НИЗ ЛОШИХ ОДЛУКА: Десет разлога због којих би Трамп МОГАО ДА ИЗГУБИ изборе у новембру

У Сједињеним Америчким Државама ближе се избори, а актуелни председник Доналд Трамп мораће поштено да засуче рукаве ако мисли да победи јер му је земља у хаосу. Иако је деловало да је његов реизбор практично сигуран, дешавања која су обележила протеклу и почетак ове године, показују да се његова фотеља у Белој кући опасно задрмала.

Који су проблеми са којима се суочио Трамп?

На првом месту - корона вирус. Од избијања пандемије корона вируса Америка је са данашњим даном, према подацима Worldofmeters.com, забележила рекордних 1.816.897 случајева инфекције, 105.557 умрлих, а 535.238 опорављених. У све три категорије САД су на првом месту ове црне листе и чине око петину од укупно 6.172.302 случајева заразе у свету, док је удео у смртним случајевима око трећина.

Амерички председник, који на почетку избијања епидемије у САД није уопште био забринут, пребацио је кривицу за лоше управљање у здравственој кризи на Светску здравствену организацију, која је након извесног колебања прогласила пандемију 11. марта. Трамп је, додуше, већ следећег дана објавио да обуставља сва путовања из Европе у САД, кривећи Европску унију да није реаговала довољно брзо и да су европски путници донели вирус у његову земљу.

Светска здравствена организација

Потом је 15. априла објавио да обуставља финасирање СЗО. Он је оптужио светску организацију да је промовисала "кинеске дезинформације" и оценио да је то у САД довело до већег ширења епидемије "кинеског вируса", како га Трамп зове, него што би се иначе догодило. Десет дана касније руски премијер Михаил Мишустин потписао је налог да се светског организацији уплати девет милиона за борбу против смртности породиља, одојчади и деце.

Трамп је у петак на конференцији за новинаре рекао да ће САД прекинути односе са СЗО и да ће средства намењена тој организацији преусмерити на друге. Тврдећи да Кина потпуно контролише СЗО упркос томе што САД издвајају 450 милиона долара годишње за организацију, а Кина 40 милиона. Трамп је додатно продубио јаз са азијским џином с којим је у трговинском рату и затегнутим односима по бројним другим питањима још од 2018.

Трамп је те године почео да уводи тарифе и друга трговинска ограничења због наводне "неправичне трговинске праксе" Кине. Након што су средином јануара Трамп и кинески вице премијер Лиу Хе потписали Економски и трговински споразум у Вашингтону, Кина је изузела са своје листе тарифа скоро 700 америчких производа, док су САД почетком марта одобриле изузеће од царине на различите врсте медицинске опреме, усред здравствене кризе.

Пандемија, међутим, није утицала само на трговински рат. У САД је забележена незапосленост каква се не памти од времена Велике депресије. У априлу је више од 20 милиона Американаца изгубило посао, а стопа незапослености је била више него троструко већа откако је пандемија корона вируса уздрмала глобалну економију.

Кина

Трговина и корона вирус нису једина поља сукоба на релацији САД-Кина. Друго жариште је Јужно кинеско море, у којем Кина има велике територијалне претензије, а САД свако мало пусте ратни брод да прокрстари спорним водама позивајући се на начело слободе пловидбе. Такве "провокације" су честе и са једне и са друге стране, а не очекује се да ће ти сукоби посустати у скорије време.

Питање статуса Хонгконга и Тајвана такође су болне тачке у њиховим односима.

Са савезничком Великом Британијом САД су у петак у Савету безбедности Уједињених нација отвориле питање статуса Хонгконга након што је Кина објавила да ће увести нови закон о безбедности. Сматра се да ће нови закон угрозити драгоцену аутономију кинеског града, а Трамп је још прошле недеље најавио оштру реакцију.

Код Трампа реакција обично подразумева санкције. Он је у петак рекао да је упутио своју администрацију да започне процес укидања посебног третмана за Хонгконг и истакао да је Кина прекршила обећање у вези са аутономијом града. Наравно, најавио је да ће САД увести санкције појединцима који су одговорни за гушење аутономије Хонгконга.

Што се тиче Тајвана, ситуација се значајно променила у јуну прошле године, кад су САД јасно рекле да је Тајван независна држава. Тада је кинески министар одбране Веи Фенге поручио да ће кинеска војска реаговати ако се неко усуди да одвоји Тајван од Кине.

