Да ли Данска заиста контролише Гренланд? Највеће острво на свету крије велику тајну и може бити потпуно независно
Гренланд је дом за само 57.000 људи, од којих већина живи у околини Нуука. Његов рударски сектор запошљава само 100 – само 0,4 одсто радне снаге. И док влада жели да развије индустрију, "ресурси сами по себи нису довољни.
Испод ледене површине Гренланда налази се богатство неискоришћених минерала који су кључни за зелену транзицију због чега острво потенцијално може бити независно од Данске. Много се говорило о поновном америчком интересовању за Гренланд откако је Доналд Трамп сугерисао да би САД требало да га купе ради "економске сигурности" или да га заузму силом.
Трампов потпредседник Џеј Ди Венс такође је уверен да Гренланђани имају "невероватно богату земљу", али упире прстом у Данце.
-Они не дозвољавају Гренланђанима да се развијају и истражују - рекао је Венс, али му је одмах сугерисано да је погрешио јер Гренланд не контролише Данска од стицања самоуправе 2009. године. Од тада, острвска влада поседује све што се налази испод површине.
Гренланд већ увелико поставља темеље за развој своје рударске индустрије, издајући дозволе како би помогао у диверсификацији привреде која се још увек у великој мери ослања на рибарство, туризам и грађевинарство.
У том смислу, ништа не спречава америчке фирме да инвестирају у рударску индустрију острва. САД и Гренланд су већ потписали Меморандум о разумевању током прве Трампове администрације, пише Еурацтив.
-Трамп покушава да отвори врата - рекла је гренландска министарка за минералне ресурсе Наја Натанијелсен за Еурацтив у својој канцеларији у Нууку.
Друго је питање да ли америчке фирме користе прилику.
-Тренутно постоји само једна дозвола за истраживање у власништву Америке. Канада и Велика Британија имају 28 заједно - додала је она.
Натанијелсен не замера Трамповој администрацији, а како се Меморандум о разумевању ближи крају, радује се наставку сарадње. Иако јој се не свиђа идеја да се Гренланд третира као роба, порука је јасна: острво је отворено за посао. Исто важи и за ЕУ.
Чак и да су инвеститори спремни, мали број пројеката успева. Зашто?
За отварање рудника потребно је 16 година, објаснила је она. На Гренланду компаније не само да морају да копају – оне морају да граде све од нуле, попут путева и луке, јер не постоји постојећа инфраструктура на коју би се могли ослонити."Можда тек треба да схвате размере ризика у раним фазама овог процеса", наставила је Натанијелсен.
На пример, компанија "Anorthosite Мининг". Компанија ради на новом руднику анортозита око 100 км јужно од Нуука. Компанија мора све да довезе до рударске локације 15 километара од обале фјорда и да све изгради из темеља.
-Током последњих 20-25 година, на Гренланду је основано изненађујуће мало рударских пројеката - рекао је извршни директор компаније Клаус Столтенберг за Еурацтив током догађаја у престоници, иако је оптимиста да ће локација коначно бити активна 2027. године.
За инвеститоре је 16 година дуго чекање. Они се суочавају са годинама трошкова без гарантованих купаца. Тешки арктички услови, лоша инфраструктура и опрезни инвеститори ставили су на лед веома популаран бум минерала Гренланда.
Извор: Србија Данас/Телеграф