ЦИВИЛИЗАЦИЈА КАКВУ ПОЗНАЈЕМО ЋЕ НЕСТАТИ АКО НЕ ПРИПАЗИМО: Корона је само "генерална проба" НАЈГОРЕ ТЕК СЛЕДИ?

Ако не променимо начин живота, нови, још опаснији вируси неминовно стижу. Проблем на који указује лекар др Мајкл Грегер, који се бави научним радом, су зоонозе - болести које се преносе са животиња на човека.

Инфекције које се шире на овај начин увек су озбиљан удар на имуни систем људске врсте, са потенцијално фаталним последицама незамисливих размера.

На епидемијској скали снаге, ковид-19 са смртношћу од око 0,5 до 1% је рецимо снаге између два и три. Снажан је, али не "катарстрофично снажан".

Али, вирус који потенцијално може да се појави, када дође, биће сто пута гори, категорија "пет" значи да ће свака друга оболела особа умрети. И ако се то догоди, цивилизација какву познајемо ће нестати.

Др Грегер сматра да је извор свих проблема чињеница да човек једе месо, и да су највећа опасност фарме за узгој живине. Донекле је вероватно у праву, али ваља напоменути да је он загрижени поборник исхране засноване на намирницама биљног порекла, и како сам признаје, он је "човек слатког кромпира, кеља и сочива".

Али, ако занемарите то, он је и научник који се озбиљно позабавио инфективним болестима, само у његовој новој књизи има 3.600 фуснота и референци које се односе на научне радове на тему инфективних болести.

Његов закључак је да људску врсту тако рањивом на најгоре врсте епидемија чини блиска повезаност са животињама: узгајамо их, убијамо и једемо. И зато смо тако осетљиви на зоонозе, болести које нам преносе животиње, и које разарајуће делују на наш имуни систем.

Вируси су генерално безопасни за првог домаћина, али, мутирају, прилагођавају се различитим врстама и постају смртоносни.

Туберкулоза нам је, рецимо, дошла преко коза, богиње преко оваца и коза, за мале богиње можемо да "захвалимо" камилама, лепра је до људи стигла преко водених бивола, велики кашаљ преко свиња…

Типично, зоонозе не прелазе са домаћина на људе директно, већ преко "моста", друге врсте која је преносилац.

САРС је са слепих мишева на људе прешао преко цибетке, код МЕРСА су посредник биле камиле, за ковид-19 се сумња да је тај "корак између" био панголин, угрожена врста која се сматра деликатесом у неким деловима света, а неки делови тела ове животиње користе се и у традиционалној медицини.

Кад је корона вирус стигао међу људе, ширио се невероватном брзином, захваљујући глобализацији, довео нас у ситуацију у којој смо сада.

А то "није ништа", у поређењу са оним што може да се деси следећи пут, кад вирус пређе тај "мостић између врста", који ће у наредном "покушају" највероватније бити једно од најраспрострањенијих створења на овом свету - добро, старо пиле.

Широм света има око 24 милијарде пилића/кокошака, и тај број удвостручио се током последњих 20 година. Узгајају за исхрану, живинско месо генерално је јефтино, јаја се широм планете користе у незамисливим количинама, а све то захваљујући фармама за узгој у којима пилићи свој кратки век проводе у језивим условима, у кавезима, насилно храњени, уз додатак хормона и којекавих хемикалија да би порасли што брже за што краће време, тако да добит буде највећа могућа, јасно.

- Западњачка цивилизација може до миле воље да се уљуљкује у ксенофобној контемплацији над смртоносним вирусом, и сваљује кривицу на друге културе у којима се у исхрани користе животње на које нисмо навикли, али највећа опасност прети "из нашег сопственог дворишта" - упозорава др Грегер.

А ако се испостави да су његова предвиђања била близу истине, болест која ће стићи преко живине, највероватније неки тип инфлуенце, могла би да нас збрише с лица земље. Научници се генерално слажу да ће следећа велика пошаст бити неки тип вируса инфлуенце, којима је припадао и смртоносни вирус грипа којим је 1918 - 1920. било заражено најмање 500 милиона људи (трећина светске популације у то доба), од којих је око 10 одсто, а можда и више.

Ту епидемију Светска здравствена организација описује као "најсмртоноснију болест која се догодила у историји људског рода".

Од шпанског грипа за годину дана умрло је више људи него што је куга, "црна смрт", у средњем веку однела живота за сто година. И више људи за 25 недеља, него што је од сиде умрло за 25 година. То само да стекнете представу о размерама.

