Цунами се креће муњевитом брзином: Страх међу становништвом расте из минута у минут, сви су се бојали трагичног призора: Зашто није дошло до катастрофе већих размера?

Био је ово један од најјачих земљотреса икада забележених, али за сада није изазвао катастрофалан цунами каквог су се многи прибојавали.

Када је рано јутрос земљотрес јачине 8,8 степени погодио источну Русију, изазвао је страх међу становништвом приобалних подручја широм Пацифика, преноси BBC.

Милиони људи су евакуисани, а многи су се сетили разорних цунамија из Индијског океана на Божић 2004. и Јапана 2011. године, које су такође изазвали слични јаки земљотреси. Међутим, данашњи цунами био је знатно блажи, иако је проузроковао одређену штету.

Шта изазива мегаземљотрес?

Полуострво Камчатка је удаљено и слабо насељено, али се налази у тзв. "Пацифичком ватреном прстену", зони познатој по великом броју земљотреса и вулкана.

Горњи слојеви Земље подељени су на делове који се називају тектонске плоче и све се непрестано померају у односу једне на друге.

"Пацифички ватрени прстен" је лук састављен од тих плоча који се протеже око Тихог океана. Према подацима Британског геолошког института, чак 80 одсто свих светских земљотреса дешава се дуж овог прстена.

Одмах уз обалу Камчатке, Пацифичка плоча се помера према северозападу брзином од око 8 центиметара годишње што је отприлике двоструко брже од раста људских ноктију, али је брзо по тектонским стандардима.

На том месту долази у контакт са другом, мањом плочом тзв. Охотском микроплочом. Пацифичка плоча је океанска, што значи да је састављена од густих стена и због тога "жели" да потоне испод мање густе микроплоче.

Како Пацифичка плоча тоне према унутрашњости Земље, она се загрева и почиње да се топи и на крају практично нестаје. Али овај процес није увек гладак. Плоче се често заглаве док клизе једна испод друге, а горња плоча бива повучена надоле.

Ово трење се може нагомилавати хиљадама година, али се затим може изненада ослободити у року од само неколико минута.

Овакви потреси називају се мегаплочасти земљотреси.

- Када обично размишљамо о земљотресима, замишљамо епицентар као једну тачку на мапи. Међутим, код овако великих земљотреса, расцеп се протеже стотинама километара, објашњава др Стивен Хикс, предавач сеизмологије животне средине на Универзитетском колеџу у Лондону.

- Управо та огромна површина расцепа и померање тла на тој површини доводе до тако високе магнитуде.

Највећи забележени земљотреси у историји укључујући три најјача у Чилеу, на Аљасци и Суматри, сви су били мегаплочасти земљотреси. А полуострво Камчатка је познато по снажним потресима.

Заправо, још један изузетно јак земљотрес, магнитуде 9 степени погодио је област мање од 30 километара од данашњег епицентра 1952. године, наводи Амерички геолошки завод (УСГС).

Зашто овај цунами није био тако разоран као претходни?

Овакво нагло померање плоча може избацити огромне количине воде нагоре, које се потом крећу ка обали као цунами таласи. На отвореном океану, цунами може да се креће брзином већом од 800 км/х отприлике колико лети путнички авион.

У тој фази, размак између таласа је врло велик, а сами таласи су ниски ретко виши од једног метра. Али како цунами уђе у плиткије приобалне воде, он се успорава, често на свега 30–50 км/х.

Размак између таласа се смањује, а висина им расте што у коначници може створити прави водени зид када стигне до обале.

Међутим, чак и веома снажан земљотрес не мора нужно да изазове високе цунами таласе који дубоко залазе у копно.

Данашњи земљотрес је, према руским властима, изазвао таласе висине до 4 метра у појединим деловима источне Русије. Али то је далеко мање у поређењу са таласима висине неколико десетина метара током разарајућих цунамија у Индијском океану 2004. и Јапану 2011.

- Висину цунами таласа додатно одређују и локални облици морског дна у близини обале, као и облик обале где талас стиже, рекла је професорка Лиза Мекнил, стручњакиња за тектонику са Универзитета у Саутемптону.

- Ти фактори, заједно с густином насељености обале, утичу на то колико озбиљне последице цунами може имати, додала је професорка Мекнил.

Почетни извештаји Америчког геолошког завода (УСГС) навели су да је епицентар земљотреса био на релативно малој дубини око 20,7 километара испод површине Земље.

Таква плитка дубина може изазвати веће померање морског дна, а самим тим и веће цунами таласе али је тешко то са сигурношћу рећи у кратком року након догађаја.

- Једна од могућности је да су модели за цунами можда узели конзервативну процену дубине земљотреса, рекао је др Стивен Хикс и додао:

- Теоретски, ако бисте померили земљотрес још 20 километара дубље, то би заправо значајно смањило амплитуду цунами таласа.

Бољи системи за рано упозоравање

Још један важан фактор јесте развој система за рано упозоравање. Због честе појаве земљотреса у пацифичком региону, многе земље су успоставиле центар за упозорење на цунами. Они путем јавних објава шаљу упозорења становништву да се евакуише.

Такав систем није постојао када се догодио разорни цунами 2004. године на дан после Божића, због чега многи људи нису имали времена да побегну.

Више од 230.000 људи је тада изгубило живот у 14 земаља Индијског океана. Системи раног упозоравања су кључни јер научници још увек немају могућност да тачно предвиде када ће се земљотрес догодити.

Амерички геолошки завод је десет дана раније забележио земљотрес магнитуде 7,4 степена у истом региону.

Ово је можда био претходни потрес, рано ослобађање енергије али није индикатор тачног времена будућег земљотреса, објаснила је професорка Мекнил.

- Иако можемо да користимо брзину кретања плоча, ГПС за мерење тренутних кретања и када су се догодили претходни земљотреси, ове информације можемо да користимо само за прогнозе вероватноће земљотреса, рекла је она.

Геофизички завод Руске академије наука (ГС РАС) ће наставити да прати регион јер очекује да би накнадни потреси могли да се наставе наредног месеца.

Извор: Србија Danas/BBC/Agencije