ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ЈЕ ГОТОВО ИЗВЕСТАН?! Позивају на МОБИЛИЗАЦИЈУ, изнете црне прогнозе: "Ситуација је ОПАСНИЈА него 1914. и 1939. године"
Претња од Трећег светског рата све је више у свести људи.
Министар одбране Велике Британије Грант Шапс упозорио је да би свет могли да захвате ратови који укључују четири земље: Кину, Русију, Северну Кореју и Иран. Нагласио је да нас промена очекује у наредних пет година и да се већ сада крећемо из "послератног у предратно" стање.
Он је истакао да су противници Запада већ увелико у фази припреме за рат и да наоружавају себе и своје савезнике, што остатак света доводи у неповољну ситуацију.
Шапс је рекао да се Велика Британија мора припремити за будуће ратове који би могли да избију у наредних пет година. Такође, лично сматра да свет мора да се пребаци што пре у "предратну" фазу како би глобални сукоби ескалирали.
ТЕКСАС ЗАПРЕТИО УПОТРЕБОМ СИЛЕ: Послато УПОЗОРЕЊЕ председнику Бајдену (ВИДЕО)
ВАТРА ГУТА ОБЈЕКАТ, ЕВАКУАЦИЈА У ТОКУ: Дим видљив километрима далеко, преусмерене и аутобуске линије (ВИДЕО)
ФРАНЦУСКА ПРЕТВОРЕНА У РАТНУ ЗОНУ: Макрон уздрмао целу државу, потписао НОВИ ЗАКОН о имиграцији
Министар је позвао НАТО да повећа издатке за одбрану како би испунили циљеве алијансе од два одсто БДП-а, преноси Sky News.
Генерал Сер Патрик Сандерс упозорио је британску јавност да је војска премала, те да постоји могућост мобилизације у случају рата.
Он је навео да британски грађани морају да буду обучени и опремљени за борбу у потенцијалном рату са Русијом с обзиром на то да Москва планира да "порази британски систем и начин живота". Речи шефа британске војске протумачене су као упозорење британским женама и мушкарцима да буду спремни да се прикључе војсци у случају да НАТО зарати са Владимиром Путином.
У свом говору на Међународној конференцији о оклопним возилима у Лондону, изајвио је да Велика Британија мора хитно да прошири величину војске на око 120.000 војника у року од три године, с обзиром на данашњих 74.000. Ово увећање војске требало би да буде праћено њиховом бољом обуком, као и наоружањем.
Указао је и на то шта се дешава широм Европе и да се многе земље већ припремају за потенцијални сукоб постављањем темеља националне мобилизације.
"Нећемо бити имуни и као предратна генерација морамо се слично припремити, а то је подухват целе нације", казао је Патрик.
Он је додао да је Украјина управо центар притиска на светски поредак, а који непријатељи желе да униште.
"Рат у Украјини није само о црном тлу Доњецка, нити о поновном успостављању руске империје већ о поразу нашег система и начина живота, политички, психички и симболички", истакао је шеф британске војске.
Међутим, Даунинг стрит је одбацио могућност обавезног војног рока, указујућу да ће његово служење остати добровољно.
Доктор Давид Веринг, предавач на Универзитету у Сасексу, рекао је да ситуација далеко опаснија него 1914. и 1939. године.
"Опасност овде није у томе што једна страна донесе смишљену одлуку и изазове апокалипсу, већ у томе што сукоб или подручје напетости ескалира до одређене тачке, коју друга страна порешно схвати и почне нуклеарни напад, без да су обе стране то желеле", истакао је Веринг.
Он сматра да тај ризик треба да схватимо веома озбиљно, посебно у вези са Украјином и Тајваном.
Са друге стране, он сматра да је мало вероватно да ће регионални рат на Блиском Истоку, са епицентром у Гази, ескалирати у светски рат. Тренутно то није жариште између великих светских сила.
"Запад треба да делује како би избегао Трећи светски рат", напоменуо је.