Уз то, смрт је долазила брзо, али не и нежно. Шпански грип почињао је кашљем и боловима у мишићима, затим је долазила температура, грозница и на крају у многим случајевима крварење из носа, ушију, очију.

Да не мрачимо детаљима, навешћемо још само податак да је аутопсијама преминулих у то доба утврђено да су плућа особа које су умрле од шпанског грипа била шест пута тежа него што је уобичајено, од крви која се у њима накупљала.

Сезонски грип, онај који се јавља сваке године "циља" старе и нејаке, али овај из 1918. збрисао је људе у пику животне снаге, смртност је била застрашујућа, највиша у групи између 20 и 34 године.

После две године, престао је да се шири, јер су сви који су дошли у контакт са вирусом или умрли, или су стекли имунитет (ако су имали среће), и понестало му је "домаћина". Деценијама је порекло овог вируса било непознаница, а 2005. доказано је да је шпански грип дошао међу људе преко птица.

Од тог масовног помора почетком 20. века, птичји грип задржао се на свом примарном домаћину, птицама, неко време. Али, вируси никад не мирују.

И 1997. појавила се нова врста, Х5Н1, који је са птица прешао на људе. Био је смртоносан, али ширио се релативно споро.

Оно што је забрињавало научнике, додуше, било је што је тај сој вируса птичјег грипа "само неколико мутација" удаљен од могућности да се у људском ткиву умножава застрашујућом брзином. Имао је, дакле, потенцијал за сценарио из ноћне море: екстремно висока смртност уз ефикасно преношење.

Како се појавио Х5Н1 у Хонг Конгу? Грегер тврди да је истрага показала да је директан или индиректан контакт са живином највећи фактор ризика.

- На сву срећу "Х5Н1" се задржао примарно међу живином, не међу људима. Али колико дуго ће остати тако? И овај и дуруги смртоносни животињски вируси и даље су ту, мутирају све време, "мотрећи из прикрајка на људе" - каже др Грегер.

А ако се поново деси, биће много горе него раније.

Као и верзија из 1918, вирус Х5Н1 напада плућа, али се не задржава тамо. Може да пређе у крвоток, и да разори друге унутрашње органе, док инфекција не захвати цело тело. И због тога треба да га се плашимо. Има потенцијал да буде бар 10 пута смртоноснији него што је био 1918.

Посматрано међу болестима од којих се разбољевају људи, смртоносније су само ебола и нелечена ХИВ инфекција.

А шта ако би се вирус преносио и ваздухом, као и додиром? Резултат би био, пише медицински журнал "Лансет" - "застрашујућа глобална катастрофа".

Шта можемо да урадимо да бисмо се спасили тако страшне судбине? Грегер је убеђен да се човек игра природом и то на своју штету.

- Морамо да порменимо начин живота. Широм света повремено букне свињски грип и птичји грип, на фармама за узгој. Извесно је да се те фарме неће затворити, али научници се слажу да начин узгоја мора да се промени. Много је мања вероватноћа да се деси опасна мутација вируса међу животињама које живе у нормалним условима, рецимо, међу онима које се крећу слободно на фармама за узгој, под природним светлом… него кад су у кавезима и проживе свој кратки живот у суровим условима - рекао је Грегер.

У многим фармама широм света, пилићи за узгој држе се у кавезима чија површина није већа од паприра формата А4, тесно збијени, у огромним просторима испуњеним кавезима до последњег центиметра. А како пилићи расту, постају крупнији и кад достигну величину за клање, можете да видите непрегледене редове кавеза претворене у "тепих" од перја. Јер пилићи у њима више не могу ни да мрдну. Толико су сабијени, да више не бисте могли да угурате шаку међу њих.

Наравно, има фарми на којима су животиње у бољим условима, али оне нису толико ризичне.

Ове у којима су пилћи набијени у мали простор, у којима је вентилација лоша, а хигијена још гора, постоје у неким деловима света. И права су "темпирана бомба".

Што је више животиња на малом простору и у лошијим условима, већа је вероватноћа да се "деси" неки нови вирус који ће прећи и на људе. А онда ће нам ђаво бити крив.

- Еволутивно, такмичимо се са бактеријама и вирусима. А нема гаранција да ће бити преживелих - писао је добитник Нобелове награде за биологију, Јозеф Ледерберг.

И можда би требало да размислимо о томе, док још није касно...