Да ли је на помолу нови рат? Обе стране се спремају за сукоб? Америка и Иран затежу односе, ево шта се дешава

САД већ дуго гледа на иранске нуклеарне амбиције као на сигурносну претњу, пише Њузвик. Године 2018. Трамп се повукао из нуклеарног споразума из 2015. године, познатог као Заједнички свеобухватни план акције, наводећи као разлог непоштивање Ирана. Иран је само повећао своје нуклеарне активности, за које каже да су за цивилну употребу. Трамп, који је обећао донети мир на Блиски исток, изразио је склоност дипломатији и дијалогу, али није искључио војну акцију.

Иран је одбио директне преговоре под притиском и обећао да ће се бранити ако напетости са САД досегну прекретницу. Како нови дипломатски напори посустају, ситуација постаје све нестабилнија.

Ирански министар сполпјних послова упозорио је ове недеље да ће његова земља "брзо одговорити на сваки напад" након што је Трамп запретио да ће "бомбардовати" Иран ако се не постигне договор о будућности нуклеарног програма Исламске Републике.

У марту је Трамп послао писмо иранском врховном вођи ајатолаху Али Кхаменеију у којем је предложио отварање преговора за нови нуклеарни споразум. Иран је рекао да ће се укључити само у индиректне преговоре док је под војном претњом САД. Дипломатски односи између САД и Ирана погоршали су се откако су се САД повукле из ЈЦПОА из Обамине ере.

Трамп је Ирану дао рок од два месеца за постизање новог нуклеарног споразума, али и значајно појачао своју војну присутност у Персијском заливу распоредивши невидљиве бомбардере Б-2, у пратњи теретних авиона и танкера за пуњење горивом. Иран је у петак рекао да је спреман да се брани од било каквог напада, а председник Масуд Пезешкиан изјавио је да су оружане снаге на највишем нивоу приправности. Виши Кхаменеијев саветник сугерисао је да Иран можда "нема избора" него да настави с нуклеарним оружјем ако буде нападнут.

Економске санкције остале су у средишту сукоба између САД и Ирана. Вашингтон је поновно увео опсежне санкције усмерене на ирански извоз нафте, банкарски сектор и обрамбену индустрију у покушају да осакати економију и изврши притисак на Техеран да се придржава обвеза. Иако су санкције изазвале озбиљан економски пад, до сада нису успеле да врате Иран за преговарачки сто.

Техеран је повећао своје нуклеарне активности, укључујући обогаћивање урана и развој пројектила. Међународна агенција за атомску енергију процењује да је недавно обогаћивање Ирана близу нивоа бомбе. Европске државе су подигле узбуну због брзог нуклеарног ширења Ирана и одступања од обвеза из ЈЦПОА.

До 2020. Ирање престао да се придржава кључних ограничења обогаћивања урана, као одговор на америчко убиство свог главног заповедника Касема Солеиманија. Иран тврди да је његов нуклеарни програм у сврхе мира, али потенцијални развој нуклеарног оружја и даље представља значајну забринутост Запада и главни је покретач жеље за разговорима.

САД одржава дугогодишња сигурносна партнерства с Израелом и арапским државама Залева — Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима, Катаром и Бахреином. Недавни потези за нормализацију њихових односа с Израелом делимично су усмерени на сузбијање иранског утицаја. САД такође искоришћава НАТО и шире међународне коалиције да изврше притисак на Иран, али сам Техеран се све више окреће Русији и Кини за политичку потпору на високом нивоу, као и економске и војне алтернативе усред западних санкција.

Србија Данас/Вечерњи лист