ДА ЛИ ДОЛАЗИМО ДО СУМРАКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ? Ако хибридни рат Америке и Кине заједно са Русијом ескалира свет неће издржати
Питање свих питања за ову деценију и век, за који се мислило да ће бити век развоја и мира, је хоће ли се све претворити у сумрак цивилизације.
То питање је, како пише CNN, а преноси Јутарњи лист, хоће ли Кина кренути да војним путем припоји “одметнуто” острво Тајван? Или, хоће ли Пекинг искористити неизвесност насталу руским ратом у Украјини па ће се одважити на напад, или ће чекати да сукоб у Украјини заврши?
CNN наводи да је текстова на ту тему било много, али су они, како кажу, извдојили две анализе које закључују да Кина има довољну моћ да заузме Тајвану. CNN такође закључује и да САД и савезници врло вероватно нису у стању да зауставе Кину у освајању Тајвана, уз напомену да би рат имао изузетно високу цену у крви.
МАЊЕ ОД ПОЛОВИНЕ АМЕРИКАНАЦА ПОДРЖАВА БАЈДЕНА: Страховити пад поуларности изазван инфлацијом, ратом у Украјини и кризом снабдевања
ЖЕСТОК ОДГОВОР БАЈДЕНУ: Кина распоредила ратне бродове и авионе у близини Тајвана - рат све извеснији?
КИНА И РУСИЈА ОШТРО ПРОТИВ: Америка опасно запретила Северној Кореји - Пјонгјанг УПОЗОРЕН најозбиљније до сада!
У анализи је чак разрађен и евентуални сценарио напада Кине на Тајван - први је с мора. Наводи се да Кина има бројчано највећу ратну флоту на свету, чему треба додати И обалну стражу и поморску милицију, наводно и рибарске бродове који имају и војну улогу.
Али проблем је, како се наводи, што нападач мора да има три пута више војне силе од онога ко се брани. Тајван има око 450.000 војника под оружјем, што значи да би Пекинг морао да преко мора пребаци најмање million војника, који, како се даље наводи, нису довољно увежбани.
Хауард Улман, бивши припадник америчке морнарице и професор на Америчком морнаричком ратном колеџу, написао је есеј у ком каже да би операција трајала недељама и да упркос поморској снази, НР Кини "једноставно недостају војни капацитети и ефектива за покретање амфибијске инвазије на Тајван у пуном опсегу у догледној будућности". Али, према п роценама САД Кина би те “рупе” могла попунити до 2025.
Е ту настаје проблем. Шта ако крене и Америка?
Ту онда настаје проблем – ако би САД кренуле у одбрану Тајвана, јер Пекинг располаже с 2.000 пројектила који су креирани да нанесу највећу могућу штету америчкој морнарици, а међу њима се истичу тзв. Убице носача авиона.
Затим се поставља и питање логистичке подршке Тајвана током инвазије. Украјина је наслоњена копном на савезнике, Пољску пре свега, преко које стиже војна и остала помоћ. Кинески би напад био усмерен на западну страну Тајвана, окренуту према континенту, што отвара могућност логистичке поморске линије према источној страни, али оне морају кренути с удаљених Јапана или Филипина. И зато, препоручује се, влада у Тајпеју мора да има довољно оружја, хране, лекова и медицинских потрепштина, као и енергије да може да издржи први налет кинеског удара.
У анализи се наводи и да је извесно да би Кина врло брзо успоставила контролу ваздушног простора, јер располаже са око 1.600 борбених авиона, док Тајван има мање од 300. Зато се истиче да је посебно важан задатак Тајпеја и Вашингтона да што пре разраде тактике и стратегије асиметричне одбране на свим нивоима вођења рата. Јер је важно да се Тајван одупре док се у операцију, како је најавио амерички председник Џо Бајден не укључи америчке ваздушне снаге.
Није искључено да онда Пекинг, у првом нападном таласу, удари и на америчке ваздухопловне базе на Пацифику, по моделу јапанског напада на Перл Харбур 1941. године.
Али, Кинези су научили лекцију, па и из бомбардовања СРЈ
Стручњаци за CNN наводе и да је Кина пуно тога научила из америчких ваздушних операција у Пустињској олуји, нападу на Ирак те акцији против тадашње СР Југославије због Косова. Тада су снаге противваздушне одбране Београда срушиле и један “невидљиви” амерички авион након чега је уследило бомбардовање кинеске амбасаде у главног граду тада још Југославије.
Даље се наводи да би копнена операција имала велики проблем с локацијом искрцавања јер је Тајван дефинисао 18 тачака где би се Кинези могли искрцати и тамо су већ спремни за такавц сценарио. Такође, главни град Тајпеј је на северном врху острвапа би, након пробоја одбрамбених линија, кинеске снаге брзо стигле до предграђа. Зато амерички инструктори обучавају тајванске снаге за урбану борбу, а ту ће помоћи и украјинска искуства.
Али, када би дошло до копнене борбе, како показује ситуација из Украјине, тајванске би снаге имале велику моралну предност јер се бране од силе која им жели одузети слободу и начин живота који су изградили. Кинеске снаге, за разлику од руских, биће такође добро морално припремљене - враћају одметнути део матици.
Затим следи интригантан сценаријо према ком би НР Кина заузела острва око Тајвана, или наметнула поморску блокаду, што се чини можда и најопаснијом опцијом јер не би било сајбер рата па је питање да ли САД и Јапан кренули у пробијање блокаде.
У анализи се наводи и да је Кина могла да научи још једну лекцију из ситуације у Украјини, а то је да претња нуклеарним оружјем отвара простор за сајбер ратовање. Такође, питање је и да ли би САД реаговале као у случају Украјине која није дефинисана као амерички витални национални интерес, а Тајван јесте, барем док је главни добављач најбољих полупроводника на свету.
Затим, ту је и проблематика санкција, а Пекинг мисли, мада је то дискутабилно, да би већи део света остао на ниховој страни због тога што су сви, али буквално, зависни од свега што Кина извози.
Али, на крају се закључује да закључак можда није добар јер је мање вероватно да ће Кинези ставити политику испред трговине, јер су они највише трговци. Ипак, ни то није сигурно, поготово ако председник КИне одлучи да би му ратовање подигло рејтинг, закључује се у тексту.