"Спасавај се ко може" Да ли је криза коју је изазвала пандемија ударила последњи ексер у ковчег ЕУ?

ЕУ / Извор: Профимедиа

Свако на своју страну

Европска унија дочекала је 2020. годину у дубокој кризи и никад разједињенија, а онда је уследило највеће искушење које није могла да предвиди и на које према свему судећи - нема одговор.

НЕМАЈУ ГДЕ ДА СМЕСТЕ ТЕЛА УМРЛИХ! Језива ситуација у Мадриду: Отварају ПРИВРЕМЕНЕ МРТВАЧНИЦЕ где год стигну (ВИДЕО)

НЕМАЈУ ГДЕ ДА СМЕСТЕ ТЕЛА УМРЛИХ! Језива ситуација у Мадриду: Отварају ПРИВРЕМЕНЕ МРТВАЧНИЦЕ где год стигну (ВИДЕО)

СКАНДАЛ! Председник једне велике земље се руковао са мајком најозлоглашенијег нарко боса (ВИДЕО)

ЛЕКАРИ ПОСТАЈУ УМОРНИ: Сваки дан свој живот излажу ризику да би помогли осталима, ВИШЕ СЕ НЕ СМЕЈУ

До сада невиђена криза изазвана пандемијом корона вируса за неколико дана је уназадила интеграцију и заједништво које је блок градио више од пола века. Границе су подигнуте, Брисел се прави да не постоји, а једини заједнички план акције гласи "спасавај се ко може". Јасно је да ту нема много места за заједничке акције помоћи - чак ни за најтеже погођене чланице.

Позиви да ЕУ иступи и покаже међународну солидарност коју од оснивања пропагира били су све гласнији, а јуче је и италијански премијер Ђузепе Конте послао јасно упозорење.

- Европа мора показати да је способна да одговори. Борићу се до последње капи зноја, до последњег грама енергије, да добијем снажан европски одговор. У Италији немамо другог избора осим да доносимо трагичне одлуке. Али, Европи то не сме да се деси. Ако Европа не испуни своје задатке, читав европски пројекат ће изгубити разлог постојања у очима својих грађана - рекао је Конте.

Као ехо исте забринутости уследила је изјава француског председника Емануела Макрона да кризу неће пребродити без снажне европске солидарноси и аустријског канцелара Себастијана Курца који је нешто оштријим речима поручио да ће се ЕУ суочити са критиком када пандемија прође.

Унија се у међувремену донекле тргла и најавила припрему највећег спасилачког економског пакета у историји, али за чланице које свакодневно броје стотине мртвих и хиљаде заражених, све се одвија превише споро и конфузно, о чеми сведоче сцене на границама. Камион са заштитним маскама за потребе једне болнице у Аустрији остао је заробљен на немачкој граници, као и опрема за Чешку, Италију...

У свој буци испод радара су прошле вести да Немачка и Француска примају италијанске пацијенте у критичном стању, иако су и њихови болнички капацитети скоро попуњени. Као и чињеница да су Француска, Немачка и Аустрија Италији донирале највише заштитних маски и опреме. Али, то су све одговори засновани на хуманости појединачних чланица.

На састанцима Европског већа још није дошло до заједничке одлуке. Копља су се ломила највише око питања такозваних корона обвезница којима би ЕУ земље ушле у заједнички дуг. Девет земаља, укључујући Италију, Француску и Шпанију, затражиле су у писму упућеном председнику Европског савета Шарлу Мишелу да омогући издавање заједничких обвезница којима би се финансирала подршка здравственим системима у борби против корона вируса и помогло привреди. О таквим корона-обвезницама би сви заједнички гарантовали и оне би омогућиле јефтиније задуживање појединих чланица за потребе суочавања са кризом.

Међутим, Холандија и Немачка су рекле "не".

Немачка канцеларка Ангела Меркел и холандски премијер Марк Руте страхују између осталог да би таква солидарност с југом могла ићи на руку популистичким странкама које су у успону. Тиме се поново јавља расцеп између северних земаља са јаким јавним финансијама и јужних и мање богатих, попут Италије и Шпаније, па и Француске.

ЕУ у доба короне / Извор: Реутерс

То је приморало Италију да се директно обрати Кини и Русији, уместо комшијама са којима је под истим вредносним и економским кровом, што подгрева страх да ће се, по многима најслабија ЕУ карика, наћи растрзана између Запада и Истока.

Све чешће се чује оцена да је ЕУ пала на испиту свих вредности за чији се светионик представља: сарадње, солидарности, хуманости и економског заједништва; па се само намеће питање - ако свега тога нема, која ће уопште бити њена сврха?

Са оваквим драматичним тумачењем само се донекле слаже политиколог Бобан Стојановић.

- Не бих рекао да ЕУ губи своју сврху, али се сада дефинитивно виде мањкавости таквог савеза држава. Она је састављена од националних држава, а сада смо дошли у ситуацију да свако гледа своје интересе и спашава себе. Реакција Уније није изненађујућа, али би она ипак требало да стоји на располагању чланицама и њена администрација би требало да ради на плану помоћи - рекао је Стојановић.

Како додаје, претерано је закључити да ће се ЕУ након ове кризе распасти, али ће свакако морати да одговори на многа питања која ће остати отворена.

- Ту су је пре свега питање затворених граница које ће остати отворено након кризе. Такође, мораће да размишља снажније о оваквим ситуацијама у будућности. Промениће приступ питању безбедности, непријатеље неће више посматрати само као војне, већ ће они бити и биолошки, природне катастрофе - оцењује Стојановић.

Што се тиче теорије да грешке ЕУ користе Кина и Русија за ширење утицаја на Западу, по његовом мишљењу, она није тачна.

- Многи тврде да је Кина, чим је постала безбедна од вируса, почела да врши пропаганду и шири утицај. Не верујем да је то истина. Овим су сви погођени. Треба прво да сачекамо да све прође, па да видимо како ће ко проћи. Пре свега у економском смислу, он ће бити кључан за даљи ток ствари - закључије Стојановић.

ЖИВОТ СЕ ВРАЋА У НОРМАЛУ: Стигле одличне вести из града у ком се појавио корона вирус