Да ли живимо у ХОЛОГРАМУ?
Теза која је уздрмала сва наша сазнања
Крајем деведесетих година физичари су открили невероватну везу између два наизглед неповезана концепта у теоријској физици. Та веза је скоро необјашњиво техничка, али може имати дугосежне последице по наше разумевање гравитације и чак универзума.
Прочитајте и:
Да бисмо илустровали ту везу, почећемо од црних рупа.
Истраживачи су открили да кад један бит информација уђе у црну рупу, њена површина се повећава за веома прецизну количину: квадрат Планкове дужине (1,616252×10-35 метара).
На први поглед не делује интересантно што се црна рупа увећава кад у њу упадну материја или енергија, али оно што овде изненађује јесте то што се уместо обима повећава њена површина, која расте у директној пропорцији са улазниминформацијама, што је у тоталној супротности са другим познатим објектима у свемиру, пише “Спејс”.
Већина познатих објеката који “конзумирају” један бит информација увећаће свој обим за једну јединицу, а површину за само делић. Али са црним рупама ситуација је обратна.
Као да та информација и није унутар црне рупе већ се заглавила на њеној површини. Тако црна рупа, потпуно тродимензионални објект у нашем 3Д универзуму, може бити комплетно представљена само својом дводимензионалном површином.
А то је управо начин на који функционише холограм.
Холограм је приказ система уз помоћ мање димезија у који се и даље могу упаковати све информације оригиналног система.
На пример, ми живимо у три (просторне) димензије. Кад позирате за селфи, камера снима дводимензионални приказ вашег лица, али не хвата сву информацију. Кад касније прегледате фотографију и бирате филтер ви не можете, на пример, видети длан руке, колико год да ротирате слику.
Снимање холограма би очувало ту информацију. Иако је у питању дводимензионални приказ и даље бисмо могли да га сагледамо из сва три димензионална угла.
Описивање црне рупе као холограма може решити такозвани информациони парадокс, односно одговорити на питање где одлазе информације кад црна рупа конзумира материју.
Британија узвраћа ударац: Након Брегзита за грађане ЕУ важиће НОВА ПРАВИЛА
Постоји још једна примена холографских техника названа АдС-ЦФТ, посебно решење Ајнштајнове теорије релативитета које описује потпуно празан универзум са негативним просторним закривљењем. То је прилично досадан универзум без материје или енергије. Иако није наш, неки универзум јесте.
Живимо ли, дакле, у холограму? Ако су холографски принципи корисни за решавање проблема, не значи да живимо у холограму.
Да ли је наш универзум са гравитацијом у три димензије само илузија, или стварно живимо у дводимензионалном ограниченом космосу без гравитације – на крају крајева није ни важно, јер чак и да живимо у холограму, не значи да би увидели разлику.