима Принц Вилијамовог залива.

Град је тако постао необична мешавина мира и живости – дом за малобројне становнике и пролазна лука за хиљаде авантуриста.

Од прастарих рута домородачких народа, преко војне базе из Другог светског рата, до данашње заједнице која живи као породица под једним кровом, Витијер је прича о отпорности, јединству и животу на крају света.