Уредник за међународне односе Скај Њуза, Доминик Vaghorn сматра да смо сада најближи Трећем светском рату од времена Хладног рата, али наводи да се још не треба ужурбано спремати.
"Вруће тачке су вруће већ дуго времена, линије напада све дуже и затегнутије, чини се да се рат шири. Али узбуна која се диже је помало претерана, и будимо искрени, они желе у овом случају да обезбеде своје буџете и улоге", истакао је.
"Чињеница је да се сукоб са Русијом у потпуности може избећи ако се Путин може убедити да нема маргине у наставку његове 'луде авантуре' у Украјини", рекао је Vaghorn.
Он сматра да је Украјина у проблему у овом рату, поготово што, каже, Европа и Америка шаљу сада мање помоћи.
"Оно што Кијеву треба није хипотетичка дебата о регрутацији. Треба им муниција, много ње и напредно оружје, а у овом тренутку Запад не успева да им то испоручи", рекао је Vaghorn.
"Нису успели да спрече Путина да се меша у Грузији 2008, па је то опет урадио на Криму 2014. године и Сирији 2015. Ако га не обуздају у Украјини, он ће готово сигурно окушати срећу против земаља чланица НАТО-а на Балтику, јер ће претпоставити да је алијанса нема кичму да га заустави. Уместо маштовитих прича о војскама грађана и националној служби, војни и политички лидери Запада би можда требало да се усредсреде на суочавање са том претњом, стављајући олово у оловку НАТО-а и убеђујући наше савезнике да учине исто", сматра он.
Војни аналитичар Сајмон Дигинс сматра да смо ми увек у "предратном свету" јер ратови увек могу да крену због погрешних прорачуна, због охолости или неспоразума, као и због конкретне намере.
"Ништа није неизбежно, али инвазија Украјине посебно је показала да Русија види рат као инструмент политике, као оруђе за промену светског поретка у своју корист, а не само као средство одбране", рекао је Сајмон.
"Кина такође тражи поновно уједињење са Тајваном, а Иран, у свом региону, жели своје место на Сунцу", додао је.
Како истиче, ово укратко значи да је претпоставка против употребе силе – која је била основа за светски поредак после Другог светског рата, за било шта осим одбране – изгубљена.
"Ко је ово започео, је, наравно, спорно. Док ми можемо упрети прст у Русију као дестабилизатора, Руси указују и на инвазију на Ирак 2003. као на нелегитимну употребу силе и на оно што сматрају структуралним насиљем источног ширења НАТО-а до граница Русије", истиче Дигинс.
С друге стране, како каже, Запад види ту експанзију као природан и разуман избор појединих нација.
"Руси, који су себе дуго сматрали окруженим народом, верују да им је потребан бедем пријатељских, или барем, покорних земаља да би заштитили ’мајку Русију‘. Управо ова неповезаност погледа на свет, у комбинацији са спремношћу да се употреби сила, чини ситуацију у источној Европи тако опасном", сматра аналитичар.
Он је подсетио и на чињеницу коју можда многи занемарују, а то је да је Русија у последњих годину дана удвостручила своје издатке за одбрану: сада троши 6% свог БДП-а, или једну трећину свих државних расхода, на војску.
"Насупрот томе, ми трошимо нешто више од 2 % БДП-а или неких 4,5% државних расхода... Много од тога је потребно за вођење рата у Украјини, али Руси, који се стално прилагођавају, користе ратни лонац да реформишу, реструктурирају и поново наоружају своје снаге", додаје стрчуњак.
Он сматра да ће до прекида ватре или, како каже, неке врсте непријатног застоја у Украјини вероватно доћи ове године, готово сигурно до следеће.
"Тада ћемо бити суочени са 'новом руском војском', која ће се користити тамо где то жели председник Путин - а он има дугачку листу 'поновних прилагођавања' да исправи оно што он види као катастрофу распада Совјетског Савеза. Ми смо, дефинитивно, у предратној ери", закључује Дигинс.
Србија Данас/Телеграф