Да ли ће Трамп остати упамћен по томе да није покренуо нови рат или ће се то у последњи час променити?
Спрема ли Трамп велики опроштајни поклон Израелу, а САД-у ванредно стање у којем транзиција власти не долази у обзир?
Како дани пролазе постаје све јасније и самом Трампу да је изгубио председничке изборе. Његова кампања правног оспоравања резултата за сада није довела до неких успеха и чини се да је увелико сведена на реторику. Са друге стране, шта се тачно збива "иза кулиса" Републиканске странке тешко је рећи - чињеница јесте да је Трамп добио подршку већине, али то је ограничена подршка која неће још дуго трајати. Све у свему, пред Трампом је неминовно суочавање са поразом, а такав Трамп могао би бити најопаснији Трамп.
ОПРЕЗ, МОГУ ДА ВАС САВЛАДАЈУ ЕМОЦИЈЕ! Холанђани отпевали "Јутрос ми је ружа процветала" и одушевили регион (ВИДЕО)
ЗАХАРОВА РАСКРИНКАЛА ПЛАН АМЕРИКЕ: Нешто спремају у Пацифику? (ВИДЕО)
НОВИ МУТИРАНИ СОЈ КОРОНА ВИРУСА ИЗУМРО: Данци успели да избришу опаку заразу
Више пута смо споменули како је најпозитивнија ствар његовог мандата, иако је негативних знатно више, чињеница да је он први амерички председник након дуго времена који није покренуо нити један нови рат. Да, било је ту војних акција - памтиће се ваздушни удари у Сирији, атентат на иранског генерала Касима Сулејманија, покушаји дестабилизације левичарских Влада Латинске Америке... Али новог рата није било и то није мала ствар, нарочито ако се узме у обзир да итекако има "кандидата" за нова ратишта широм света.
Трамп је могао да ескалира рат у Сирији, изведе инвазију на Венецуелу, војно запрети Белорусији, покрене напад на Иран, сукоби се с Кином у Тајванском пролазу или у Јужном кинеском мору... Али Трамп, ако жели, још увек може да упропасти све...
Трамп ће на власти бити још најмање 2 месеца пошто је службена предаја власти 20. јануара 2021. (ко зна шта ће се на интерном политичком плану догађати у САД-у до онда...) - тај временски период му је и више него довољан да започне нови рат, поготово ако закључи да је то нешто што би му могло помоћи да задржи власт. Морао би то да буде поприличан војни сукоб, нешто што би Трампу дало аргумент за проглашење ванредног стања и самим тим отказивање предаје власти Џоу Бајдену.
Је ли то ипак претеран и "апокалиптичан" сценарио? Изгледа да, нажалост, чак и није. Наиме, неименовани амерички званичник рекао је током скорашњег интервјуа за "The New York Тимес" како је Трамп прошле недеље затражио да му се дају опције за напад на Иран, али је у коначном исходу, барем за сада, одлучио да не предузима такав драматичан корак (!).
Исти извор наводи како је Трамп "опције" затражио прошле недеље, у четвртак, за време састанка с највишим званичницима и саветницима за националну безбедност у Овалном кабинету. На састанку су присутни били потпредседник Мајк Пенс, државни секретар Мајк Помпео, нови министар одбране Кристофер Милер, те шеф главног штаба америчке војске, генерал Марк Мајли.
- Затражио је опције. Дали су му неколико сценарија и он је на крају одлучио да не жели да креће с тим - рекао је анонимни званичник. Из Беле куће за сада нема коментара по питању ових навода.
Чињеница јесте да је Трамп често стратешки убацивао мировну па чак и пацифистичку реторику наглашавајући како он жели да буде председник који ће окончати америчке "бесконачне ратове". Такав став прошао је добро код његове бирачке базе (и шире!), али у крајњем исходу Трамп није учинио превише. За почетак сви "бесконачни ратови" на које он реферира (примарно онај у Афганистану) и даље трају. У неколико наврата је такође обећавао како ће повући војску из Сирије да би се касније предомислио (због властитог става или под притиском званичника).
Али једна прича је од почетка сасвим другачија, она која се тиче Ирана. Чак и док је Трамп настојао да се додвори бирачима, заузимао је изузетно оштар и агресиван став према Ирану тврдећи како је Иран извор свих проблема на Блиском истоку и шире. Тврдио је како је Иран главни покровитељ тероризма на свету - што је фактички сасвим погрешно пошто већину исламистичког тероризма у свету изводе сунитске екстремистичке групе, а Иран је шиитска земља (споменимо притом и то како те сунитске екстремистичке групе често циљају шиите - само зато што су шиити).