Кина, која гледа на Тајван као на своју одметнуту покрајину, у јулу 2019. је саопштила да ће увести санкције америчким фирмама које учествују у уговорима за продају тенкова, пројектила и повезане опреме Тајвану, наводећи да нарушавају њен суверенитет и националну безбедност.

Отворено небо

Трамп, који себе сматра "великим преговарачем", до сада је повукао своју земљу из толико споразума да делује да ће САД остати изоловано острво у океану међународне заједнице.

Он је 21. маја објавио да се САД за пола године повлаче из међународног споразума Отворено небо који омогућава ненаоружане, извиђачке летове изнад територија земаља потписница. Овај пут, Трамп је кривицу за то пребацио на Русију, наводећи да она крши споразум и да се снимци који се праве током летова могу брже и јефитније добити од америчких или комерцијалних сателита.

Тада је његов саветник Роберт О'Брајан рекао је да је Трамп јасно указао да његова земља неће бити део међународних споразума које крше друге стране и који нису више у америчком интересу. Трамп је истакао да је због руског кршења споразума неодрживо да САД остану у споразуму, али додао да постоји могућност да ће преиспитати ту одлуку.

Климатски споразум

Трамп је још у јуну 2017. објавио да се његова земља повлачи из Париског споразума о смањењу гасова стаклене баште, поново пребацујући кривицу на Русију. Он је рекао да Русија није поштовала споразум и да ће се САД тренутно повући из њега.

- Али, постоји шанса да ће доћи до новог споразума - рекао је тада Трамп додајући да је Париски споразум "пример пристајања Вашингтона на договор који штети САД а иде у корист другим компанијама".

САД су тако у новембру прошле године започеле процес повлачења из климатског споразума,о чему су формално обавестиле УН. Повлачење ће ступити на снагу за годину дана.

Споразум са Ираном

Почетком маја 2018. Трамп је најавио да ће се САД повући и из нуклеарног споразума са Ираном потписаног у време његовог претходника Барака Обаме. Такође је најавио да ће увести економске санкције Ирану, које су укинуте 2015. након потписивања "трулог" споразума, како га је назвао. Годину дана касније и Иран је најавио "делимично повлачење".

Председник Хасан Рохани није, међутим, рекао које ће тачно обавезе Иран престати да испуњава. САД и Иран имају посебно тежак однос откако је Трамп преузео мандат 2016. Он жели да поново преговара о нуклеарном споразуму и прошири његов обим.

Трамп је у јануару ове године најавио да ће од савезника САД затражити да се повуку из иранског нуклеарног споразума.

Споразум ИНФ

САД су одлуку о повлачењу из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета објавиле 1. фебруара прошле године уз остављање рока Русији да исправи кршење споразума или ће повлачење бити трајно, како је навео Трамп.

- САД ће укинути своје обвезе из споразума ИНФ и почети процес повлачења из споразума који ће бити довршен за шест месеци осим ако Русија не испоштује своје обавезе и уништи све ракете, лансере и опрему која крши споразум - рекао је тада Трамп.

У августу 2019. су САД званично напустиле ИНФ, након што је руски председник Владимир Путин претходно у марту потписао повлачење Русије из споразума, указујући да би он могао да се поново активира "уколико САД елиминишу ранија кршења" својих уговорних обавеза.

Овај споразум је посебно важан јер представља камен темељац међународне безбедности откада су га САД и СССР потписале 1987. године. Њиме се забрањује развој и употреба копненог нуклеарног оружја с дометом између 500 и 5.000 километара.

НАТО

Трамп има проблем и са војном алијансом. Његова администрација је у новембру прошле године одлучила да смањи финансирање НАТО буџета са 22 на 16 одсто од укупне суме, док ће губитке морати да надокнаде Европа и Канада.

Трамп је претходно више пута инсистирао и критиковао одређене чланице попут Немачке, да повећају своје доприносе на два одсто БДП-а. Немачка је пристала да повећа своје трошкове, али 2031, а тренутно само шест земаља у НАТО касу издваја по два одсто БДП-а - то су Летонија, Литванија, Естонија, Грчка, Пољска и Велика Британија. Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг је тада рекао да ће "САД сада плаћати мање а Немачка више".

