ДА ЛИ ЈЕ КАРАНТИН СПАСИО СВЕТ ОД КОРОНЕ? Шокантно истраживање све мере довело у питање!
Карантин нема јасан значајан делотворан ефекат на смањење заразе, наводи се у студији
Студија Универзитета Станфорд тврди да обавезујуће мере останка у кући и затварање продавница и локала немају јасан значајан делотворан ефекат на повећање броја случајева заразе вирусом корона и могу да доведу чак и до чешћих инфекција у старачким домовима.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ФИЛМСКО БЕКСТВО ИЗ ДОБРО ЧУВАНОГ ЗАТВОРА УЗ ПОМОЋ ЧАРШАВА: Цела Америка јури шест окорелих криминалаца (ФОТО, ВИДЕО)
СТИЖЕ ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ДОЗА ВАКЦИНА: Доста разлога за оптимизам у борби против короне
Истраживачи са Универзитета Станфорд у Калифорнији имали су за циљ да процене како строга затварања (карантини) утичу на раст инфекција у поређењу са мање рестриктивним мерама.
Користили су податке из Енглеске, Француске, Немачке, Ирана, Италије, Холандије, Шпаније, Јужне Кореје, Шведске и САД, прикупљене током почетних фаза пандемије у пролеће 2020. Упоређивали су податке у из Шведске и Јужне Кореје, две земље које у то време нису увеле карантин, док је то учинило осталих осам земаља.
Открили су да је увођење било каквих рестриктивних нефармацеутских интервенција, као што су скраћено радно време, рад од куће и физичко дистанцирање, помогло у обуздавању пораста инфекција у девет од 10 земаља, осим у Шпанији, где ефекат није био значајан.
Међутим, када су упоредили ширење епидемије на местима која су спроводила мање рестриктивне мере са онима који су се определили за потпуни карантин, нису пронашли јасан значајан делотворан ефекат на број случајева у било којој земљи.
Истраживање даље сугерише да емпиријски подаци из каснијег таласа инфекција показују да рестриктивне мере не успевају да заштите рањиву популацију.
- Удео смртних случајева од ковида 19 који су се догодили у старачким домовима често је био већи под строгим мерама него под мање рестриктивним мерама - показало је истраживање.
Наводи се и да постоје докази који сугеришу да "понекад под рестриктивнијим мерама инфекције могу бити чешће у окружењима где угрожена популација борави у односу на општу популацију".
Истраживање признаје да су закључавања почетком 2020. била оправдана јер се болест брзо ширила и преоптеретила је здравствене системе, а о смртности вируса се мало знало.
Међутим, указује се и на потенцијалне штетне здравствене последице строгих рестриктивних мера, попут глади, здравствених услуга које постају недоступне за болести које нису изазване вирусом корона, насиља у породици и поремећаја менталног здравља. Додаје се и да строге мере утичу и на економију, те је корисност рестриктивних мера можда прецењена и треба је пажљиво проучити.
Истраживачи закључују да, иако нису могли да искључе неке ситне позитивне ефекте, нису успели да пронађу ниједан значајнији позитиван ефекат рестриктивнијих мера на ширење заразе. Они истичу да се слични резултати могу постићи мање рестриктивним мерама.
Све је већи број земаља који су недавно увеле закључавање различитог степена, као одговор на све већи број инфекција, које изазивају нови врло заразни сојеви корона вируса, преноси РТ.
Енглеска, у којој је откривен један од нових сојева, увела је строги карантин на националном нивоу прошле недеље и сада разматра даље пооштравање мера, јер званичници упозоравају да ће наредних неколико недеља бити најгоре од почетка пандемије.