Тај његов агресиван став се манифестовао од почетка упркос чињеници да је преузео власт у тренутку док су односи између Вашингтона и Техерана чак били на узлазној путањи - можда по први пут од Иранске револуције 1979. године. Трампов претходник Обама успео је да испослује нуклеарни споразум с Ираном према којем се Иран у замену за укидање санкција обавезао на значајно ограничавање свог нуклеарног програма, како исти не би могао да буде коришћен у војне сврхе.
Занимљиво, али Трампов агресиван и често неаргументовано негативан став према Ирану је готово па пресликан оних које износе израелске десничарске власти на челу са дугогодишњим контроверзним премијером Бењамином Нетањахуом. Убрзо су неке од моћних јеврејских организација у САД-у стале на страну Трампа који је 2016, освојио изборе.
По доласку на власт одмах је кренуо у обрачун с Ираном. Почело је са претњама, тврдњама да Иран шири тероризам, да потајно ипак раде на изградњи нуклеарне бомбе... И опет, све његове изјаве биле су као прекопиране из израелске анти-иранске реторике. Затим је напрасито изашао из нуклеарног споразума те увео ригорозне санкције Ирану, још и жешће од оних које су биле на снази пре његовог доласка на власт. Чак је покренуо и велику акцију комбиновањем притиска и санкција која је имала за циљ да сведе "извоз иранске нафте на нулу". Није у потпуности успео, али јесте задао велике економске ударце Ирану. Но, Иран је издржљив и навикнут на живот под америчким притиском.
У више наврата су напетости у Персијском заливу расле и изгледало је као да би рат између САД-а и Ирана могао бити на помолу. До тога ипак није дошло, али ако ће икада доћи - ово је Трампова "последња шанса".
Трамп је тражио "опције" за напад на Иран дан пошто су УН објавиле извештај у којем се наводи како је Иран комплетирао прву фазу пребацивања напредних центрифуга са надземних локација у подземље.
Трамп може да тврди како су ово забрињавајуће информације те како је сад време за "деловање", но уколико било што одлучи да предузме, његове актуелне потезе немогуће је не посматрати у контексту америчке политичке кризе која се управо одвија.
Не би био први амерички председник који настоји војном силом да скрене пажњу са интерних проблема - сличну ствар је 90-их година направио и Бил Клинтон када је покренуо ваздушне нападе на Судан у тренутку док се размотавала афера Левински.
Исто тако је ове Трампове намере немогуће не гледати кроз призму његовог односа према Израелу. Занимљиво је, али ни у ком случају не и изненађујуће, до које мере се његов изузетно присан однос с израелским властима (и интересима) мало покривао у америчким медијима, а његови критичари готово да га нису ни спомињали (за разлику од измишљеног "дослуха с Русијом"). Тога је наравно свестан и сам Трамп и зна да би идући про-израелски потез још једном довео његове критичаре у конфузну ситуацију.
А ако је ико профитирао од 4 године Трампа онда је то без сумње Израел. Трамп је прекршио све преседане и традиције ионако присног америчко-израелског односа те је изашао у сусрет Израелу на више начина. Шокирао је свет када је најавио пребацивање америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим те већ тада показао да потпуно одбацује привид америчке несврстаности у вишедеценијском израелско-палестинском сукобу. Надаље, признао је Голанску висораван као саставни део Израела иако цео свет ту територију и даље сматра окупираном сиријском земљом. Покушао је, уз велику помоћ зета Џареда Кушнера, да прогура и "споразум века" којим би се израелско-палестински конфликт решио на велику штету Палестинаца (што му није прошло због огромног палестинског отпора).
Но, све то заједно није ни близу највећег "поклона" којег би могао дати Нетањахуовим властима, а то је напад на Иран. Израел већ годинама лобира у Вашингтону за то, али претходне администрације, иако су радо водиле туђе ратове, нису биле спремне на такав "залогај". А поражени Трамп? Можда је сад спреман на све... а то "све" можда укључује и његов останак на начин да ће отказати транзицију власти због ратног стања!
Наредна два месеца одредиће како ће га историја памтити. Упркос екстремној несклоности медија, у некој блиској будућности, Трампа би се можда могли сећати и на релативно позитиван начин. Та аура америчког председника који није покренуо ниједан нови рат још увек се бледо назире изнад његове главе, но у глави су му можда неке далеко мрачније идеје. Може бити упамћен као председник који се успешно одупрео војно-индустријском комплексу (последњи који је то покушао - Џон Ф. Кенеди, изгубио је главу), или може бити упамћен као господар хаоса.