Г7

Амерички председник данас је одложио и самит Г7, који је требало да буде одржан у јуну, најмање до септембра. Он је рекао да жели да на тај скуп позове и Русију, Аустралију, Индију и Јужну Кореју и да сматра да група индустријски најразвијенијих земаља више не представља оно што се дешава у свету.

- То је веома застарела група земаља - оценио је Трамп.

Г7, поред Сједињених Америчких Држава чине и Канада, Француска, Велика Британија, Немачка, Италија и Јапан.

Протести у САД

Нови проблем с којим се суочила Трампова администрација уочи избора су жестоки, насилни протести широм САД због смрти Афроамериканца Џорџа Флојда током полицијског привођења. Протести су захватили више градова, од Њујорка до Лос Анђелеса, а у 25 места у 16 држава уведен је полицијски час.

Са Флојдовом породицом су разговарали и Трамп и његов демократски ривал на председничким изборима Џозеф Бајден. Иако Трамп није открио детаље, брат преминулог Филонис Флојд рекао је да је њихов разговор био "веома брз".

- Није ми ни дао прилику да проговорим. Било је тешко... - рекао је Филонис додајући да се потом обратио Бајдену молећи га да донесе правду у случају смрти његовог брата.

Бајден је рекао да је покушао да породици пружи утеху и указао да су земљи потребне "стварне полицијске реформе".

Трамп, који је у понедељак исмевао Бајдена због ношења заштитне маске на лицу, уочи избора појачао је своју реторику, посебно према Кини. Он се обично на Твитеру оглашава по свим питањима, а оно што му не иде у прилог често карактерише као лажне вести - попут тврдње да су се Руси мешали у претходне председничке изборе због чега је против Трампа чак покренут процес импичмента у децембру прошле године.

"Магични" Трамп

Трамп, који је још пре првог мандата важио за богатог и утицајног, пословног човека, највише се поузда у економију, која је његов адут на изборима. Он не одустаје од покушаја да пре избора среди што више споразума, укључујући спорни нуклеарни програм Северне Кореје. Чак је најавио и да ће амерички астронаути летети на Марс, након што је у суботу у орбиту полетела прва приватна летелица са људском посадом, у жељи да стекне што више поена на плану обављених послова.

Међутим, анкете му не иду у прилог. Према подацима портала Realclearpolitics.com, Бајден води са 48,4 одсто спрам Трампових 42,5. Анкета Ипсос/Ројтерс у априлу показала је да Бајден води над Трампом са далеко већом маргином него Хилари Клинтон уочи избора 2016. - чак 45-39 одсто.

Трамп је на Твитеру већ указао на могућност оспоравања изборних резултата.

- Нема шансе да ће гласање путем поште бити ишта мање од суштински преваре. Поштански сандучићи ће се оробити, гласови ће се кривотворити и чак илегално штампати и потписивати на превару... Ово ће бити наштимани избори. Нема шансе - навео је Трамп на Твитеру 26. маја.

Његов напад на систем поштанског гласања - усред здравствене кризе - говори да ће одбити валидност гласања, као што је Бајден и предвидео крајем априла.

- Запамтите моје речи, мислим да ће покушати да некако одложи изборе, изађе са образложењем зашто се не могу одржати. То је једини начин на који он мисли да може да победи - рекао је тада Бајден.

Трамп је почетком априла рекао да је гласање преко поште "грозно" и "коруптивно", а пре него што се Бајден огласио главни амерички епидемиолог Ентони Фаучи рекао је да не може гарантовати безбедност људи ако би се гласање обавило физички на биралиштима у новембру.

Бајден је критиковао Трампа што хоће да блокира ванредне фондове Америчкој поштанској служби, која би ове јесени требала да се бави са милионима гласачких листића. Бајден је рекао да је то доказ да Трамп већ покушава да "поткопа" изборе и отежа гласање становницима земље.

Иако Бајден води према анкетама, не треба заборавити Трампову изненађујућу, "магичну" победу 2016. Американци као да мисле да анкете потцењују републиканце јер већина гласача, око 55 одсто, и даље верује да ће Трамп победити Бајдена на изборима 3. новембра.

Међутим, чак су и републиканске анкете показале да Трамп каска за Бајденом, а како закључују светски медији актулени председник је политичар, а не мађионичар.