Чланице ЕУ спремају удар на Мађарску: Имају идеју како да сруше Орбана

План је да се одлуке убудуће доносе на националном нивоу, без европског консензуса, пише Политицо.

Шест дипломата је за овај портал потврдило заједничке напоре влада земаља да се санкције Русији пребаце у домаће законодавство. Тај потез би могао да угрози могућност Мађарске да стави вето на њихову обнову јер тренутно ЕУ на сваких шест месеци мора једногласно да одобри продужење мера.

"Сви ми – државе чланице и институције – треба да будемо свесни и да знамо да је могуће да санкције неће бити обновљене. Морамо да се уверимо да цео режим санкција буде отпоран“, рекао је један од дипломата, који је желео да остане анониман.

Значајно је да они који размишљају о овом потезу укључују нације које су у прошлости оклевале да наметну ограничења изван "ЕУ кишобрана", попут Белгије и Чешке, додаје Политицо. Иако се не очекује да ће све владе прихватити ту идеју, идеја је да неколико кључних земаља на тај начин ограничи утицај било каквог будућег мађарског вета.

Само неколико земаља које се граниче са Русијом до сада је увело једностране санкције, али дипломате су потврдиле да шири спектар престоница сада размишља о спровођењу сопствених мера.

Орбан је више пута претио да ће употребити вето и обећао да ће блокирати мере против руске нафте, гаса и нуклеарне технологије, упркос снажном противљењу других земаља ЕУ.

У јануару је мађарска делегација одбијала да одобри обнављање санкција свега неколико сати пре истека рока и наставка протока милијарди долара ка Русији. Амерички државни секретар Марко Рубио приватно је позвао Будимпешту да одступи и продужење мера је на крају одобрено.

Дрмање темеља на којима почива ЕУ

Европски министри спољних послова састали су се у понедељак у Бриселу како би припремили нову, 17. рунду санкција од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022.

Одбијање Мађарске да потпише закључке о рату Русије против Украјине на последњем скупу европских лидера у марту изазвало је нову дебату о томе шта радити са противљењем Будимпеште "кључним тачкама политике" ЕУ.

"Ако наш уобичајени осумњичени (Мађарска) ствара велики проблем, биће начина да се то заобиђе. Могу да кажем да би то била веома озбиљна ситуација, ако би одређена држава чланица то урадила“, рекао је трећи дипломата ЕУ, мислећи на покушај блокирања продужења санкција.

Нова владајућа коалиција у Немачкој такође се залаже за оштрији приступ земљама које наводно крше владавину права, укључујући евентуално укидање права гласа, што је очигледно усмерено против Мађарске. Међутим, земље су и даље подељени око тога како би то могло да функционише у пракси.

Док неке дипломате ЕУ сматрају да је план за пребацивање важне политике са Брисела на национални ниво далеко практичнији, савезници Украјине у Европи оклевају да предузму било какве потезе који би могли да "поткопају заједнички фронт", посебно у страху да би председник САД Доналда Трампа могао да нормализује односе са Русијом.

Четврти дипломата је потврдио да је у току "правнички рад" да се заобиђе мађарско право вета, али је упозорио да неке земље немају могућност да пребаце санкције у националне правне оквире и да би подељени приступ био слабији од пуне снаге закона ЕУ.

Чешки министар иностраних послова Јан Липавски је скептичан према изгледима за уклањање услова да се свих 27 земаља чланица сложи око кључних питања спољне политике.

"Ако немате право вета о својим кључним интересима — не ради се само о Мађарској, већ и о многим другим државама које имају виталне интересе — мислим да би Европа врло лако могла да постане много слабија“, рекао је он за Политицо.

Према Липавском, један од закључака након редовних обрачуна са Орбаном је да ће више одлука бити донето на нивоу "коалиције вољних“ — лабаве групе европских земаља која је формирана да подржи Украјину политички и војно.

"Ово се може схватити као неуспех заједничке спољне политике унутар институција ЕУ, Међутим, заиста би требало да се фокусирамо на проналажење политичког решења“, додао је он.

Пети дипломата криви Орбана јер је, како каже "изабрао изолацију и пут нелибералне демократије против очигледног интереса ЕУ и саме Мађарске".

"Пружиле су му се многе прилике, а он је одбио испружене руке. Безбедност Европе је превише озбиљно питање да би се преговарало са једном особом која ствари види за 180 степени другачије од свих осталих", реако је дипломата.

Прошлог месеца, литвански министар спољних послова Кестутис Будрис рекао је за да би поједине земље чланице могле да пронађу "национална решења“ да спрече поновни проток руског новца и робе.

"Нема много земаља са националним законодавством са националним рестриктивним мерама. У Литванији имамо, али нам је потребна јасноћа са правне стране - да ли можемо да их проширимо на секторске санкције. Али онда се поставља питање чему служи ЕУ?", рекао је Будрис.